Preti li nam kriza sa grejanjem?

Iako većina toplana nije u mogućnosti da na vreme plati dugove za isporučeni mazut, Udruženje toplana traži od Naftne industrije Srbije redovne isporuke mazuta.

Neke od toplana u Srbiji koje imaju dugove prema Naftnoj industriji Srbije uskoro bi mogle da prestanu da rade ukoliko im NIS ne izađe u susret da zamrzne naplatu tekućih potraživanja za isporuku mazuta, a da nastavi isporuku novih količina tog energenta koji bi se plaćao avansno.

Direktor Udruženja toplana Milovan Lečić kaže da je problem delimično prevaziđen preuzimanjem određene količine mazuta iz robnih rezervi, ali da je neophodno da se potpuno reši nastala situacija kako bi uspešno bila završena grejna sezona.

Ukazujući da su nenaplaćena potraživanja toplana za grejanje veliki problem, Lečić je dodao da toplane zbog toga ne mogu da servisiraju na vreme obaveze prema dobavljačima.

Udruženje toplana, je prema njegovim rečima, predložilo i da se postojeći dugovi za mazut, koji iznose oko milijardu dinara, rešavaju pojedinačno sa svakom toplanom. "Situacija je najteža u Priboju, gde ima samo dnevnih zaliha energenata za grejanje", rekao je on.

Kada je u pitanju poskupljenje grejanja, Lečić je naveo da deset toplana u Srbiji od 1. januara već primenjuje nove, povećane cene grejanja, kao i da četiri toplane čekaju da dobiju saglasnost za poskupljenje od lokalnih samouprava, pošto je ta odluka u njihovoj nadležnosti.

U Naftnoj industriji Srbije su nam rekli da je pred početak grejne sezone toplanama isporučeno 148 hiljada tona mazuta što je i dogovorena količina. Na taj način NIS je izašao u susret potrošačima, bez obzira na neizmirene dugove iz prethodnog perioda, omogućivši čak da odloženi rok za plaćanje mazuta bude 60 dana, saopšteno je iz NIS-a.

NIS navodi da će, u dogovoru sa nadležnim drzavnim organima i predstavnicima toplana, učiniti sve da prevazidje probleme i da se isporuke mazuta nastave. Međutim, naglašava se da NIS “ne može u nedogled da isporučuje dogovorene količine mazuta bez izvršavanja finansijskih obaveza prema kompaniji”.

U međuvremenu zbog veoma niskih temperatura ugrožen je i elektro-energetski sistem. EPS saopštava da je potrošnja struje premašila 152 miliona kilovat-sati dnevno i počela da ugrožava redovno snabdevanje. Kako se navodi u saopštenju, očekuje se da će u sredu biti oboren dosadašnji dnevni rekord od 156 miliona kilovat-sati zbog nastavka rasta potrošnje struje.

"Proizvodni kapaciteti EPS-a rade punom snagom, koriste se sve rezerve, ostvaruju se maksimalne proizvodnje i uglja i struje, ali sa postojećim kapacitetima nije moguće dalje povećavanje proizvodnje da bi se pratila neverovatna potrošnja izazvana grejanjem na struju", navodi EPS.

Đakovac: Učinićemo sve da grejanje bude redovno

Poslovanje Beogradskih elektrana ugroženo je zbog rasta cena energenata i nenaplaćenih potraživanja od potrošača, kaže zamenik generalnog direktora Nenad Đakovac i dodaje da će i pored tih teškoća, menadžment preduzeća činiti sve da plaćanje preuzetih energenata bude redovno i da ne bude ugroženo snabdevanje Beograđana toplotnom energijom.

On je naveo da će, i pored uštede od oko 1,7 milijardi dinara, koju su Beogradske elektrane ostvarile u prošloj godini, na minimum biti svedena mogućnost da to preduzeće redovno isplaćuje svoje obaveze za isporučene energente.

Đakovac je naveo da sva sredstva koja Beogradske elektrane prikupe od korisnika u toku jednog meseca nisu dovoljna da bi se platila mesečna obaveza za preuzeti prirodni gas i dodao da dug potrošača Elektranama trenutno iznosi oko pet milijardi dinara, što dodatno otežava plaćanje energenata. Beogradske elektrane od fizičkih lica trenutno potražuju oko 3,5 milijardi dinara, a od pravnih oko 1,5 milijardi.

"Na taj način oko 20 odsto nesavesnih korisnika, time što ne izmiruju račune za grejanje, ugrožavaju redovno i kvalitetno snabdevanje toplotnom energijom svih korisnika", odnosno više od 300 hiljada stanova i više hiljada poslovnih objekata, naglasio je Đakovac.

Zamenik generalnog direktora Beogradskih elektrana je upozorio da se, zbog svih navedenih poteškoća u poslovanju, očekuje da će biti usporen dalji razvoj sistema daljinskog grejanja prestonice, u koji je od 2002. do 2009. godine uloženo više od 120 miliona evra.

On je objasnio da troškovi za energente u poslovanju Beogradskih elektrana učestvuju sa oko 65 odsto, tako da mere štednje u tom preduzeću mogu da budu primenjene samo na preostalih 35 odsto rashoda i dodao da su Elektrane, poštujući mere štednje, za poslednja tri meseca prošle godine smanjile planirani gubitak za 2008. godinu za više od 700 miliona dinara.