Referentna kamata smanjena na 11%

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić razlozi za smanjenje referentne su sporiji rast regulisanih cena u drugom polugođu od očekivanog, smanjene su premije rizika, niža su inflaciona očekivanja, devizni kurs je stabilan, a tražnja smanjena, što je smanjilo rizike za ostvarenje ciljane infacije.

On je kazao da će nastavak relaksacije monetarne politike u narednoj godini zavisiti od ekonomske politike, koja još nije utvrdjena.

"Nastavak smanjenja referentne kamatne stope zavisiće od ekonomske politike u 2010. godini, čiji okviri još nisu definisani", rekao je Jelašić.

Prethodno smanjenje referentne kamate bilo je 10. jula, kada je snižena za jedan procentni poen, na 12 odsto.

Godišnja inflacija će se kretati oko osam odsto

Guverner kaže da će godišnja stopa inflacije zavistiti od toga koliko će do kraja godine biti povećane regulisane cene, a to će maksimalno ići do 16 odsto, što znači da će inflacija iznositi oko osam odsto.

Inflacija u septembru biće znatno ispod očekivanja, oko 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, neznatnog povećanja regulisanih cena i stagnacije onih koje se slobodno formiraju. Međugodišnji rast inflacije iznosi 7,1 osto, što je blizu donje granice ciljanog raspona od 6,5 do 10,5 odsto, a Srbija je u poredjenju sa zemljama regiona bila uspešnija u ciljanju inflacije, ukazao je guverner.

On je ocenio da će u oktobru inflacija, verovatno, biti ispod donje granice ciljanog raspona, a da će se krajem godine kretati oko srednje vrednosti.

Posle deflacije u trećem tromesečju od 0,9 odsto, u četvrtom se očekuje rast cena od 1,9 odsto, pre svega zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i povećanja slobodno formiranih cena.

Jelašić je dodao da će inflacija u narednoj godini zavisiti od toga da li će javna preduzeća podići cene svojih usluga u ovoj godini, ili će to prebaciti za sledeću.

NBS smanjila učešće dinarskog dela u obaveznim rezervama

Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je učešće dinarskog dela u obaveznim rezervama banaka sa 30 na 25 odsto, saopštio je guverner NBS Radovan Jelašić.

On je na konferenciji za novinare rekao da je učešće deviznog dela u obaveznim rezervama povećano sa 70 na 75 odsto, a ova izmena će se primenjivati od 18. oktobra 2009. godine.

"Efekti te mere biće oslobadjanje dinarske likvidnosti banaka za oko 14,5 milijardi dinara i povećanje devizne obavezne rezerve banaka za
oko 155 miliona evra", rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, banke će same odlučiti šta da urade sa oslobođenim dinarima, odnosno da li će da ih iskoriste za povećanje kreditne aktivnosti, kupovinu deviza ili za plasman u državne hartije od vrednosti ili hartije do vrednosti NBS.