Pomor ribe u Crnom Timoku

Lokalni radio javlja da su ribočuvari javili da su u Crnom Timoku kod Zaječara registrovali pomor mrene, ali se još ne zna uzrok uginuća, javio je Radio Zaječar. Kod mosta koji spaja stambeno naselje Popova plaža sa naseljom Ključ uočeno je 200 kilograma uginule mrene, ribe koja živi na dnu reka.

Stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Timok u Zaječaru uzeli su vodu i uginulu ribu na analizu.

"Imamo informaciju da je juče na površini Timoka vidjena neka mrlja, ali ne znamo da li je u pitanju nafta ili ulje", izjavila je upravnik ribarskog područja Timok Biljana Milenković i dodala da su obavešteni vodoprivredni inspektor i inspekcija za ribarstvo.

Republički inspektor za ribarstvo Vinko Pejkanović ocenio je da je do pomora ribe možda došlo zbog izmenjenih hidrometeoroloških uslova, ali je ipak apelovao na gradjane da ne sakupljaju uginulu ribu.

Uginula riba će biti upućena na analizu u Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu, a rezultati se očekuju za desetak dana.

Kako javljaju mediji u Zaječaru, kontrola otpadnih voda iz Žitoprometa i Kugopetrolovog stovarišta biće obavljeno tek po nalogu republičkih inspekcija.

Pre dve nedelje u Belom Timoku koji kod Zaječara spaja sa Crnim došlo je do velikog pomora ribe izazvanog povećanom koncentracijom amonijaka koji je ispuštan iz tri fabrike.

Mere protiv zagađivanja voda

Kako bi se reagovalo na vreme i sprečilo ekološke katastrofe, Ministarstvo zaštite životne sredine povećaće broj inspekcija i inspektora, a usvojen je i zakon koji nalaže da svi proizvođači pribave integrisanu ekološku dozvolu.

U reci Timok uginulo je 20 tona ribe ovog leta, ali je pomora ribe bilo i u Toplici, Turiji, Moravici, Begeju, Vlasini i Dunavu.

U pokušaju da spreči zagađivanje, Ministarstvo za zaštitu životne sredine sprema se da zaposli još inspektora. Uskoro će teren obilaziti oko 130 inspektora, kaže Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine.

"Možete da očekujete pojačano prisustvo inspekcije na terenu, ne samo kada se nešto događa, nego i obilaženje svih privrednih objekata koji mogu da budu zagađivači", kaže on.

Kako su inspekcije utvrdile, uginuće su izazvale otpadne vode različitih kompanija. Kompanijama je privremeno zabranjen rad dok ne pruže dokaz nadležnima da su brigu o otpadnim vodama dovele do zadovoljavajućeg nivoa.

Problem sa zagađivanjem reka u Srbiji leži i u blagim kaznama, smatra Dragin. Maksimalna kazna za zagađivače je tri miliona dinara.

"Ako su kazne toliko blage, zagađivačima se više isplati da zagađuju, nego da ulažu u uređaje za prečišćenje otpadnih voda, u uređaje za prečišćenje gasova koji izlaze iz postrojenja", kaže ministar.

"Iz tog razloga, mi ćemo tražiti desetostruko povećanje kazni, a tražićemo i uvođenje administrativnih mera, da postoji mogućnost da kazna bude naplaćena na licu mesta", kaže Dragin.

Razlog i vrućina

Inspekcija za zaštitu životne sredine sačinila je spisak 243 najveća zagađivača životne sredine u Srbiji. Kako bi se zagađivanje svelo na najmanju moguću meru, usvojen je zakon koji zahteva da svi pribave integrisanu ekološku dozvolu.

Rok za dobijanje dozvole je 2015, a kako procedura traje nekoliko godina, zagađivači treba što pre da je počnu. Svi novi proizvođači neće moći da počnu rad bez te dozvole.

Republička inspektorka za ribarstvo Dragana Vasiljević rekla je da preliminarna ispitivanja razloga čestog pomora ribe u rekama Srbije pokazuju da se u većini slučajeva radi o nedostatku rastvorenog kiseonika u rečnoj vodi zbog vrućine.

Ona je agenciji Beta kazala da "zbog visoke temperature vazduha i rečne vode, opadanje nivoa reka i najmanja promena kvaliteta rečne vode može dovesti do pomora ribe".

Nakon dobijanja svih rezultata tačno će se znati da li je uzrok čestih uginuća ribe u poslednjih mesec dana u rekama Srbije industrijsko zagadjenje ili opšti hidrometeorološki uslovi, istakla je Vasiljevićeva.

Republički inspektori na mestima na kojima dodje do uginuća ribe uzimaju uzorke vode i mere temperaturu, ph vrednost i procenat rastvorenog kiseonika, navela je ona. Kasnije se vrše detaljna ispitivanja vode i uginule ribe, ističe Vasiljevićeva.