Amerika ozbiljno preti. General jasno najavio rat? Spremni za sukob

SAD pojačavaju svoje prisustvo u Pacifiku novom vojnom bazom, prvom u poslednjih 70 godina, na ostrvu Guam, američkoj teritoriji.

Postignut je novi sporazum između SAD-a i Japana koji će promeniti pravila za američke marince stacionirane u Japanu, omogućavajući im da ispaljuju protivbrodske rakete.

Pored toga, američka vojska će dobiti prošireni pristup bazama na Filipinima , što je novi sporazum koji je juče postigao američki ministar odbrane Lojd Ostin u Manili.

Ovi potezi odaju utisak odlučnosti i fokusiranosti SAD u zaštiti Tajvana u slučaju direktne kineske agresije. SAD sada obezbeđuju Tajvanu odbrambeno oružje, ali su namerno ostale nejasne po pitanju da li će vojno intervenisati u slučaju kineskog napada.

Najviši američki zvaničnici, kao što je predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Mili, rekli su da američke obaveštajne službe sugerišu da je cilj Kine ojačavanje vojske do nivoa koji bi omogućio potencijalni napad i zauzimanje Tajvana do 2027. godine.

Filipini, gde su SAD proširile pristup bazama, su južno od Tajvana. Japansko ostrvo Okinava, gde su stacionirani marinci, nalazi se na severu.

• Kineska vojska jača sve više

Pišući o marincima na Okinavi, CNN-ov tim je izvestio da Pentagon svakako ima za cilj da bude spreman za svaki sukob sa Kinom – ističući želju Pentagona da se prebaci od ratova iz prošlosti na Bliskom istoku, u region budućnosti, u Indo-Pacifik. Promena dolazi pošto su simulirane ratne igre istaknutog vašingtonskog istraživačkog centra otkrile da će Japan, a posebno Okinava, igrati ključnu ulogu u vojnom sukobu sa Kinom.

Foto: Profimedia

Vojska označava Kinu kao „pretnju koja se kreće“, što znači da njena vojska čini strateške korake protiv SAD. U stvari, kineska mornarica je nadmašila američku mornaricu po veličini flote, a neki stručnjaci upozoravaju da američka tehnološka prednost možda neće biti dovoljna za održavanje superiornosti, posebno kada SAD dosta svoje municije predaju Ukrajini.

• Globalno pozicioniranje

Kada američki političari kao što je predsednik Džo Bajden govore o trenutnom vremenskom periodu kao o eri u kojoj se demokratije moraju suprotstaviti autokratijama, on uglavnom govori o Kini i Rusiji.

Državni sekretar Antoni Blinken ovog vikenda putuje u Kinu kako bi razgovarao o nizu pitanja sa kineskim zvaničnicima. Bajden je razljutio kinesku vladu tako što je više puta naglas izgovarao ono što je bio pretpostavljeni deo američke spoljne politike – da će SAD odgovoriti ako Kina vojno krene protiv Tajvana.

Upozorenja da Kina želi da istisne SAD kao dominantnu svetsku silu nisu nova. U martu 2021, mornarički adm. Filip Dejvidson, koji je u to vreme bio zadužen za američku indo-pacifičku komandu, rekao je poslanicima na Kapitol Hilu da bi Kina mogla da ima za cilj da sruši "međunarodni poredak zasnovan na pravilima" do 2050. ili ranije i da bi predstavljala direktnu pretnju Tajvanu i ranije, do 2027. godine.

To je geopolitička pozadina sa kojom se može razumeti memorandum visokog komandanta američkih vazduhoplovnih snaga, generala Majkla Minihana, koji upozorava podređene da mu njegova "intuicija" govori da bude spreman za rat sa Kinom – i to ne samo u teoriji, već za dve godine.

