Srbija 2008. – najbitniji događaji

Nezavisnost Kosova - Skupština Kosova 17. februara usvojila je aklamacijom Deklaraciju o nezavisnosti. Vlasti u Srbiji saopštile su da ne priznaju taj akt, a dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja.

Prvi je bio Avganistan, a druge SAD. Kosovo je do kraja 2008. priznalo više od 50 država.

Na protestnom mitingu u Beogradu 21. februara, pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorili su premijer Srbije Vojislav Koštunica i zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić.

U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, oštećeno više ambasada, demolirano nekoliko prodavnica i iz njih opljačkana roba.

U zgradi ambasade poginuo je jedan demonstrant. Više od 220 demonstranata i policajaca je povređeno, a u policiju su privedene 192 osobe.

Na zahtev Srbije, 8. oktobra Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Uhapšen Karadžić - Nekadašnji lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je 21. jula u Beogradu.

Karadžić je živeo sa lažnim identitetom dr Dragan Dabić i pojavljivao se na javnim mestima. Karadžić je izručen Haškom tribunalu 30. jula.

Hapšenja Karadžića pokrenulo je proteste njegovih pristalica u centru Beograda. Prvog dana protesta, 22. jula, napadnuti su novinari i teško je povređen snimatelj B92. Koalicija SPS-DS - Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije formirale su vlast na svim nivoima, potpisale Deklaraciju o pomirenju i prvi put nastupile u koaliciji na ponovljenim lokalnim izborima u jednom opštini.

Posle parlamentarnih izbora 11. maja SPS je pregovarala sa narodnjacima i radikalima, ali je 7. jula formirana vlada čiji je premijer Mirko Cvetković, a vicepremijer Ivica Dačić.

Boris Tadić i Ivica Dačić potpisali su 18. oktobra Deklaraciju o pomirenju kojom preuzimaju zajedničku odgovornost za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje, a na temelju prevazilaženja sukoba iz prošlosti.

Na ponovljenim lokalnim izborima 11. novembra u Prijepolju DS i SPS su prvi put nastupili u koaliciji.

Podela radikala - Pojedinačno najjača stranka u Srbiji - Srpska radikalna stranka, podelila se i iz nje su nastale dve nove partije.

Gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković u martu je napustila radikale i u oktobru registrovala Narodnu partiju.

Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić podneo je 6. septembra ostavku na sve stranačke funkcije. Šest dana kasnije isključen je iz stranke.

Nikolić je u parlamentu okupio 21 od ukupno 80 poslanika SRS, a u oktobru je registrovao Srpsku naprednu stranku.

Potpisivanje SSP-a - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je 29. aprila, i pored protivljenja tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum.

SSP i odnos prema evropskim integracijama bio je jedan od glavnih argumenata na parlamentarnim izborima i tokom pregovora o formiranju vlade. Nova vladajuća većina ratifikovala je 9. septembra SSP.

Primena Prelaznog sporazuma izostala je, međutim, jer Holandija smatra da Srbija ne sarađuje u punom obimu sa Hagom pošto nije uhapsila Ratka Mladića.

Beograd je ipak odlučio da od 1. januara 2009. godine jednostarno primeni Prelazni sporazum. Međutim, primena će morati da sačeka jer je Vlada zbog izglasavanja budžeta krajem godine povukla iz Skupštine izmene zakona o carinama.

Kolektivni ugovor - Posle tri godine pregovora socijalni partneri u Srbiji potpisali su 29. aprila Opšti kolektivni ugovor, a 6. novembra i Aneks o proširenom dejstvu tog dokumenta.

Aneks, kao i Ugovor, potpisali su predsednici Ujedinjenih granskih sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije i ministar za rad Rasim Lajić.

Aneksom, koji je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, predviđena je primena tog ugovora u svim preduzećima, ustanovama i javnim preduzećima.

Njime je utvrđena i obaveza poslodavaca da isplaćuju mesečnu naknadu za topli obrok vrednu 15 odsto od prosečne plate i regres za godišnji odmor od 75 odsto prosečne plate.

Međutim, krajem decembra Socijalno-ekonomski savet nije postigao dogovor o primeni proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.

Naime, Vlada Srbije i Unija poslodavaca predložili su da se za šest meseci ili godinu dana odloži njegova primena zbog globalne ekonomske krize. Sindikati takav predlog nisu prihvatili i najavili su proteste i pokretanje tužbi.

Statut Vojvodine - Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su 14. novembra Predlog Statuta pokrajine. Najviši akt Vojvodine stupiće na snagu kada ga potvrdi Skupština Srbije.

Prema tumačenju pravnih stručnjaka, Skupština Srbije trebalo bi da, uz potvrđivanje Statuta, usvoji i "lex specialis" kojim će mnogi zakoni biti izmenjeni i usklađeni sa Ustavom Srbije, kako bi Statut mogao da se primenjuje.

Prema Predlogu Vojvodina je autonomna pokrajina građana i građanki, evropska regija. AP Vojvodina ima simbole, zastavu i grb, a njen budžet iznosi "najmanje sedam odsto budžeta Republike Srbije".

Statutom je predviđena i Pokrajinska vlada.

Licence za lekare - U Srbiji su u oktobru, posle 63 godine, počele da se izdaju licence za rad lekarima.

Prve licence uručene su 22. oktobra zvaničnicima lekarskih komora, ministru zdravlja i lekarima na najvišim državnim funkcijama - ministrima, predsednici parlamenta.

Licence treba da dobije više od 28.000 lekara, upisanih u Lekarsku komoru.

Lekari će na svakih sedam godna biti obavezni da obnavljaju licencu po propisanom pravilniku za kontinuiranu edukaciju.

Da bi ta edukacija bila moguća, parlament treba da izabere članove Zdravstvenog saveta Srbije, koji će procenjivati kvalitet edukacije.

Lekari su, uz licence, krajem godine dobili i rok da se izjasne da li žele da rade dopunski u privatnom sektoru i odluče o eventualnoj podeli radnog vremena.

Patrijarh - Patrijarh srpski Pavle zatražio je da se zbog bolesti i nemoći povuče sa te funkcije, ali je Sabor Srpske pravoslavne crkve odbio tu molbu.

Patrijarh, koji je od novembra 2007. godine na Vojno-medicinskoj akademiji, tražio je da mu se odobri "povlačenje iz aktivne službe", objavljeno je 24. oktobra.

Sabor SPC odlučio je, međutim, 12. novembra da "zamoli patrijarha Pavla da ostane na čelu crkve. Na Saboru je odlučeno da mitropolit Amfilohije nastavi da zamenjuje patrijarha.

Nasilje - U 2008. godini javnost je u više navrata bila šokirana primerima vršnjačkog nasilja, nasilja u porodici i najtežih porodičnih zločina.

Boban Mitić iz sela Rataje kod Vranja ubio je 16. marta uveče svoje dvoje dece, ženu i taštu. Ubica je uhapšen šet meseci kasnije u kući svojih roditelja.

Ovo četrostruko ubistvo najavilo je godinu punu porodičnog nasilja i posebno nasilja prema deci, ali i sve raširenijeg vršnjačkog nasilja.