Na Praznik rada protesti u svetu

Sindikati u zemljama širom sveta 1. maj, Praznik rada, obeležavaju protestima zbog loše ekonomske situacije. Tokom noći, mladi Nemci sukobili su se sa policijom u Berlinu. Prvi maj se ove godine vraća korenima - nikada radnički protesti nisu bili opravdaniji nego u trenutku kada se svet suočava sa krizom kakva nije viđena u poslednjih osam decenija.

Francuzi su danas demonstrirali na ulicama gradova širom zemlje u mnogo većem broju nego što je to slučaj na tradicionalnim prvomajskim okupljanjima, koja su ove godine dobila posebnu težinu zbog svetske ekonomske krize.

Oko milion i 200.000 ljudi, prema podacima sindikata, a oko pola miliona, prema izvorima policije, odazvalo se na poziv sindikata koji su ujedinili snage u borbi protiv vladine ekonomske i socijalne politike.

U protestnoj šetnji centralnim pariskim ulicama i bulevarima je bio veliki broj radnika koji su ostali bez posla, pretežno iz multinacionalnih kompanija, poput radnika nemačke grupe Kontinental, koji su prethodnih dana demonstrirali zajedno sa nemačkim kolegama, dajući nov smisao konceptu socijalne Evrope.

U masi demonstranata su i Francuzi koji su ogorčeni ponašanjem direktora velikih kompanija i banaka, za čiji opstanak su izdvojene milijarde evra iz državne kase, a njihovi direktori odlaze sa milionskim otpremninama.

Demonstranti traže da se sredstva koja je država izdvojila za spašavanje banaka i preduzeća preusmere na povećanje plata onima sa najmanjim primanjima i na veću zaštitu nezaposlenih.

Vlada, međutim, nije spremna na popuštanje, o čemu govori i popodnevno saopštenje većinske partije u Parlamentu, Unije za narodni pokret, u kome se navodi da je "odziv demonstranata bio manji od očekivanja sindikalnih organizacija", kao i da je "vlada već dala odgovarajući odgovor" na sve težu socijalnu situaciju.

Jedan od tih odgovora je i plan za zapošljavanje mladih, koji je vlada najavila prošlog petka, za koji je izdvojeno 1,3 milijarde evra.

Predstavnici sindikata su, međutim, ocenili da je današnji dan bio "uspešan", sa više od 280 demonstracija održanih širom zemlje.

"Ima pet puta više demonstranata nego što je uobičajeno za 1. maj", izjavio je generalni sekretar jednog od najvećih sindikata, SFDT, koji je bio na čelu pariskih demonstracija.

Između 100.000 i 200.000 demonstranata je učestvovalo na prošlogodišnjim prvomajskim okupljanjima.

Današnje demonstracije pokazuju da sindikalna borba dobija nov smisao u uslovima ekonomske krize, sa temama poput klasne borbe i socijalne nepravde, pa i samoupravljanja, i simbolima otpora poput pesnice i srpa i čekića.

Sindikati su najavili da će se sastati 4. maja kako bi odlučili o daljim akcijama. Mnogi strahuju od radikalizacije pokreta ukoliko vlada ne pokaže više fleksibilnosti.

Bivši premijer Dominik de Vilpen izjavio je uoči demonstracija da postoji mogućnost "revolucionarnog rizika" koji bi mogao da se proširi i na druge evropske zemlje.

Protestuju i radnici u Ukrajini. Svoju šansu za novi proboj na političkoj sceni vide levičari.

"Verujem da je komunistički pokret naša budućnost, ne vidim alternativu, ova kriza je pokazala da je kapitalzam prevaziđen. Planirana ekonomija je naša budućnost. Karl Marks i Lenjin su to dokazali", rekao je komunista Anatoli Šved.

Beč: 100 hiljada ljudi na ulicama

Velika manifestacija održana je u Beču, austrijskoj prestonici, gde je oko 100.000 ljudi učestvovalo u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije Austrije.

Ta stranka je 64. put održala je svoj impozantni prvomajski marš u centru Beča, koji je protekao mirno.Učesnici marša prodefilovali su, od osam do 11 sati, centralnom ulicom glavnog grada Austrije - Ringom, noseći zastave, karanfile, i brojne transparente, a onda je počela završnica ispred Većnice.

Brojni govornici zatražili su uvođenje poreza na imovinu bogatijih i istakli da je potrebno postići "poresku pravednost".

Samo kancelar Verner Fajman nije želeo da pomene ovu temu, verovatno zbog činjenice što se koalicioni partner, Narodna stranka (OVP), opire novom porezu.

