Komšija je komšiji vuk

Žalbe se odnose na istresanje prostirki na tuđu terasu, glasnu muziku iz susednih stanova, radova u stanovima u vreme ručka, ili na bacanje ostataka hrane kroz prozor. Neretko, konflikti među komšijama se završavaju na - sudu.

Snežana Vostinarov, direktorka Službe za komunikacije i koordinaciju odnosa s građanima u Beokomu kaže da zna za slučaj da je jedna gospođa vodila borbu s komšinicom koja je živela iznad nje i koja redovno tresla tepihe. "Dolazila je i komunalna inspekcija, a taj slučaj traje već godinama. Čest je i slučaj da nekome curi voda iz stana iznad, ili da građani bacaju kese s đubretom preko terase ili da ih ostavljaju po hodnicima", kaže ona.

Nisu retki slučajevi da neko prisvoji zajednički inventar, pa tako iz hodnika bivaju odnesene sijalice, katanci ili lim sa kontejnera. Među onima koji su se za rešenje problema obratili sudu su stanari jednog solitera na Novom Beogradu u kom jedna od stanarki stan od 50 kvadrata već 15 godina puni smećem. U trenutku kada se đubre sručilo na nju, policija i vatrogasci su morali da iseku ulazna vrata kako bi je spasli.

Aca Miletić, komšija pomenute stanarke, kaže da je tu bilo suđa, odeća, obuće, kartona od mleka i sokova i praznih flaša. "Sve što nađe, čak i čiviluk i kišobrane, ona je skupljala. Širio se strašan zadah odatle, to je bila strašna prljavština, imali smo i problema sa insektima", kaže on.

Jedan od sugrađana kaže da je, pored đubreta koje biva bacano sa terasa, na njegovoj proletos završila kaca s kupusom.

Građani kažu da ih nervira to što komšije vode računa samo o svojim stanovima, što sa spratova bacaju sve što im padne na pamet, što vise niko nikog ne poštuje i što nema kućnog reda, da se komšije više ne javljaju jedni drugima, a neki kažu da bi najviše voleli neku čvrstu ruku predsednika kućnog saveta koja bi i one bahate dovela u red.