Njujork: Spomenik žrtvama Jasenovca

To je prvi javni spomenik stradalima u tom logoru u SAD. Organizator i inicijator postavljanja spomenika je njujorški Institut za istrazivanje zločina u Jasenovcu, osnovan 1998, koji je posle više od tri godine od podnošenja zahteva od gradskih vlasti dobio dozvolu za podizanje spomenika, javlja Hina.

Na spomen ploči, koja je otkrivena u nedelju, piše da su "u periodu 1941-45. stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i drugih antifašista mnogih nacionalnosti, ubijeni u logoru smrti Jasenovac, koji su vodile hrvatske ustaše".

Udruženja američkih Hrvata uputilo je početkom aprila protestno pismo vlastima Njujorka zbog dozvole da se podigne spomenik koji, kako su naveli, preuveličava broj žrtava Jasenovca.

Na internet stranicama Instituta za istraživanje zločina u Jasenovcu navodi se da je Institut osnovan "u uverenju da nedavna tragedija na Balkanu vodi poreklo od zanemarenog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu."

80.000?

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenio je da je zločin u Jasenovcu veliki i u istoriji redak zločin kada se "na pravdi Boga ubije 80 hiljada ljudi i da ne zna zašto je takav zločin potrebno uvećavati".

Komentarišući jučerašnji skup bosanskih Srba na kojem rečeno da su žrtve logora Jasenovac 700 hiljada ljudi, Mesić je rekao da ta izjava nema nikakvog smisla, prenose mediji u Zagrebu.

Bilo bi korektnije da je rečeno da su tamo ubijani i Hrvati koji su drugačije mislili, Hrvati antifašisti, veliki broj Jevreja, Roma, rekao je Mesić.

Sve brojke koje polaze od izučavanja na naučnoj osnovi i podataka koji postoje govore o 80 do 90 hiljada žrtava, rekao je Mesić.

"Osim, ako se time želi na jedan način ponovo afirmirati Republika Srpska i povećati njen ugled u nekim delovima, ako se želi pokazati Srbiji da bi Srbi mogli biti ugroženi ako RS ostane u BiH", rekao je Mesić.

Podsećamo da je Dragan Čavić, predsednik RS, na jučerašnjem obeležavanju jedini spomenuo i Hrvate kao žrtve Jasenovca.

Nema volje za privođenje pravdi

Poslednji pokušaj da se pravdi privedu oni koji su sprovodili nacistički holokaust nad Jevrejima naišao je na otpor u zemljama centralne Evrope koje nisu spremne da se suoče sa zločinima od pre 60 godina, saopštio je Centar Simon Vizental.

Centar je saopštio da je od pokretanja operacije "Poslednja prilika" 2002. godine, u kampanji čiji je cilj hapšenje ratnih zločinca iz vremena holokausta, na listi 364 osumnjičenih, a 79 je prosledjeno tužiocu, prenose agencije.

Glavni progonitelj nacista Centra Simon Vizental Efraim Zurof izjavio je da su mnogi političari zemalja centralne Evrope nevoljmo progonili nacističke zločince iz straha da ne naruše mišljenje da su njihovi sunarodnici bili žrtve, a ne počinici ratnih zločina.

"Mogli smo biti mnogo uspešniji´, rekao je Zurof, "ali politički je nepopularno pokazati koliko je lokalno stanovništvo učestvovalo u ubistvima".

"Oni radije govore o tome koliko su pretrpeli pod sovjetskim režimom i nekažnjavaju ubice iz Drugog svetskog rata´, rekao je Zurof.