Bliži nam se kraj?

To je ocenio panel najistaknutijih naučnika Ujedinjenih nacija u ponedeljak.

Međutim, to podrazumeva da se brzo i drastično smanji zagađenje ugljenikom i upotreba fosilnih goriva – za skoro dve trećine do 2035. godine, saopštio je Intervladin panel o klimatskim prmenama.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija bio je još direktniji – pozivajući na okončanje nove eksploatacije fosilnih goriva, i apelujući na bogate zemlje da prestanu sa upotrebom uglja, nafte i gasa do 2040.

"Čovečanstvo je na tankom ledu – a taj led se brzo topi", izjavio je Antonio Gutereš.

"Svetu je potrebna klimatska akcija na svim frontovima – sve, svuda, u isto vreme."

Pojačavajući svoje pozive na akciju u domenu fosilnih goriva, Gutereš je ne samo pozvao na "prestanak proizvodnje novog uglja", već i na eliminisanje njegove upotrebe u bogatim zemljama do 2030, a u drugim zemljama do 2040.

Šef svetske organizacije je izjavio da u zemljama u razvoju do 2035. godine treba razviti proizvodnju struje bez upotrebe ugljenika, što takođe znači ukidanje gasnih elektrana.

Ta godina je ključna jer će zemlje uskoro morati da iznesu svoje ciljeve za smanjenje zagađenja do 2035, u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom. Posle velike debate, panel naučnika UN je izračunao i objavio da svet mora da smanji 60% emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte do 2035. godine u odnosu na stanje iz 2019, kako bi ostao u okviru granice zagrevanja planete koja je postavljena kao cilj u Parizu.

Tako je dodat novi cilj koji se ranije nije pominjao u šest izveštaja objavljenih od 2018.

EPA-EFE/JOHN MINCHILLO / POOL

"Odluke koje se donesu i akcije koje se preduzmu u ovoj deceniji imaće posledice hiljadama godina", navodi se u izveštaju u kome se klimatske promene nazivaju "pretnjom dobrobiti ljudi i zdravlju planete".

"Nismo na pravom putu, ali još nije kasno", izjavila je jedna od autorki izveštaja Aditi Mukherdži.

"Namera nam je da uputimo poruku nade, a ne da nas čeka smak sveta."

Svetske vlade u nedelju su dale zeleno svetlo za objavljivanje novog velikog izveštaja UN o klimatskim promenama, nakon što je usvajanje izveštaja bilo zakočeno zbog borbe između bogatih zemalja i zemalja u razvoju oko ciljeva u emisiji štetnih gasova, i finansijske pomoći ugroženim državama.

Izveštaj nekoliko stotina vodećih svetskih naučnika trebalo je da odobre vladine delegacije u petak, na kraju jednonedeljnog sastanka u švajcarskom gradu Interlakenu.

Završni dogovor je više puta pomeren jer su se zvaničnici velikih zemalja poput Kine, Brazila, Saudijske Arabije, Sjedinjenih Država i Evropske unije "pogađali" tokom vikenda oko ključnih fraza u tekstu.

Izveštaj Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC) je završetak serije u kojoj je obrađena ogromna količina podataka iz istraživanja prikupljenih od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine. Sažetak izveštaja odobren je rano u nedelju, ali se dogovor o glavnom tekstu otegao još nekoliko sati, a neki posmatrači su strahovali da će možda morati da bude odložen.

Ilustracija: Depositphotos/ Steve_Allen

UN planiraju da objave izveštaj na konferenciji za novinare u ponedeljak.

Neobičan proces u kome zemlje usvajaju jedan naučni izveštaj ima za cilj da osigura da vlade prihvate nalaze svetske organizacije, kao merodavan savet na kome će zasnivati svoje postupke.

Na početku sastanka, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je delegate da iznesu "čiste, čvrste činjenice" kako bi uputili poruku da je ostalo malo vremena da svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenima.

Dok su prosečne globalne temperature već porasle za 1,1 Celzijusa od 19. veka, Gutereš insistira da ciljna granica od 1,5 stepeni ostaje moguća "uz brzo i duboko smanjenje emisija u svim sektorima globalne ekonomije".

Posmatrači kažu da su sastanci IPCC-a postali sve više politizovani kako se povećavaju ulozi za obuzdavanje globalnog zagrevanja, što održava i situacija na godišnjim klimatskim pregovorima UN koji se obično održavaju krajem godine.

Među najtežim pitanjima na sadašnjem sastanku bilo je kako definisati koje se zemlje smatraju ranjivima u razvoju, čime bi one mogle da dobiju gotovinu iz fonda za "gubitak i štetu", što je dogovoreno na poslednjim klimatskim pregovorima UN u Egiptu.

Delegati su takođe raspravljali povodom podataka kojima se definiše koliko treba da bude smanjena emisija štetnih gasova narednih godina, i kako da se u strategiju uključe i pokušaji za prirodno ili veštačko uklanjanje ugljenika.

Kao zemlja koja je izbacila najveću količinu ugljen-dioksida u atmosferu od industrijalizacije, Sjedinjene Države se snažno protive ideji istorijske odgovornosti za klimatske promene.