Potpisana deklaracija o izbeglima

Šefovi diplomatije Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore Vuk Jeremić, Sven Alkalaj, Goran Jandroković i Milan Roćen potpisali su tu deklaraciju na kraju međunarodne konferencije u Palati Srbija posvećene rešavanju problema izbeglih i raseljenih u regionu.

Deklaracija predstavlja okvir za rešavanje najhitnijih problema uključujući obezbeđenje adekvatnih stambenih rešenja za sve izbeglice u kolektivnim centrima i druga ugrožena lica i olakšavanje pribavljanja ličnih dokumenata.

Vlade četiri zemlje su takođe formulisale i detaljan plan rada s preciznim vremenskim rokovima i troškovima, a za početak 2012. planirana je donatorska konferencija na kojoj vlade četiri zemlje treba da predstave regionalni program donatorima i pozovu ih da ga podrže.

Donatorska konferencija treba da obezbedi 584 miliona evra za rešavanje statusa 74.000 najugroženijih izbeglih u regionu, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić. On je rekao novinarima u Palati Srbije da bi Srbiji od tog novca trebalo da bude namenjeno 335 miliona evra za rešavanje statusa 45.000 izbeglica.

Usvajanje zajedničke deklaracije pozdravio je OEBS. Predsedavajući te organizacije, šef litvanske diplomatije Audronius Ažibalis, podvukao je značaj ovog procesa po bezbednost i stabilnost jugoistočne Evrope.

"Čestitam vladama četiri zemlje na njihovom angažovanju i rešenju da prevaziđu problem prošlosti i traže trajno rešenje za izbeglice i raseljena lica", naglasio je Ažubalis. On je rekao da je posebno ponosan na ulogu OEBS u podršci procesa, zajedno sa EU i UNHCR-om, kao i drugim međunarodnim partnerima.

Šta su obećali ministri

Otvarajući današnju konferenciju o izbeglima, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će svi kolektivni centri za izbeglice u Srbiji biti zatvoreni u roku od pet godina, a da će svi ljudi koji su u njima bili smešteni biti zbrinuti.

Predstavljajući u Palati Srbija Regionalni program za rešavanje pitanja izbeglica, Jeremić je rekao da će njime biti pronađeno rešenje za 27.000 domaćinstava i oko 73.500 najugroženijih osoba u regionu.

"Pronalaženje rešenje za žrtve rata je naš primarni cilj i on mora biti iznad svih podela, razlika i granica", rekao je Jeremić na konferenciji o problemima izbeglica i naveo da je za ostvarivanje zajedničkog regionalnog programa potrebno oko 500 miliona evra, koji će biti obezbeđeni iz stranih donacija.

Jeremić je dodao i da je u proteklih godinu i po na političkom i ekspertskom nivou urađeno dosta na rešavanju pitanja izbeglih i raseljenih, u čemu su značajnu ulogu imale organizacije UNHCR, Evropska komisija, OEBS i druge međunarodne organizacije.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Jandroković je izjavio da je Hrvatska posvećena primeni međunarodnih mera za konačno rešenje pitanja izbeglica, a da će se napori, koje u tom smislu ulaže, još povećati kada zemlja uđe u EU.

Prema njegovim rečima, Hrvatska će nastaviti da ulaže u obnovu razorene imovine, vraćanje penzijskih i stanarskih prava, kao i jačanje sistema za povratak izbeglica, dok će deklaracija koja će danas biti usvojena, kao i napori koje države regiona ulažu u zajednički regionalni program za rešenje pitanje izbeglica i raseljenih lica poslužiti kao primeran model regionalne saradnje.

Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj je ukazao na to da je važno da se svaka zemlja regiona obaveže da će, uporedo sa danas usvojenim ciljevima, nastaviti i produbiti pojedinačne aktivnosti kako bi u regionu bilo zatvoreno pitanje izbeglica i raseljenih lica.

On je rekao da zajednički cilj četiri zemlje procesa započetog u Sarajevu da se ispune obaveze prema izbegličkoj i raseljenoj populaciji kroz povratak i punu integraciju u novim sredinama, dodajući da je za trajno i održivo rešenje jedan od preduslova da se pažnja posveti razvoju potrebne infrastrukture i implementaciji ekonomskih programa.

Prema njegovim ocenama, problem izbeglica i raseljenih nije doveden do kraja, ali bi ovaj skup, kao i donatorska konferencija koja se planira za iduću godinu, mogli doprineti tome da se to konačno desi.

Alkalaj je naveo i da je BiH, u nameri da što brže reši ovo pitanje, odlučila da se kreditno zaduži.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen smatra da će potpisivanje zajedničke deklaracije šefova diplomatija Srbije, Hrvatske, BiH i njegove zemlje predstavljati potvrdu spremnosti zemalja regiona da pitanje izbeglica bude rešeno trajno i na održiv način.

"Učinimo sve da jugoistočna Evropa nikada više ne bude region izbeglica", poručio je Roćen na ministarskoj konferenciji i dodao da je to za Crnu Goru jedan od ključnih prioriteta.

U Crnoj Gori ima više od 13.000 izbeglica i raseljenih lica, podsetio je crnogorski ministar, dodavši da je od tog broja njih 3.815 iz BiH i Hrvatske, dok su ostali s Kosova. Crna Gora, između ostalih mera, organizuje odlazak izbeglih u zemlje porekla radi dobijanja potrebnih dokumenata, a kada je reč o izbeglima s Kosova, sve se odvija u tesnoj saradnji s Beogradom i Prištinom, naveo je Roćen.

File: Polovinu novca daće EU

Vensan Dežer i Štefan File na konferenciji (Tanjug)

Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da će članice EU prikupiti polovinu od potrebnih 500 miliona evra za finansiranje programa za trajno rešavanje problema izbeglih u regionu Balkana, ocenjujući da je današnja konferencija od velikog značaja za konačno rešenje pitanja izbeglih u regionu Balkana.

Evropski komesar je ukazao na značaj regionalne saradnje posebno u kontekstu daljeg pridruživanja država regiona EU.

"Današnja konferencija i zajednički regionalni program koji će biti usvojen zaslužuju snažnu podršku svih članica EU i one treba da odigraju svoju ulogu u daljoj podršci nastavku procesa proširenja EU na samitu u decembru", rekao je File.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš naglasio je da regionalna konferencija pokazuje hrabrost vlada u regionu da se suoče
sa osetljivim i delikatnim pitanjem kakvo je rešavanje problema izbeglih. Prema njegovim rečima, region Balkana je jedan od pet prioritetnih regiona kada su u pitanju izbegličke krize u svetu.

"Za nas je veoma važno da u potpunosti podržimo ovaj regionalni program i nađemo rešenje za 74.000 izbeglica u regionu", rekao je Gutereš i dodao da je takođe važno zbrinjavanje raseljenih s Kosova.

S druge strane, Koalicija udruženja izbeglica ukazala je na to da regionalna konferencija u Beogradu neće rešiti problem imovine izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika.

"Oštećeni građani traže da im se vrate njihova nezakonito oduzeta imovinska i stečena prava, a to nije cilj konferencije", navodi se u saopštenju tog udruženja izbeglica.

U regionu zapadnog Balkana ima oko 200.000 raseljenih i izbeglih, što je posledica ratova od 1991. do 1995. godine. Visoki komesar za izbeglice UN Gutereš zbog toga je region uvrstio u pet prioritetnih produženih izbegličkih kriza u svetu koje je potrebno rešiti.