Brzo prošla bajka o jeftinom gasu

Gasifikacija Srbije uzela je maha pre nekoliko godina, a da bi se što više potencijalnih potrošača privuklo da počnu da koriste prirodni gas kao energent za zagrevanje domaćinstava presudno je bilo to što je ovaj energent propagiran kao najekonomičnije gorivo i energent čije korišćenje ima najviše pozitivnih efekata na očuvanje životne okoline.

To je doprinelo i tome da veliki broj toplana u gradovima, umesto mazuta i čvrstog goriva, sada kao energent koriste prirodni gas, a u gasifikaciju su uložila i mnoga domaćinstva. Međutim, od gasa kao jeftinog energenta sada više nema ništa, pa je ostalo samo to da on ima najviše ekoloških prednosti, te su, po svemu sudeći, korisnici prevareni jer je grejanje na gas sve skuplje.

Sadašnja cena kubnog metra prirodnog gasa nije se menjala od oktobra 2008. godine, kada je kubik poskupeo oko 60 posto i, bukvalno, potrošače, posebno individualne, “ugasio”.

Treba reći da je sadašnja cena formirana onda kad je 1.000 kubika ovog energenta koštalo oko 500 dolara, a sada je oko 330 dolara (bez transportnih troškova). Između tadašnje i sadašnje cene kupovina 1.000 kubika bila je različita – u prvom kvartalu prošle godine 440 dolara (bez transportnih troškova), u drugom 334, u trećem 245, a u četvrtom kvartalu 273 dolara. I sve to vreme cena gasa na domaćem tržištu nije se menjala. Naime, generalni direktor JP “Srbijagas” Dušan Bajatović je u više navrata govorio da su, zbog razlike u ceni gasa (tokom prošle grejne sezone) koji se uvozi i one po kojoj se prodaje stvoreni veliki gubici (oko 107 miliona evra), da to neko mora da plati, a da je najlogičnije da plate oni koji su ga trošili, jer JP “Srbijagas” svoje obaveze mora da plaća na vreme i zbog toga se zadužuje.

Istovremeno, treba reći da je sniženje cene priodnog gasa bilo očekivano u drugoj polovini prošle godine, da je tako nešto bilo najavljivano više puta, ali kako je godina izmicala, tako je postajalo sve izvesnije da do toga neće doći. Sada je to, slobodno se može reći, gotovo nemoguće jer je cena gasa na tržištu počela da raste, pošto raste i cena sirove nafte, odnosno naftnih derivata koji su presudni za formiranje cene gasa.

Tako je sada za zagrevanje prosečnog stana od oko 60 kvadratnih metara i prosečnu potrošnju prirodnog gasa od oko 300 kubnih metara mesečni račun za grejanje oko 12.000 dinara. To je cifra za koju se teško može reći da je mala, jer je to praktično trećina prosečne zarade u Vojvodini.

Istovremeno, za stan iste kvadrature koji greje, recimo Novosadska toplana, koja kao energent koristi prirodni gas, potrošači po kvadratnom metru plaćaju 61,55 dinara, odnosno uz uračunat porez na dodatu vrednost oko 67 dinara – dakle mesečno nešto više od 4.000 dinara.

Budući da se grejanje u Novom Sadu plaća cele godine, a stanovi greju šest meseci, praktično je mesečni trošak za grejanje oko 8.000 dinara, uz napomenu da toplane imaju mogućnost da ove godine povećaju cene oko osam posto i da je gotovo izvesno da će sve to pravo iskoristiti.

Dakle, umesto najekonomičnijeg grejanja, sada je grejanje na gas prilično skupo. Naime, grejanje na struju, ma kako ono za državu nije dobro, za potrošače koji vode računa o tarifama (skupoj i jeftinoj struji) je isplativije, a manje para se potroši i ako se koriste (kombinuju) ugalj i drva. I tako se, nažalost, mnogi potrošači vraćaju godinama unazad, i umesto zaista ekološki najboljeg gasa, opredeljuju za manje ekološko, ali gorivo koje lakše mogu da plate.