Šta radi Vagner?

Kako funkcioniše "sistem Vagner"? Šta ta grupa bliska Kremlju uopšte radi u Africi?

U početku se o njihovom prisustvu obično šire samo glasine, a kasnije to postane javna tajna. Hiljade pripadnika plaćeničke grupe Vagner aktivno je u nekoliko afričkih zemalja. U Centralnoafričkoj Republici recimo, prema navodima ruskog ambasadora, 1.890 "ruskih instruktora" podržava vladine trupe u građanskom ratu.

U Libiji je aktivno i do 1.200 plaćenika Vagnera, koji se bore na strani pobunjeničkog lidera Kalifa Haftara. U Maliju je proruska i antizapadna vojna hunta, prema izveštajima posmatrača, u tu zemlju dovela nekoliko stotina vagnerovaca koji se terete za teške oblike kršenja ljudskih prava.

Stručnjaci tvrde da prisustvo grupe Vagner u Africi ima mnogo ozbiljnije razmere od tih već spomenutih.

"Vagner se vremenom transformisao od pružaoca vojnih usluga u mrežu preduzeća koja su aktivna u raznim afričkim državama", izjavio je nemački analitičar Julijan Rademejer za DW na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji.

"Oni operišu u sivoj zoni između više ili manje ilegalnih aktivnosti, i tako dobro pokrivaju kompletan spektar."

Ruski uticaj u Africi

Rademejer radi za mrežu civilnog društva "Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GIATOC), i sa svojim je koleginicama i kolegama", objavio je izveštaj o Vagneru u Africi.

"U tom izveštaju mi dolazimo do zaključka da je grupa Vagner danas najuticajniji ruski akter u Africi i da njihove, odnosno aktivnosti firmi koje pripadaju Vagneru, a koje oni kriju, imaju loš uticaj na afrički kontinent".

Sudan kao "ključna zemlja" u Africi

Vagnerovi plaćenici odavno su prisutni i u Sudanu, i to u većem broju. Još tokom vladavine diktatora Umara al Bašira, ruska firma "M-invest" dobila je koncesije za korišćenje rudnika zlata. Tu firmu verovatno kontroliše upravo šef Vagnera Jevgenij Prigožin. Vagnerovci su istovremeno zaduženi i za obezbeđivanje M-investovih rudnika zlata u Sudanu.

Al Bašir se 2017. u Sočiju sastao s Putinom i tom prilikom obznanjen je početak "nove faze" bilateralne saradnje. On je ruskom predsedniku tada obećao da bi Sudan mogao da odigra ulogu "ključne zemlje" za ruske ambicije u Africi, a zauzvrat je od Putina dobio obećanje da će Moskva i vojno podržati njegov režim. Međutim, ni to nije moglo da spreči njegovo svrgavanje u aprilu 2019.

I dok vlasti u Sudanu pokušavaju da uspostave ustavno-pravni poredak, pripadnici Vagnera i dalje su prisutni u toj zemlji. U međuvremenu su uspeli čak i da povećaju uticaj na sudansku vojsku. Vojna vlast naime po svaku cenu želi da zadrži kontrolu nad Sudanom i pritom očigledno može da računa na izdašnu pomoć ruskih plaćenika. Zauzvrat se Kremlju omogućava pristup korišćenju lukrativnih prirodnih resursa, poput spomenutih rudnika zlata.

Posmatrači u raznim medijima naglašavaju da je primarni cilj Rusije kontrola nad vrednim sirovinama kojima raspolaže ta afrička zemlja: osim zlata, to su mangan i silicijum. Od posebnog značaja za Rusiju su i tamošnja nalazišta urana.

Ruski "instrument" u Africi

Foto: Depositphotos, Oleg.0

Rusija želi da poveća svoj uticaj u Africi. Grupa Vagner je verovatno jedan od instrumenata za ostvarenje tog cilja, baš kao i državne posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova zemljama Afrike, ali i vojna saradnja i trgovina oružjem, te delom i besplatne isporuke hrane ili đubriva. Očigledno kao znak zahvalnosti za sve to, prilikom prošlonedeljnog glasanja o Rezoluciji Ujedinjenih nacija o agresorskom ratu u Ukrajini, registrovano je 15 uzdržanih glasova afričkih zemalja. A Eritreja i Mali su sa svojim "ne" još jasnije stali na stranu Rusije.

Grupu koja je navodno nazvana po nemačkom kompozitoru Rihardu Vagneru osnovao je 2014. Putinu odan preduzetnik Jevgenij Prigožin. Otada se Vagner etablirao kao neizostavni privatni akter koji zastupa ruske interese. Prigožin je nedavno prvi put javno rekao da on stoji i iza fabrike trolova "Internet Research Agency", koja je aktivna na društvenim mrežama i to pogotovo na Zapadu – kako bi širila dezinformacije u korist Rusije. U izveštaju GIATOC o aktivnostima Vagnera se može čitati i o kampanjama s ciljem ostvarivanja uticaja na stavove afričkog stanovništva.

