Išinger: Bar dogovor o saradnji

"Napori 'trojke' se odnose na to da se barem postigne dogovor o saradnji" između Beograda i Prištine, rekao je predstavnik Evropske unije u pregovorima o Kosovu novinarima u Berlinu i dodao da bi sporazum o "statusu bio idealan".

"Naravno da bi sporazum o statusu bio idealan, ali je to, nažalost, nešto što ne možemo očekivati" pre kraja pregovora 10. decembra, rekao je nemački diplomata i dodao da bi bilo "korisno" postići i dogovor o uzajamnoj saradnji. Išinger je citirao studiju Instituta za komparativnu ekonomiju u Beču o dogovoru o saradnji.

Taj institut je uporedio hipoteze do sada pomenute za Kosovo - pojačana autonomija, suverenitet Srbije, nezavisnost pod međunarodnim nadzorom, kao i partnerstvo. Tu poslednju hipotezu, kako je rekao Išinger, Intistut smatra najboljom u ekonomskom pogledu.

"Normalizacija situacije na osnovu institucionalizovanog partnerstva između Srbije i Kosova dovela bi do značajnog smanjenja rizika, razvoja investicija i tržišta, poboljšanja perspektiva za integraciju u EU, znatnu ekonomsku obnovu Kosova i trajni rast u Srbiji", navodi se u studiji Instituta.

Bez pomeranja sa mrtve tačke

Peta, pretposlednja runda direktnih pregovora između Beograda i Prištine, za analitičare nije donale nikakva pomeranja sa mrtve tačke.

Predlog Beograda da Kosovo ima status kao Olandska ostrva u Finskoj, prema oceni domaćih stručnjaka, došao je isuviše kasno. Za analitičara lista Politika, Boška Jakšića, primer Olandskih ostrva je dobar samo u tome što se Beograd iz Azije, odnosno od modela Hongkonga, preselio u Evropu.

To što ta ostrva imaju sve osim sopstvene vojske i državne granice za Jakšića pokazuje da Beograd i nije previše zainteresovan da Kosovo integriše čim Prištini nudi iste uslove.

"Ovo je samo katastarski predlog Beograda jer nam je bitno samo da imamo tu teritoriju de fakto, a ne de jure, i ne zanima nas što nemamo nad njima ingerencije", smatra on.

Član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da bi, s obzirom da kosovska strana ne želi pregovare o statusu, već o poststatusnim pitanjima, Beograd trebalo da se okrene nekim drugim pitanjima.

"Kad kažem pitanjima, mislim na ono što je na stolu, a to je predlog o 14 tačaka jer je to jedino relevantno u ovom trenutku i da tu vidi šta moze da uradi", kaže on.

Lazić međutim smatra da bi Volfgang Išinger mogao da, kada pregovori budu završeni, iskoristi tih 14 tačaka samo kao deo izveštaja u kome bi zaključio da su pregovori Beograda i Prištine propali.

"Pozicija Prištine za žaljenje"

Aleksandar Bocan-Harèenko (FoNet)

Aleksandar Bocan-Harčenko kaže da je žalosno što delegacija Prištine nije zainteresovana ni za jednu varijantu sem nezavisnosti. Predstavnik Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe je dodao da se pregovori o statusu Kosova nastavljaju i da ne treba odustajati.

"Oni su uvek na istim pozicijama, nezavisnosti Kosova, pa ono što je bilo do izbora ostaje i posle. Za žaljenje je što kosovska strana čvrsto stoji na zahtevima za nezavisnost i nije zainteresovana da razmatra bilo koje druge varijante", rekao je on.

Ne želeći da komentariše mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti Ujdinjenih nacija, Harčenko je za nameru nekih zapadnih zemalja da nađu formulu za priznanje samoproklamovane nezavisnosti rekao da nema smisla jer nikakve formule takvo rešenje ne mogu učiniti pravnim.

"Srbi su veoma detaljno izložili predlog široke autonomije za Kosovo, povlačeći paralele s kineskim Hongkongom. Srpska delegacija težila je da pokaže na konkretnom primeru da je model široke autonomije efikasan i funkcionalan. Nažalost, kosovski Albanci odbijaju da to dublje razmatraju", rekao je on.

Merkelova i Prodi za jedinstven stav EU

Angela Merkel (FoNet)

Kancelarka Nemačke Angela Merkel i premijer Italije Romano Prodi najavili su da žele usklađeno rešenje za Kosovo i jedinstven stav EU o tom rešenju.

"Želimo da učinimo sve za postizanje koordiniranog i usklađenog stava Evrope", rekla je Angela Merkel sinoć, posle sastanka s Prodijem u dvorcu Mezeburg, nedaleko od Berlina.

Nemačka i Italija žele da se pregovarački proces do kraja odvija što je moguće konstruktivnije i da se izbegnu sukobi, preneo je Internet-dnevik Netcajtung i dodao da je Prodi izjavio da "Srbiji jasno mora da se kaže da ima budućnost u EU".

Kosovo će proglasiti nezavisnost početkom februara i ne može više da čeka na jedinstven stav EU, izjavio je za Hospodaržske novini bivši premijer Kosova Bajram Redžepi. "Nisam optimista, pa da mislim da će nezavisnosti biti već u decembru", rekao je Redžepi i dodao da "ne može tek tako biti proglašena nezavisnost koju niko neće priznati."

"Ne možemo da čekamo na jedinstveni stav EU. Postoje neke zemlje koje nas ne podržavaju, ali mislim da će kod većine prevladati stav da možda neće biti aktivno za, ali neće biti aktivno ni protiv", objasnio je Redžepi.

"Obratiti se albanskoj većini"

Čelnica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković izjavila je u Poligrafu B92 da nijedan Srbin na Kosovu nije prepreka sprovođenju državnih pregovaračkih planova.

Rada Trajković je, međutim, zamerila državnom vrhu što se nijednom nije obratio albanskoj većini. "Nije problem šta misle Srbi, nego Albanci i one zemlje koje ih podržavaju", rekla je ona.

"Ban neće poništiti nezavisnost Kosova"

Ban Ki Mun (FoNet)

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ki Mun Ban neće proglasiti ništavom rezoluciju Skupštine Kosova o nezavisnosti, piše Koha ditore.

UN će ćutati u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ali se od Prištine traži da ne preduzima prenagljene korake, pošto je proces pri kraju, piše list pozivajući se na dobro informisane krugove u UN.

"Ako se planovi zapadnih zemalja ne promene, onda će generalni sekretar UN pred kraj godine predstaviti izveštaj međunarodne pregovaračke trojke. Sem Ruske Federacije, nema drugog protivnika nezavisnosti u Savet bezbednosti UN", piše list.

Italija, koja će u decembru predsedavati Savetu bezbednosti UN, rezervisala je 19. decembar za raspravu o izveštaju "trojke".

Zemlje koje su stalne članice SB UN, prema pisanju dnevnika, obezbedile su da Kina bude uzdržana kada se raspravlja o izveštaju "trojke" i eventualno glasa za novu rezoluciju o Kosovu, a nesumnjivo je da će Rusija tražiti dalje pregovore.

Međutim, tada na scenu stupa EU, koja će konstatovati da, uprkos dodatnih 120 dana pregovora, nema pomaka ka komprimisu o Kosovu.

Takva "intervencija" se očekuje na samitu ministara spoljnih poslova zemalja EU, od 10. do 14. decembra, kada se očekuje da se iskaže spremnost da EU preuzme ulogu koja, prema predlogu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, znači slanje misije na Kosovo.