On je, međutim, upozorio na opasnosti prihvatanja zahteva za zamrzavanje plata.

Druga vladajuća partija, OVP, Praznik rada obeležila je radno, radnom sednicom članova vlade u Političkoj akademiji u Beču.

Ranijih godina OVP je 1. maja obilazila preduzeća.

Praznik 1. maj je veoma popularan u Austriji. Istraživanje instituta "Imas" pokazuje da čak 65 odsto Austrijanaca smatra da taj praznik treba slaviti.

Tako 39 odsto podržava govore, prvomajski marš, nošenja zastava i pesme o tom prazniku. Na drugoj strani, 26 odsto se izjasnilo za proslavu tog dana, ali bez tradicionalnih rituala, dok svega 34 odsto smatra da je proslava 1. maja prevaziđena.

Hapšenja u Rusiji

Sto dvadeset osoba uhapšeno je danas uoči početka prvomajskih demonstracija u centru Sankt Peterburga, saopštila je gradska policija.

Uhapšeni su članovi neformalnih i ekstremističkih organizacija i pokreta. Među njima je 20 nacionalisita i 100 antifašista i anarhista, koji su pripremali provokacije, rečeno je Inrterfaksu u policiji.

Pri pretresu su nekima oduzeti noževi, vatreno oružje i pirotehnička sredstva.

(Beta)

U centru Moskve je u isto vreme privedeno osam osoba koji su posedovali noževe i vatreno oružje, i prema navodima policije pripremali provokacije.

Oko 25.000 ljudi učestvovalo je danas u tradicionalnim prvomajskim demonstracijama u centru Moskve, koje su organizovali vladajuća Jedinstvena Rusija i Federacija nezavisnih sindikata.

Akcija je održana sa paroloma "Rusija napred", "Malom biznisu više slobode", "Rusiji su potrebna deca", "Nezakonito otpuštanje je kriminal".

Na mitingu je rečeno da se danas u mnogim gradovima Rusije održavaju manifestacije kojima se podržava politika premijera Vladimira Putina.

Tradicionalnu prvomajsku šetnju centrom Moskve organizovala je i Komunistička partija Rusije. Prema podacima policije, učestvovalo je više od 30.000 ljudi.

Neredi u Berlinu i Hamburgu

U uličnim neredima prošle noći u Berlinu i Hamburgu povređena su 32 policajca, a najmanje 90 izgrednika je uhapšeno, saopšteno je danas.

Uprkos tome, policija je u oba grada saopštila da su demonstracije koje autonomne levičarske grupe tradicionalno organizuju u noći uoči 1. maja prošle mirnije nego ranijih godina. U Berlinu, u četvrti Fridrihshajn je nekoliko stotina učesnika neprijavljenih demonstracija zapalilo više desetina kontejnera za smeće i desetak privatnih vozila, a policajce su gađali Molotovljevim koktelima.

U Nemačkoj se tradicionalno u noći između 30. aprila i 1. maja obeležava Noć veštica ili Valpurgijska noć, nazvana po svetoj Valpurgiji, u kojoj se plesom dočekuje mesec maj i paljenjem vatri proteruju zli duhovi.

Već godinama, međutim, autonomne levičarske grupe u Valpurgijskoj noći prave izgrede u nizu velikih nemačkih gradova.

Policija u Berlinu zabrinuta je da će se, kao i ranijih godina, neredi nastaviti i tokom današnjeg Praznika rada.

U akciji će zato biti više od 5.000 policajaca, pretežno u četvrti Krojcberg, gde su najavljeni, kako ih organizatori iz levičarskih grupa obično nazivaju, "revoluconarni prvomajski skupovi".

Pored toga, policija je u pripravnosti zbog skupa ekstremno desničarskih i neonacističkih grupa u četvrti Kepenik i najavljenog okupljanja levičara u isto vreme i na istom mestu.

U ovakvim situacijama obično dolazi do sukoba suprotstavljenih grupa koje i policija teško uspeva da primiri.

Vlasti u glavnom gradu strahuju da će ove godine, s obzirom na ekonomsku krizu, sva okupljanja biti praćenja sa više nasilja nego ranije.

Policija se za akciju velikih razmera sprema i u Hanoveru. Tamo je doduše Savezni ustavni sud juče konačno zabranio demonstracije neonacista, sa prijavljenih 1.000 učesnika.

Na istovremenim demonstracijama protiv neonacizma, trebalo bi da učestvuje preko 10.000 građana, pa vlasti ne isključuju čarke i okršaje uprkos zabrani.