"Od 1. januara evro postaje nacionalna valuta"

Ulazak u evrozonu predstavlja važan institucionalni i ekonomski korak za zemlju od 6,7 miliona stanovnika, koja je članica Evropske unije od 2007. godine, prenosi Rojters.

Pored zamene leva evrom, Bugarska će dobiti i mesto u Savetu guvernera Evropske centralne banke, što joj omogućava direktno učešće u donošenju odluka o monetarnoj politici.

Za poslovni sektor Bugarske, posebno za kompanije koje posluju sa inostranstvom, prelazak na evro donosi smanjenje transakcionih troškova, ukidanje valutnih konverzija i jednostavnije fakturisanje.

Privrednici ističu da će nova valuta povećati transparentnost cena, olakšati trgovinu i unaprediti investicionu atraktivnost zemlje.

Neki građani Bugarske su ipak zabrinuti zbog mogućeg rasta cena i političke nestabilnosti, naročito nakon što je vlada u Sofiji ovog meseca podnela ostavku usred protesta protiv predloženog povećanja poreza.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je društvo podeljeno povodom usvajanja evra, dok poslovna zajednica snažno podržava ulazak u evrozonu.

Državne institucije su već započele pripreme za tranziciju, tako da su cene u prodavnicama širom Sofije istaknute i u levima i u evrima, dok vladine kampanje i medijski oglasi informišu građane o fiksnom kursu i tehničkim aspektima zamene valute.

Analitičari upozoravaju da bi starija populacija, posebno u ruralnim područjima Bugarske, mogla da ima poteškoća sa prilagođavanjem na evropsku valutu.

Bugarska će se evrozoni pridružiti tri godine nakon Hrvatske, koja je evro uvela u januaru 2023. godine.

Ovim proširenjem, broj građana koji koriste evro premašiće 350 miliona, čime će se dodatno učvrstiti uloga zajedničke valute kao jednog od ključnih stubova evropske ekonomske integracije, dodaje britanska agencija.