Četnicima isto što i partizanima

Skupština Srbije u utorak, dan pred 22. decembar, nekadašnji Dan armije, usvojila je Izmene zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kojim se izjednačavaju prava pripadnika četničkog i partizanskog pokreta, te ustanovljava "Ravnogorska spomenica 1941.", poput "Partizanske spomenice".

Za predlog Srpskog pokreta obnove glasalo je 176 poslanika, a protiv su bila 24 poslanika. Uzdržana su bila četiri, a nije glasalo devet poslanika. Zakon je usvojen po hitnom postupku, uz obrazloženje da je utemeljen na istorijskoj istini i da je neophodno izjednačiti prava svih koji su se borili protiv okupatora, fašista i nacista. Usvajanjem amandmana DSS-a obezbeđuje se primena zakona, tako što će vlada propisom urediti način na koji će ravnogorci moći da steknu status borca i nosioca Ravnogorske spomenice, prenela je Beta.

Protiv izjednjačavanja partizana i četnika glasali su samo poslanici Socijalističke partije Srbije i Socijaldemokratske partije. Šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije Ivica Dačić nezadovoljan je zbog usvajanja Zakona o izjednačavanju prava četničkog i partizanskog pokreta. "Nezadovoljni smo zbog usvajanja ovog zakona, jer se njime praktično brišu razlike između onih koji su se borili za slobodu svog naroda i onih koji su sarađivali sa okupatorom", kazao je Dačić novinarima u skupštini. SPS i poslanici Socijaldemokratske partije, koji su glasali protiv usvajanja tog zakona, jedine su partije levice u Srbiji, rekao je Dačić.

Višednevnu skupštinsku raspravu obeležila je burna diskusija, a ni diskusija u javnosti nije bila mnogo blaža.

Jedan od komentara temu izjednačavanja partizana i četnika, možete pročitati u Retrovizoru Ljubomira Živkova.

Šta kažu akteri

Izmene Zakona kojima se izjednačavaju prava četnika i partizana neki su doživeli kao ispravljanje istorijske nepravde, a drugi kao njeno prekrajanje. U svakom slučaju Srbija i šezdeset godina posle Drugog svetskog rata još uvek piše istoriju koja po pravilu ima dve istine.

Milomir Veljković, četnik iz Timočke krajine kaže da je dugo čekao na ostvarenje svojih boračkih prava. "Mi smo se borili za kraljevinu, za Srbiju i Jugoslaviju. Ja sam sam se borio za himnu, zastavu i domovinu", kaže Veljković.

Joša Durbaba je jedan od tri živa narodna heroja na Novom Beogradu. On ne veruje da je danas ispravljena istorijska nepravda: "Oni mogu menjati zakone svaki dan, ali ne mogu istoriju, date žrtve u našoj četvorogodišnjoj teškoj, krvavoj i slavnoj borbi. Našu istoriju oni ne mogu menjati".

Milomir Veljković veruje da je istorijska greška ispravljena i priprema se da dokumentuje svoj četnički staž: "Ja ću sada to da tražim. Imam neke dokmente i tražiću. Još ne znam, dok ne izađe javno, šta je sve potrebno da se pokupi od dokumentacije".

"Najviše smo ratovali protiv partizana"

Nikakav zakon , pa ni ovaj danas usvojen, ne može da ubedi narodnog heroja Jošu Durbabu da su četnici bili antifašisti: "Ja bih voleo da znam gde! Neka kaže gde su te ofanzive bile. Kod nas je bilo osam ofanziva, a četnici su vodili 88 ofanziva, ali protiv koga - protiv partizana, protiv Narodno-oslobodilačke vojske".

Milomir Veljković kaže da je bitaka bilo mnogo: "Pa, mi smo ratovali i sa 'Švabama', i sa nedićevcima... Najviše smo ratovali sa partizanima, najveće su borbe bile sa partizanima".

Joša Durbaba se rado seća ratnih dana ali jedan posleratni događaj mu je posebno urezan u pamćenje: "Kada sam primao orden narodnog heroja, rekao sam: 'Druže maršale, ovo je moj najsrećniji dan i najveća čast da iz vaših ruku primam ovo odlikovanje'. Rekao sam: 'Druže maršale, ko izdao našu partiju i našu revoluciju, ne imao časti ni obraza, ne imao roda ni poroda'. On mi je stisnuo ruku i rekao: 'Druće pukovniče, alal vera'".

I dok se Durbaba seća dana kad je dobio orden,  Milomir Veljković sanja ravnogorsku spomenicu: "Ja bih onda bio najveći čovek. Kao što mi je govorio pukovnik Gandija, možda ste i čuli za njega - ravnogorski komesar je bio - on je stalno govorio 'Mile, bićeš svoj najveći oficir kada budemo dobili rat, ako budemo dobili...' Eto, nismo dobili, i tako...".