Objavljeni porazni podaci: Evo koliko je EU uvozila iz Rusije u 2022. FOTO

I pored devet paketa sankcija, većina članica, njih 20, je u razdoblju od februara do avgusta prošle godine povećalo uvoz iz Rusije, piše Jutarnji list.

Apsolutni favorit je Slovenija čiji je uvoz u tom razdoblju porastao 346% i dosegao, prema Eurostatu, 1,1 milijardu evra (slovenski izvori navode nešto nižu brojku, 977 miliona; u 2021. godine je bio 352 miliona).

Reč je pre svega o uvozu sirovina, dakle energenata. Privredna komora Slovenije je u jesen prošle godine objasnila da je to posledica rasta cena energenata na svetskom tržištu. Što potvrđuje Eurostat jer je nagli porast uvoza bio u martu, kad su cene nafte dosegle prošlogodišnju najvišu cenu, 130 dolara za barel nakon čega je usledio pad.

Politico has published trade of EU countries with Russia in 2022. Germany is the absolute top trade followed by Poland and Italy. pic.twitter.com/MP9ZsbJ7mo

— Stefan Meister (@meistefan1) January 2, 2023

Kad je reč o slovenskom izvozu u Rusiju nije bilo većih odstupanja: 2021. je bio 854 miliona, prošle godine 805.

Hrvatska se smestila u zlatnu sredinu uz porast uvoza za 68% (470 miliona evra).

Iza Slovenije je Luksemburg s rastom od 262%, Grčka 142%, Austrija 139% i Mađarska 132%.

Najviše je uvoz smanjila Švedska, za 60%, a sledi Danska s 44%. Kad dodamo Finsku gde je pad 7% dobijamo regiju koja se najjače ekonomski udaljava od Rusije istovremeno jačajući veze s NATO.

Slede ih baltičke zemlje, Estonija (-14%), Litva (-25%) i Latvija (-8%). Poljska i Nemačka gotovo da su se uskladile kad je reč o relativnom iznosu, prva je povećala uvoz za 24%, a druga za 33%. U apsolutnom iznosu, Varšava je uvezla vrednost od 10,4 milijarde evra, a Berlin 20,7 milijardi.

Politico prenosi i podatak Evropske centralne banke da je evrozona (to je pre ulaska Hrvatske) smanjila posed ruske imovine za samo 10% od kraja četvrtog kvartala 2021. godine do kraja drugog kvartala 2022. godine. Pad udela u ruskoj imovini nije bio toliko posledica odlaska firmi iz zemlje, koliko "uglavnom zbog smanjenja vrednosti udela ruskih portfeljnih vrednosnih papira u evrozoni", objavila je ESB. Dodajući da su pozicije direktnih stranih ulaganja većinom ostale nepromenjene.