Kremlj koristi grupu Vagner kao "instrument diplomatije u Africi" – tako to naziva jedan predstavnik istraživačkog kolektiva "All Eyes on Wagner" u razgovoru za DW. Ta grupa stručnjaka analizira aktivnosti Vagnera širom sveta. Identitet predstavnika tog kolektiva poznat je redakciji DW, a kako bi se zaštitio, on koristi pseudonim "Gabrijel".

Gabrijel kaže da plaćenici na licu mesta poseduju i ćerke firme: "U Rusiji su privatne vojne firme zabranjene, ali je na neki način dozvoljeno da privatne ruske vojne firme deluju izvan Rusije." Osim toga, kako dodaje, "Kremlj svaki put izdaje dozvolu kako bi brend Vagner širio svoje aktivnosti u Africi."

Zlato, drvo, rudnici…

Marka Vagner je, sudeći po međunarodnim istraživanjima, aktivna i u onim područjima koja nemaju veze sa pitanjima bezbednosti.

U julu je kolektiv "All Eyes on Wagner", zajedno sa još jedanaest evropskih partnerskih medijskih kuća, objavio da grupa Vagner naveliko zarađuje na skupocenom tropskom drveću iz Centralnoafričke Republike. Vlada u Bangiju je, kako stoji u tom izveštaju, jednoj Vagnerovoj ćerki firmi dala koncesiju za neograničenu seču na području veličine 187.000 hektara.

Slično je i u slučaju centralnoafričkog rudnika zlata Ndasima. I tamo je, sudeći po navodima iz spomenutog izveštaja, jednom kanadskom rudarskom preduzeću oduzeta koncesija, koja je onda dodeljena jednoj firmi s Madagaskara, a koja se takođe spominje i u izveštaju GIATOC u kojem je ona proglašena Vagnerovom ćerkom firmom.

Istraživanje pariskog magazina na engleskom jeziku "The Africa Report" pokazalo je da je Vagnerova mreža, preko kamerunske morske luke Duala, uvozila tešku mehanizaciju za rudnike.

U međuvremenu se, kako se tvrdi, za transport sirovina svake nedelje organizuju po tri konvoja teretnih vozila iz Bangija do Duale.

Konvoje, kako se tvrdi, obezbeđuju članovi grupe Vagner opremljeni teškim naoružanjem.

Rusi, "vladari" u svim lukrativnim područjima

U Centralnoafričkoj Republici, čini se, grupa Vagner nastavlja da diversifikuje svoje poslove. Grupa je pokušala da "protera" sa tržišta francusku šećeranu SUCAF, kaže Džozef Bendunga, šef opozicione stranke MDREC. U razgovoru za DW on navodi još jedan primer: "Oni upravo pokušavaju da optuže francusku pivaru Kastel da podržava i finansira teroriste. Rusi su vladari u svim područjima koja donose novac, uključujući i carinu i poreze".

Od toga bi mogla da profitira firma "First Industrial Company", koja u Bangiju proizvodi pivo i žestoka alkoholna pića. Sudeći po navodima GIATOC, firma je registrovana na jednog ruskog biznismena čije se ime često spominje u izveštajima o poslovanju grupe Vagner.

Rusija ne demantuje povezanost sa firmom "First Industrial Company". Jedan portparol ruske ambasade u Bangiju za DW kaže: "Dobro to ide, jer su u Centralnoafričkoj Republici veoma omiljena pića koja su proizvedena po ruskim receptima".

On ujedno dodaje da je namera da se među stanovništvom Centralnoafričke Republike popularizuje ruska kultura, a ujedno i da se zaradi. "Privatni investitor može da radi šta god želi“, kaže portparol ambasade, "to je zakon slobodnog tržišta".

Novi planovi u Africi?

Čini se da se ekonomske aktivnosti Vagnerove mreže u Africi intenziviraju – i to uprkos činjenici da se plaćenici te grupe otvoreno bore na strani Rusije u ratu protiv Ukrajine.

"U nekim slučajevima brojni plaćenici su povučeni kako bi se borili u Ukrajini, dok drugi ostaju na licu mesta", kaže za DW analitičar GIATOC Rademejer. "Nema naznaka da bi rat u Ukrajini mogao da dovede do povlačenja Vagnerovih plaćenika iz Afrike."

Upravo suprotno: list "Vol strit džornal" je pre nekoliko dana, uoči prve godišnjice početka rata 24. februara, a pozivajući se na izvore u američkim tajnim službama, objavio da grupa Vagner u Čadu planira puč, i to zajedno s lokalnim pobunjenicima.

Rademejer strahuje "da će Vagner u Africi imati nove metastaze" i da će "nastaviti da raste, sve dok ne bude intervencije protiv tog uticaja. Evropa i njeni partneri morali bi u tom kontekstu mnogo bolje da sarađuju sa Afrikom".