Koliko dobro funkcioniše Cefta

Tržištu od preko 30 miliona potrošača, Cefta je trebalo da donese bolju ponudu roba i niže cene, a proizvođačima i izvoznicima priliku da svoje proizvode plasiraju u regionu po znatno povoljnijim uslovima. Analitičari ocenjuju da je zbog kašnjenja u početku primene sporazuma i jednostranog uvođenja carina od strane nekih država, Srbija u prvoj godini primene Cefte ostvarila osrednje rezultate.

Cefta zona slobodne trgovine, u koju su ušle Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija i Srbija, zamišljena je kao prvi korak u integraciji tržišta zemalja jugoistočne Evrope, koje svoju budućnost vide u Evropskoj uniji.

Srbija i Bosna i Hercegovina poslednje su ratifikovale sporazum, u septembru, odnosno novembru, kada je on i zvanično počeo da se primenjuje na teritoriji svih potpisnica.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže za B92 da je Srbija, od kada je potpisala Cefta ugovor, povećala izvoz u zemlje zone za više od 20 odsto.
"Od našeg ukupnog izvoza u svet, Srbija u region zemalja izvozi ukupno 32,4 odsto, a kada je u pitanju uvoz od Cefta regiona Srbija uvozi 7,7 odsto", kaže on.

"Srbija ukupno u regionu Cefta zemalja ima suficit u razmeni što je izuzetno značajno i ukazuje da je to tržište na kome imamo određene prednosti i pogodnosti", smatra Miletić.

"Ukupan npr. suficit za prvih deset meseci 2007, kada su u pitanju Cefta-zemlje, je preko milijardu i 163 miliona dolara, a poznato je da inače Srbija u razmeni sa spoljnim svetom ima značajan deficit, koji će ove godine biti možda i osam milijardi", objašnjava on.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević za B92, međutim, kaže da je i pre Cefte postojao trend rasta trgovinske razmene u regionu, i da ne može sa sigurnošću utvrditi koliko je Cefta uticala na rast u 2007.

On objašnjava da se saradnja zemalja u okviru zone suočava sa nekoliko izazova. "Za sada to nije potpuna zona slobodne trgovine zato što neke zemlje, kao što su Moldavija i Makedonija, imaju izuzeća za izvestan broj roba čak do neke 2009. godine", kaže on.

"Druga stvar je što se unutar Cefte koriste izuzeća ad hoc, tako da pojedine zemlje traže za neke svoje proizvode povlašćen status", navodi on.

"I treća stvar, koja se sada ne vidi, a koja je inače problem u EU, postoje vancarinske barijere, tako da protok robe unutar zone slobodne trgovine nije kao što je recimo između Kragujevca i Niša", kaže Prokopijević.

Srbija je od ulaska u Ceftu rešila spor sa Hrvatskom o uvozu cigareta, izjednačavanjem akciza na domaći i strani duvan.

Pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o ukidanju carina na meso i mleko, koje je ta država, suprotno sporazumu, jednostrano nametnula, u završnoj su fazi i očekuje se da te carine budu ukinute početkom 2008. godine.

Prokopijević kaže da vladama u regionu još uvek nedostaje entuzijazam za veće korišćenje Cefte, ali da veruje da će se to uskoro promeniti.

"Generalno bi trebalo da ta stvar stalno ide napred. Zona slobodne trgovine je jedna izvanredna ideja, i priprema svih ovih zemalja ako se kreću prema EU, za jedno veliko čistilište kakvo je tržište EU i prilike koje koje vladaju na njemu", kaže on.

"Prema tome, izgleda da stvari idu napred, možda ne onim tempom i i idealističkim očekivanjima kakvih je moglo biti", smatra on.

Ugovorom Cefta predviđa se stvaranje zone slobodne trgovine u zoni jugoistočne Evrope do 31. decembra 2010. godine, što podrazumeva ukidanje carina i trgovinskih barijera i potpunu liberalizaciju tržišta.

Rezultati Cefte u 2007.

Sporazum Cefta proizvođačima i izvoznicima daje priliku da svoje proizvode plasiraju u regionu po znatno povoljnijim uslovima, a za oko 30 miliona potrošača Cefta znači bolju ponudu roba i niže cene.

Državna sekretarka za ekonomske odnose sa inostranstvom Jasna Matić govori o rezultatima primene sporazuma Cefta u 2007. godini.