Velika nelikvidnost koči privredu

Na okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera (SAM) sa Vladom Srbije "Nelikvidnosnot: stvarni problem ili dobar izgovor" privrednici su premijeru poručili da od države očekuju da uredno izmiruje svoje obaveze, reformiše javna preduzeća, efikasnije sprečava sivu ekonomiju, skrati rokove za izmirenje dugova i onemogući dužnike da otvaraju nove firme.

Više od 60 000 preduzeća u Srbiji svakodnevno ima blokirane račune zbog dugova koji su sada premašili dve milijarde evra. Među kompanijama koje su u blokadi nalazi se i dosta državnih preduzeća koje ne plaćaju svoje obaveze zbog čega firmama kojima duguju stvaraju problem u likvidnosti.

Slobodan Vučićević, predsednik SAM-a i kompanije Droga Kolinska, naveo je primer da trenutno postoji 100 miliona ne naplativih potraživanja, a da se pojavljuju firme koje posluju po sistemu Bernarda Mejdofa, američkog milionera koji je uhapšen zbog piramidalnih prevara

"To su d.o.o. preduzeća i oni su jednostavno rešili zbog krize da odu u stečej ili nisu čak ni u stečaju. Oni su prosto u blokadi. Otvorili su drugo preduzeće i država bi morala da reaguje prateći taj tok novca. Radi se o ogromnom novcu, a što je najinteresantije kompanije nisu otišle u pravi stečaj. Vlasnici tih firmi su jednostavno preveli sredstva iz privrede na svoje privatne račune. "

"To su ljudi koji kupuju nekretnine na veliko koji se voze besnim automobilima imaju jahte, otvaraju druga preduzeća. Oni su i dalje biznismeni u ovoj zemlji i mislim da bi država morala da interveniše na neki način", zaključuje Vučićević.

Cvetković: Država nije generator nelikvidnosti

Premijer Srbije Mirko Cvetkoviæ

Premijer Mirko Cvetković najavio je da će Vlada nastaviti da radi na smanjenju nelikvidnosti odbacujući tvrdnje da je država preko svojih preduzeća bila generator negativnog bilansa privrede U Srbiji vlada zabluda, kaže premijer Cvetković komentarišući broj od 60 000 firmi sa blokiranim računima. U nelikvidna preduzeća, kaže on, ubrajaju se i nesolventne firme, koje su odavno trebale da odu u stečaj.

Druga zabluda prema mišljenju premijera je da je država preko deficita u budžetu i svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti. Kao primer navodi EPS i "Srbijagas", kod kojih su potraživanja prema privredi bila mnogo veća nego obaveze, čime se pokazalo da su ta preduzeća zapravo kreditori.

"Država koja ima deficit u budžetu po definiciji podstiče likvidnost, a ne utiče na nelikvidnost. Znači vi povlačite 100 dinara, a vraćate 102 ili 105. Svaki deficit u budžetu je pozitivan u pravcu povećanja likvidnosti. Svako ko kaže da budžet sa deficitom generiše nelikvidnost - greši", navodi Cvetković.

Srpski premijer tvrdi i da je monetarna politika imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća, jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan.

Banke (ne)bi trebalo da učestvuju u kontroli naplate poreza

Na taj način Cvetković je u priču uveo guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića koji navodi da centralna banka čini sve što je u njenoj moći da monetarnom politikom pospeši likvidnost u privredi. U tom smislu, Jelašić je najavio mogućnost izmena zakona o platnom prometu.

"Gde bi se između ostalog uspostavio jedan javni registar menica i ovlašćenja koje uopšte mogu da učestvuju u prinudnoj naplati. To automatski znači da svaka menica treba da ima sumu i banke bi bile u obavezi i one bi samo mogle da koriste one menice u prinudnoj naplati ako je to u registru."

Predsednica Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić naglašava da banke ne treba da kontrolišu ko plaća poreze, već je predložila vladi da se propiše rok u kojeme svi dužnici moraju da izmire svoje obaveze, jer bi to poboljšalo likvidnost preduzeća.