Skup o Pokretu nesvrstanih

Pre 20 godina, u Beogradu je održan 9. Samit nesvrstanih, poslednji na kome je učestvovala Socijalistička Federativna Republika Jugosalavija, koja je bila osnivač tog pokreta. Dve decenije kasnije o Nesvrstanima i njihovoj politici "miroljubive koegzistencije" govoriće se na skupu koji organizuje Ministarstvo spoljnih poslova i vašingtonski institut "Vudro Vilson".

Na skupu će biti reči i o inicijativi da Srbija 2011. godine, na pedesetogodišnjicu osnivanja Pokreta, bude domaćin Samitu nesvrstanih.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Vuk Žugić, koji je učestvovao u organizaciji beogradskog Samita pre 20 godina, kaže da će skupom dominirati dve teme - istorijat Pokreta nesvrstavanja i razmatranje osnovnih principa politike nesvrstavanih u koje spada i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

“To će biti prilika da se izvrši analiza, jedna istorijska analiza, šta je Pokret uradio u periodu koji je iza nas, ali istovremeno da se vidi i da li i kakve su perspektive tog pokreta. Pogotovo što će učesnici biti iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih zemalja i gostiju u Pokretu, ali i emanentne diplomate, kako sa naše strane tako i iz inostranstva, i pored njih će učestvovati i naučni i drugi javni radnici”, najavljuje Žugić.

Pokret nesvrstanih osnovan je 1961. godine, a prvi samit održan je u Beogradu. Svet se od tada promenio, pre 20 godina srušen je Berlinski zid, simbol podele na dva bloka a potom je nestao i Sovjetski savez.

Pokret nesvrstanih je opstao, danas ga čini 118 zemalja ali se, budući da su članice uglavnom zemlje Azije i Afrike, preorijentisao na probleme tog dela sveta.

Ipak, neki teme i principi za koje se zalažu nesvrstani prevazilaze regionalne interese. Većina nesvrstanih zemalja podržala je zahtev Srbije na primer da se o nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde.

“Mogu da vas podsetim da je recimo u Deklaraciji iz Beograda 1989. godine jedno od prominentnijih mesta bila ekologija. Sada, 20 godina nakon, klimatske promene su takođe jedna od tema nesvrstanih zemalja”, podseća Žugić.

“Jedan od osnovnih principa na kojima se i dan danas bazira Pokret nesvrstanih zemalja, koji se bazira faktički na takozvanim principima miroljubive koegzistencije, jeste poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja u svetu”, navodi on.

“I normalno da je da većina nesvrstanih zemalja koja pripada tom pokretu se pridržava toga, nastoji da ga štiti i, uz prijateljstvo koje ste vi pomenuli, svakako jeste bila i činjenica da je veliki broj zemalja iz Pokreta nesvrstanih zemalja podržao našu rezoluciju prošle godine u Generalnoj skupštini UN”, kaže Žugić.

Na konferenciji u ponedeljak govoriće se i o inicijativi Srbije da se 2011. godine, kada će biti obeleženo pola veka od osnivanja Pokreta nesvrstanih, Samit ponovo održi u Beogradu.

Hrvatska i Slovenija, danas članice NATO-a i Crna Gora koja takođe želi članstvo u Alijansi, najavile su da će razmotriti tu inicijativu.