Foto: EPA/MARKUS SCHOLZ

Memorandum nije u skladu sa ostatkom američke vlade, podstičući kritike Bajdena od strane republikanaca, i dajući Kini razlog da tvrdi da su SAD agresor u regionu.

Memorandum, koji je prvi objavio NBC News, bio je šokantan jer njegov neprikladan jezik i strogi rokovi ne samo da pretpostavljaju da je rat između SAD-a i Kine neizbežan – nešto što Vašington i Peking smatraju netačnim – već je u potpunosti u suprotnosti sa mnogo više diplomatskim javnim jezikom Bele kuće, Stejt departmenta i skoro bilo kog drugog vojnog ili diplomatskog autoriteta.

"Nadam se da grešim. Intuicija mi govori da ćemo se boriti 2025", napisoa je Minihan, general sa četiri zvezdice koji nadgleda komandu vazdušne mobilnosti, koja kontroliše transport i punjenje gorivom.

Zvaničnici Pentagona i Bele kuće distancirali su se od memoranduma i jasno stavili do znanja da rat sa Kinom nije preodređen ili čak verovatan.

"Predsednik veruje da to ne bi trebalo da preraste u sukob", rekao je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost, za Volf Blicer za Si-En-En u ponedeljak.

"Nema razloga da bilateralni odnosi – najkonsekventniji bilateralni odnos na svetu – prerastu u neku vrstu sukoba. Mi verujemo, a predsednik je jasno rekao, da smo u konkurenciji sa Kinom, u takmičenju za koje veruje da su Sjedinjene Države dobro spremne da pobede.

Minihan traži od svojih komandanata da izveštavaju o svojim planovima za rat sa Kinom do kraja februara i ohrabruje svoje osoblje da koristi gađanje kako bi se pripremilo za izazov sa "nepokajanom smrtonosnošću".

On kaže da bi predstojeći predsednički izbori na Tajvanu 2024. mogli da isprovociraju Kinu, a da bi predstojeći predsednički izbori u SAD mogli da odvrate Amerikance od pretnje.

• Fokus na Kinu

Minihanovo upozorenje dobilo je veliku pažnju u konzervativnim medijima, koji se zalažu za veliko povećanje izdataka za odbranu, posebno za jačanje američke mornarice za suprotstavljanje Kini. Uvodnik "Wall Street Journala", na primer, pozdravio je Minihana kao glasnika koji je izrekao istinu . Predsedavajući odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, predstavnik iz Teksasa Majkl Mekol, rekao je za "Foks njuz" da se nada da Minihan nije u pravu: "Ipak, nažalost, mislim da je u pravu", rekao je.

Mekol je takođe kritikovao na Bajdena zbog odluke da povuče američke trupe iz Avganistana.

"Moramo biti spremni za ovo", rekao je Mekol. "Mislim da bi se to moglo dogoditi sve dok je Bajden na funkciji i pokazuje slabost.

Republikanci žele da Kinu stave u fokus nakon što su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom američkog Kongresa i stvorili su novi kongresni komitet koji će se fokusirati na pretnje koje Kina predstavlja SAD.

Nakon izveštaja da je predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti planirao da krene stopama svoje prethodnice Nensi Pelosi i poseti Tajvan, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova pozvao je američke zvaničnike da komuniciraju sa Tajvanom, navodi "The Hill" .

• Rat nije neizbežan

Bivši ministar odbrane Mark Esper, koji je radio za bivšeg predsednika Donalda Trampa , rekao je da postoji važna granica između spremnosti za mogućnost rata i predviđanja da će se rat definitivno dogoditi.

"S jedne strane, mislim da je veoma važno izazvati osećaj hitnosti. Aplaudiram mu zbog toga. On je agresivan komandant", rekao je Esper Kejt Bolduan sa CNN-a u ponedeljak, pozivajući se na Minihanov memorandum. "S druge strane, ne bih opisao rat kao neizbežan, i nadam se da ćemo učiniti sve što možemo da sprečimo sukob".