Koštunica u Vašingtonu

Kako je najavljeno, Koštunica u SAD odlazi na poziv državne sekretarke Kondolize Rajs, a trebalo bi da razgovara i s potpredsednikom SAD Dikom Čejnijem. Za sada nije potvrđen susret s Džordžom Bušom, predsednikom SAD.

Vojislav Koštunica bi u četvrtak trebalo da govori i na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj pregovorima o statusu Kosova. Na toj sednici bi, prema najavama prištinskih medija, prvi put trebalo da govori i jedan predstavnik privremenih institucija na Kosovu, predsednik Fatmir Sejdiu. Do sada je stavove Prištine u UN zastupao šef UNMIK-a, a po jednom su sastancima prisustvovali sadašnji premijer Agim Čeku i bivši premijer Bajram Kosumi, ali bez prava da govore. Sejdiu će biti prvi kosovski čelnik koji će moći da se obrati Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na zatvorenoj sednici.

"O svemu sem o nezavisnosti"

S Koštunicom su otputovali i savetnici Slobodan Samardžić i Vladeta Janković i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen. Niko od učesnika u tim razgovorima nije želeo da govori ni o temi, niti o očekivanjima s kojima putuju u SAD. Ipak, pred put, iz Beograda je preneta poruka DSS-a da nezavisnost Kosova u Vašingtonu neće moći da bude tema.

Funkcioner Koštuničine Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić najavio je da će premijer Kondolizi Rajs i ostalim sagovornicima preneti stav da je Srbija spremna da pregovara o svemu sem o nezavisnosti Kosova. Aligrudić kaže da je cilj Koštuničine posete predstavljanje pregovaračke platforme Beograda, koja podrazumeva kompromis i dogovor dve strane. 

"U SAD Koštunica nastavlja da brani interes Srbije, a Kondolizi Rajs će preneti stav Srbije da dosadašnji pregovori u Beču nisu dali dobre rezultate i da bi zato trebalo preći na direktan dijalog, predložen u platformi Beograda. Moguća su i određena odstupanja koja pregovori mogu da donesu, ali kompromis nikako ne sme biti tražen u onom što deo međunarodne zajednice i njihovih zvaničnika pokušava da provuče, a to je kompromis koji bi podrazumevao nezavisno Kosovo u zamenu za ljudska prava. To jednostavno nisu iste kategorije jer su ljudska prava nešto što bi moralo da se podrazumeva", kaže Aligrudić.

Osim s Kondolizom Rajs, Koštunica bi u Njujorku i Vašingtonu trebalo da razgovara s nekoliko veoma uticajnih ličnosti u kreiranju spoljne politike, ali i s Rodom Blagojevićem, guvernerom države Ilinois, koji je srpskog porekla.

Lobiranje

Iz Vašingtona su u Beograd stigli predstavnici prve srpske lobističke grupe, Saveta SAD za Kosovo. Predvođeni advokatom Džimom Džatrasom, svedokom Slobodana Miloševića na suđenju u Hagu, oni se bore za afirmaciju srpske istine o Kosovu.

Džatras misli da je ta grupa postigla prve rezultate u zastupanju srpskog interesa u SAD. "Naš internet sajt, na kom smo prikazali stradanje hriščanske srpske zajednice, veoma je posećen. Neprekidno smo u kontaktu s važnim ličnostima koje upozoravamo na to da bi nezavisno Kosovo bilo izvor nasilja i terorizma. Dobijamo i pozive od albanskih lobista, koji su očigledno veoma pogođeni time što im se konačno neko suprotstavlja", kaže Džatras.

Lobi grupu, u kojoj je i nekadašnji komandant pacifičke flote SAD, admiral Džems Lajons, angažovalo je Srpsko nacionalno veće za Kosovo i Metohiju, za 600.000 dolara, a ne država Srbija, koja i dalje ostaje jedna od retkih zemalja bez zvanične agencije za lobiranje u SAD.

Suroi: Pitanje manjina izbiće u prvi plan

Predsedavajući Konsultativnog saveta za manjine delegacije Kosova Veton Suroi ocenio je danas da će pitanje položaja manjinskih zajednica izbiti u prvi plan razgovora o statusu Kosova posle sastanaka Priština-Beograd na najvišem nivou tokom jula.

Posle sastanka Konsultativnog saveta za manjine Suroi, koji je i predsednik Reformistricke partije ORA, rekao je da će "pitanje manjina doći na dnevni red posle sastanka izmedju predsednika i premijera u Beču".

On je istakao da se nada da će na kraju Beograd prihvatiti da razgovara o položaju kosovskih Srba u okviru pitanja zaštite manjinskih zajednica.

"Beograd se do sada nije pokazao kooperativnim ni u ostvarivanju zaštite prava Srba, a da ne govorimo o drugima, tako da bi najbolje bilo da se usredsredi na ono što može da učini i da eventualno pomogne u svemu onome što je moguće", rekao je Suroi.