Milosavljević: Nismo gori od drugih

Ministar trgovine dodaje da se tokom 2009. i 2010. teže živi, mada ne ni gore ni bolje nego u okruženju, jer Srbija ima bolju i stabilniju privrednu situaciju nego Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Rezultati ostvareni u prvih šest meseci nagoveštavaju da bi krajem ove i iduće godine moglo doći do oporavka privrede i nešto boljeg životnog standarda, najavio je ministar. On je podsetio da su problem ljudi bez posla, koji žive na granici egzistencije i ispod nje i da je stopa nezaposlenosti trenutno oko 19 odsto, ističući da će se oporavak i kvalitet rada vlade meriti novim mogućnostima za zapošljavanje.

U novom Zakonu o zaštiti potrošača definisano je šta je to ugroženi potrošač, što je dovoljna osnova da se sačine nove socijalne karte, najavio je Milosavljević.

Ministar je izrazio uverenje da će socijalna politika države od 2011., usvajanjem budžeta za narednu godinu, biti prilagođena novonastalim okolnostima, odnosno potrebi da se najugroženijima, zbog dužine trajanja krize, pomogne da lakše prežive.

On kaže da inflacija u prvih šest meseci iznosi 4,5 odsto na godišnjem nivou i dodaje da je za sada u okvirima ciljane, kao i da je u junu i julu bila nulta.

Ministar smatra da će cene i pored opadanja dinara ostati da miruju i da će posle izbora novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića doći do stabilizacije dinara.

On je, ipak, rekao da će, ako se nastavi opadanje kursa, verovatno tokom jeseni biti pritiska, pre svega, na cene poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.

Nema razloga za poskupljenje hleba

Ministar Slobodan Milosavljević kaže da još nema objektivnih razloga za poskupljenje hleba i da je dobro što još nije bilo značajnijih korekcija cena, iako opadanje kursa dinara na njih vrši pritisak.

On objašnjava da ovogodišnje žito, čija cena iznosi oko 14 dinara za kilogram i koja će "verovatno ići još gore", nije ušlo u mlinove na meljavu, ni došlo do pekara.

Hleb se proizvodi od domaće sirovine i energenata, koji za sada nisu poskupeli, da bi to uticalo na rast cene, ali je logično očekivati da bi, ako cena pšenice nastavi da raste i ukoliko se ne zaustavi opadanje dinara, na jesen pritisak bio značajniji i da bi verovatno bilo korekcija cena, smatra Milosavljević.

On veruje da se to neće dogoditi, jer ima zaliha prošlogodišnje pšenice od nekoliko stotina hiljada tona, a ovogodišnji rod je dovoljan da pokrije domaće potrebe.

Srbija godišnje troši više od 1,6 miliona tona pšenice, ali ima prelaznih zaliha od oko 400.000 tona i čak nešto pretekne i za izvoz, rekao je on i dodao da pritisak dolazi isključivo od rasta vrednosti evra, dok je "drugi deo balansa trenutno niska kupovna moć".