Planeta se "prži"; Premašen najgori scenario, a tek je početak; Slede ekstremne vrućine

To upozorila grupa vodećih klimatskih naučnika nakon zastrašujuće visokih temperatura zabeleženih na severnoj hemisferi – Kanadi, Sjedinjenim Državama i Evropi.

Prošle nedelje je takozvana "toplotna kupola" iznad Britanske Kolumbije, država Vašington i Oregona oborila temperaturne rekorde u nekim mestima za preko pet stepeni Celzijusa, a to povećanje bi se dve nedelje unazad smatralo nemogućim, rekli su eksperti.

To je izazvalo zabrinutost da je klima prešla opasan prag.

Prve analize toplotnog talasa, objavljene u sredu, otkrile su da su klimatske promene izazvane ljudskim akcijama učinile ekstremne vremenske uslove najmanje 150 puta verovatnijim, preneo je "Gardijan".

Foto: Profimedia

Temperature rastu širom sveta kao posledica emisija štetnih gasova.

Naučnici su već dugo predviđali obaranje toplotnih rekorda sa pojačanim intenzitetom.

Ali, autori nove studije rekli su da je poslednji talas vrućine premašio čak i najgori scenario klimatskih modela, što ih je nateralo da revidiraju svoje razumevanje toplotnih talasa i razmotre mogućnost da bi i drugi delovi sveta mogli da pretrpe slične temperaturne udare kakvi su pogodili severnu hemisferu.

"Ovo je nadaleko najveći skok u rekordu (temperature) koji sam ikad video. Definitivno ne treba da očekujmo da će se talasi vrućine ponašati kao što su u prošlosti, u smislu onog za šta treba da se pripremimo", istakla je dr Frederik Oto sa Univerziteta Oksford i jedan od osnivača grupe WWA "World Weather Attribution" koja je napravila novu studiju.

EPA/MIKE NELSON

Ključni fokus sada je usmeren na to da li pogođena područja prosto nisu imala sreće ili je klimatski sistem prešao prag i ušao u novu fazu u kojoj mala količina globalnog zagrevanja može uzrokovati brži porast ekstremnih temperatura.

Drugi autor studije, Gert Jan van Oldenborg sa Holandskog kraljevskog meteorološkog instituta, rekao je da su do prošle godine standardni klimatski modeli pretpostavljali da postoji gornja granica talasa vrućine koja su se kretali otprilike dvaput brže od širih globalnih toplotnih trendova.

"Mislili smo da znamo šta se dešava.A onda je došao ovaj talas vrućine koji je bio daleko iznad gornje granice. Sa prošlogodišnjim znanjem to je bilo nemoguće. To je bilo iznenađujuće i potresno. Sada smo manje sigurni u vezi talasa vrućine nego što smo bili pre dve nedelje. Veoma smo zabrinuti u vezi mogućnosti da se ovo desi bilo gde, ali prosto još ne znamo", rekao je on.

Foto: Profimedia

Vrućine sa rekordno zabeleženih 49,6 stepeni koje su pogodile pogodile SAD i Kanadu, na sličnoj geografskoj širini kao Velika Britanija u kojoj je temperatura bila umerena, odnele su preko 500 života, uzrokovale katastrofalne požare, čitav grad Liton izgoreo je za 15 minuta, onesposobile električne mreže i topile puteve.

Naučnici su istakli da se slični trendovi mogu pronaći u mnogim drugim delovima sveta, iako često prolaze nezabeleženo, posebno u subsaharskoj Africi koja nema mnogo monitoring stanica i prima daleko manje medijske pažnje u odnosu na SAD i Kanadu. Delovi Sibira i Pakistana su takođe nedavno pretrpeli neobično intenzivne toplotne talase. Najtopliji ikad dani u junu zabeleženi su prošlog meseca i u Helsinkiju, Moskvi i Estoniji.

Grupa WWA prethodno je pratila snažnu vezu između klimatske krize i drugih ekstremnih dešavanja, uključujući talas vrućine u Sibiru 2020, požare u Australiji 2019-2020, talase vrućine u Evropi 2018. i 2019. i tropsku oluju Imelda koja je pogodila Teksas 2019. Više od oluja i poplava, Oto kaže da ljudske emisije imaju najjasniji i najdestruktivniji uticaj na talase vrućine, koji sada dostižu nivoe koji nisu adekvatno predstavljeni u trenutnim kompjuterskim modelima.

"Ono što svi trebaju uzeti iz ove studije je kako se uticaj klimatskih promena danas manifestuje u velikoj meri u jakom intenzitetu i učestalosti toplotnih talasa", rekla je Oto.

EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Najveća stopa "viška smrti" povezana sa vrućinama bila je u istočnoj Evropi, dok je subsaharska Afrika imala najveći mortalitet povezan sa hladnim temperaturama, zbog adaptacije ljudi na klimu u kojoj žive.

Nedavno istraživanje "Politika" pokazalo je da će se sever Evropske unije boriti sa poplavama i požarima čak i prema trenutnim projekcijama, dok će jug pogoditi suše, pregrejavanje gradova i uništenje useva, a prema procenama stručnjaka godišnje će od posledica vrućine umirati 95.000 Evropljana, što je čak 30 puta više od trenutnog proseka.

Naučnici urgiraju vlade da ojačaju sisteme ranog upozoravanja kao i kontra mere za talase vrućine. Arhitekte i gradski urbanisti treba da prave zgrade i prostore sa više zelenila i hladovine. Ali, još urgentnije je brzo ukidanje emisija koje uzrokuju globalno zagrevanje. Na trenutnom nivou zagrevanja – oko 1,2 stepena više od predindustrijskog nivoa – nedavni smrtonosni talas na severozapadu Amerike smatra se neobičnim, ali nova studija pokazuje da bi se to moglo dešavati svakih 5-10 godina ukoliko globalne temperature porastu za dva stepena, što bi moglo biti već 2050.