Izraz lica sve govori: Premijerka Brnabić tokom potpisivanja na Samitu u Berlinu FOTO

Lideri zapadnobalkanske šestorke danas su na Samitu Berlinskog procesa potpisali tri sporazuma o mobilnosti kojima se omogućava putovanje uz ličnu kartu u regionu, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Sporazume su potpisali premijerka Srbije Ana Brnabić, premijeri Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih insitucija Aljbin Kurti.

Sporazumi su potpisani u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i generalne skretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu.

Sporazumom o slobodi kretanja i boravka građana, odnosno o uzajamnom priznavanju ličnih karata pojednostavljuje se prelazak granice/administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana, jer predviđa da je za prelazak dovoljno posedovanje lične karte. Predviđeno je da će strane pojednostaviti administrativne postupke za ulazak, tranzit i kratki boravak stanovnika Zapadnog Balkana sa ličnim kartama.

Sporazumom o priznavanju akademskih kvalifikacijama reguliše se međusobno priznavanje fakultetskih diploma, nastavak studija i pravila o upotrebi stečenih kvalifikacija, uključujući pristup tržištu rada.

Sporazum predviđa da se period priznavanja diploma sa postojećih nekoliko meseci skrati na maksimalno 14 dana. Takođe, omogućava se mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu na osnovu Lisabonske konvencije o priznavanju diploma, Bolonjskog procesa i relevantnih pravila EU. Za početak će se primenjivati na državnim univerzitetima i postepeno će se proširiti na privatne univerzitete. Uspostavljaju se i zajednički standardi i procedure za priznavanje kvalifikacija i ukidaju postojeće naknade za priznanje visokoškolskih kvalifikacija za studente.

Ukidanjem suvišne papirologije i procedura, građani regiona će moći lakše da studiraju i rade, sa glavnim ciljem da se omogući cirkulacija mladih u regionu. Sporazum o međusobnom priznanju profesionalnih kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte predviđa automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija za odabrane profesije, koje nedostaju na tržištu rada. Omogućava pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekti na ZB, na osnovu Direktive EU o priznavanju stručnih kvalifikacija.

Ovim sporazumo se uspostavlja jedinstvena primena pravila i stvara osnov za mobilnost profesionalaca širom regiona. Dokument obuhvata tri profesije i stvara osnovu za pregovore za još četiri profesije - babice, medicinske sestre, farmaceute i veterinare u narednom periodu.

View this post on Instagram

A post shared by Prime Minister Ana Brnabić (@anabrnabic)

Foto: Kabinet premijera Srbije

Ona se na marginama samita sastala i sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejsmsom Kleverlijem.

"Razgovor sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem. Razmenili smo mišljenja o bilateralnim odnosima i zajedničkom zalaganju za očuvanje stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana", navela je Brnabić u opisu fotografije objavljene na Instagram nalogu.

Premijerka Srbije stigla je jutros na Samit Berlinskog procesda gde ju je dočekao nemački kancelar Olaf Šolc. Brnabić predvodi delegaciju Srbije na samitu na kome će biti potpisana tri sporazuma koja bi trebalo da podstaknu povezivanje Zapadnog Balkana u zajedničko tržište.

Samit je otvorio Šolc, a na njemu su učestvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i lideri zapadnobalkanske šestorke.

Pre samita u Berlinu, održani su samiti su održani i u Beču 2015, Parizu 2016, Trstu 2017, Londonu 2018, Poznanju 2019, Sofiji 2020, virtuelno i Berlinu 2021, virtuelno. U Berlinski proces su 2019. godine uključene Grčka i Bugarska, tako da Proces sada obuhvata 16 učesnica: Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Srbiju, Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Grčku, Bugarsku, kao i privremene institucije samouprave u Prištini.

Najznačajniji dosadašnji rezultat u okviru Berlinskog procesa je, između ostalog, uspostavljenje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani, po ugledu na nemačko-francuski model. Takođe, osnovana je i Transportna zajednica u jugoistočnoj Evropi, sa sedištem Sekretarijata u Beogradu, koji je počeo sa funkcionisanjem septembra 2019. godine. Osnovan je i Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF), sa sedištem u Trstu, koji predstavlja i zastupa interese oko 350.000 kompanija.

Tokom Drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana, koji je održan u aprilu 2019. godine u Beogradu, potpisan je "Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu ZB", što je verovatno i najopipljiviji rezultat Berlinskog procesa za građane u regionu. Takođe, jedan od primera uspešne saradnje na Zapadnom Balkanu, nevezane za sam Berlinski proces je i zvanično pokretanje Fonda za Zapadni Balkan, septembra 2017. godine, namenjenog razvoju saradnje civilnog društva.