Na pijacama radi 150.000 ljudi

To su, naravno, procene, pošto pouzdanih podataka nema, ali je u svakom slučaju očito da pijaca postaje najozbiljniji i najsigurniji poslodavac u zemlji. Problem je, međutim, u tome što je veliki, to jest najveći deo trgovine pod vedrim nebom, u “sivoj“ zoni, što su radnici neprijavljeni, baš kao i njihovi poslovi.

Ukazujući na taj golemi problem srpske privrde, u Uniji poslodavaca Srbije navode da je na pijacama širom zemlje radilo oko 120.000 ljudi u 2010. godini, kada je UPS sproveo istraživanje, a da je sada taj broj najmanje 20 posto veći.

Svi oni rade gotovo svakodnevno – zelene pijace i jesu otvorene stalno, a i na buvljacima radni dani odavno više nisu samo subota i nedelja. UPS je snimao pijace u šest gradova u Srbiji, uključujući Beograd i Novi Sad, i pokazalo se da 84 odsto radnika na pijaci nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo, nema posao, a među njima je bilo i zaposlenih koji svoja prava ostvaruju samo na pipiru.

Ostalih 16 odsto, koliko je bilo prijavljenih radnika, uglavnom je radilo u kioscima, mesarama, pekarama i drugim malim radnjama u okviru pijaca. Najveća “siva“ zona je upravo u poljoprivredi i nelegalnoj trgovini, navode u UPS-u.

U prilog proceni da je broj onih koji dinar zarađuju na pijaci dostigao 150.000, ide i činjenica da je na severu Vojvodine prodaja prehrambenih i drugih proizvoda iz Mađarske postala najunosniji biznis. U Uniji poslodavaca Srbije došli su do podatka da se na tezgama s mađarskom robom promet odvija dvaput brže nego u legalnim radnjama – dok u radnji pazari jedan kupac, na tezgi pazare dva, što je i logično s obzirom na to da je ista roba na pijaci jeftinija i za 30 odsto.

Pomenimo, učešće pijaca u ukupnom prometu i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije prošle godine iznosilo je 19,5 odsto. Taj podatak navode u udruženju “Pijace Srbije”, kao i da u celoj zemlji ima 400 pijaca sa 60.000 prodajnih mesta, od čega su 80 odsto tezge, a na njima svaki dan radi 80.000 ljudi...