Jeremić najavio tužbu zbog "Oluje"

"Nisu prihvatili ruku pomirenja. Zato ćemo im pružiti priliku da se i pred Sudom pravde i pred sudom istorije dokaže šta je istina", rekao je Jeremić.

Jeremić je, povodom odluke Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen nad nesrbima 1991-95. godine, naveo da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je 250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati da učini pred Međunarodnim sudom pravde. "Hrvatski zvaničnici, koliko čujem, pozivaju na to da treba da se utvrdi istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina i neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine za etničko čišćenje počinjenje na teritoriji Hrvatske 1995. godine", naveo je Jeremić za RTS.

Govoreći o budućim odnosima dve države, Jeremić je naveo da Srbija želi najbolje odnose sa susedima, ali da mora da se dođe do istine o zločinima u operaciji "Oluja".

"Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Okrenućemo se istoriji da bi utvrdili istinu zarad zajedničke budućnosti", zaključio je Jeremić.

Ranije danas, ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je da veruje da će Međunarodni sud uvažiti argumente Srbije u postupku po tužbi Hrvatske i da će konačna odluka biti pozitivna za Srbiju.

Malovićeva je, povodom oglašavanja Međunarodnog suda pravde nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije, najavila da će se razmatrati mogućnost poravnanja ili protivtužbe, ali i da će odluka o tome biti doneta naknadno.

Malovićeva je ujedno pozvala političke strukture dveju zemalja na pomirenje jer je to jedan od glavnih uslova za evropske integegracije zemalja regiona.

Hrvatska zadovoljna odlukom

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić saopštili su da su zadovoljni odlukom Međunarodnog suda pravde. "Za nas je ta odluka bila očekivana, s obzirom na sve ono što se dogodilo. Simbolika je u tome da smo upravo danas, kad se prisećamo žrtava Vukovara i herojstva onih koji su branili Vukovar, tu vest saznali upravo u Vukovaru. To je simbolika, ali i određena pravda", rekao je Mesić.

Premijer Sanader rekao je da je odluka Međunarodnog suda pravde važna posebno zbog toga što se u njoj navodi da treba odrediti sve počinitelje i naredbodavce dela izvršenih na teritoriji Hrvatske, otkriti istinu o nestalima i vratiti kulturna dobra.

"Posebno je važno i to što je odbačen prigovor da se u ovom predmetu sudi i razmatra razdoblje posle 1992. godine", rekao je Sanader.

Na novinarsko pitanje da li očekuje protivtužbu Srbije, Sanader je rekao da je došlo vreme da se Srbija suoči sa prošlošću i dodao da se "rat nije vodio na tlu Srbije niti je razoren Novi Sad, već Vukovar, kao i da hrvatski vojnici nišu došli u Srbiju, nego je bilo obrnuto", prenosi Hina.

"Miloševićeva velikosrpska politika je bila ta koja je nanela veliko zlo hrvatskom narodu", ocenio je Sanader.

Predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić rekao je da današnja odluka Suda pokazuje da "svi koji su odgovorni za progone, ubistva, rušenje Vukovara i drugih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine moraju da odgovaraju pred licem pravde".

Varadi: Protivtužba je politička odluka

Glavni pravni zastupnik Srbije u Međunarodnom sudu pravde Tibor Varadi rekao je novinarima da jedan od narednih poteza Srbije može biti kontratužba.

Ipak, ona se mora odnositi na genocid jer se, prema najvišem pravnom aktu Suda, protivtužba mora odnositi na isto delo na koje se odnosi i tužba. Međutim, to je politička odluka koju donosi vlada, iz koje još nisu saopštili kakvu će taktiku preduzeti, kaže on.

"Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi. To je stvar političke odluke da li će se protivtužba podneti, to nije na pravnicima", izjavio je Varad.

On veruje da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti zato što "konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za Hrvatsku".

"Međutim, sud je drugačije odlučio. Sada će sud dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu. Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug", rekao je Varadi.

Na pitanje da li je moguć dogovor strana izvan suda, Varadi je odgovorio: "Srbija je više puta ponudila vansudski dogovor. To nije bilo odbčeno, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora. Verovatno bi sada Hrvatska trebalo da reaguje na neki način ako to smatra za shodno".

Kao značajno, Varadi je naveo to što je sud odlučio da se tokom glavne rasprave izjasni o prigovoru Srbije da predmet tužbe ne mogu biti zločini počinjeni pre kraja aprila 1991. godine, kada je formirana SR Jugoslavija.

Šimanović: Veliki pravni uspeh

Pravni zastupnici Hrvatske nisu krili zadovoljstvo zbog odluke Međunarodnog suda pravde, dok pravni zastupnici Srbije navode da su potpuno spremni za početak procesa.

Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović izjavio je u Hagu da je odluka Međunarodnog suda pravde veliki pravni uspeh Hrvatske.

"Treba uzeti u obzir da je ovo prva runda. U drugu rundu, u raspravu o sadržini, ulazimo u vrlo dobroj formi jer je sud odbacio sve prigovore Srbije", rekao je Šimonović. On je ocenio da će do glavne rasprave o tužbi Hrvatske proći još tri godine.

Na pitanje da li je moguće okončanje spora dogovorom Hrvatske i Srbije van suda, Šimonović je naznačio da je za Zagreb vrlo važno da insistira na "odgovornosti počinilaca zločina, istini o nestalima i povratku kulturnih dobara".

"Mislim da će ova presuda na neki način podstaći Srbiju da ostvari pozitivne pomake...", kaže on.

"Srbija je prigovorila da je u nekim od tih pitanja došlo do pomaka. Naravno da jeste, ali mislimo da je to daleko od dovoljnog. Mislim da Hrvatska na tome mora insistirati, a kamo sreće da tužba nije bila ni potrebna", podvukao je Šimonović.

Kandićeva se nada dogovoru

Gostujući u emisiji “Poligraf” na TV B92, predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da se nada da će van suda doći do dogovora Hrvatske i Srbije. Kandićeva kaže da su trenutni odnosi dveju zemalja opterećeni političkim trzavicama.

“Očekujem da izvan suda ipak dođe do nekog dogovora jer odnosi Srbije i Hrvatske treba da idu u pravcu dogovaranja, kao što postoji saradnja u suđenjima za ratne zločine", kaže ona.

"U osnovi ovog zahteva stoji da Srbija treba da sudi počiniocima ratnih zločina, što je ovde počelo”, ukazuje Nataša Kandić.