Berza nastavlja obrađivanje zahteva

Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić je dodala i da će nadležnima koji su zaduženi za primenu sankcija dostaviti spisak kompanija koje nisu ispunile tu svoju zakonsku obavezu.

Prema njenim rečima, do 10. marta, prema Zakonu o hartijama od vrednosti, još oko 1.200 firmi koje se nalaze van berzanskog tržišta trebalo je da dostave svoje zahteve, ali je do sada na adresu Berze stiglo između 180 i 200 zahteva, što znači da tu obavezu nije ispoštovalo oko 1.000 firmi.

Dostanićeva je dodala da se očekuje da će zahtevi pristizati do kraja marta, jer je i menadžment tih firmi rok shvatio fleksibilno ne očekujući da će uslediti sankcija.

"Da su počele da se izdaju prijave za privredni prestup za sve one koji nisu podneli zahtev, verovatno bi se tome drugačije pristupilo", objasnila je ona.

Dostanićeva je kazala da je većina firmi koje dolaze na berzansko tržište već privatizovana i ima većinske vlasnike tako da je teško očekivati veće trgovanje njihovim akcijama.

"Kad se cela procedura primanja zahteva za uključivanje na berzu završi, na tržištu će biti uključeno 2.500 hartija, a ako od novih 1.200 firmi u dužem vremenskom periodu bude tržišno aktivno desetak firmi, i to će biti uspeh", kazala je Dostanićeva.

Ona je rekla da se pomak u trgovanju može očekivati samo kod firmi koje su privatizovane prema novom Zakonu o privatizaciji, po kome mali akcionari drže paket od 30 odsto akcija.

"Završen je proces privatizacije Apatinske pivare, 'Knjaza Miloša', Luke Beograd, 'Lukojla' i u tim firmama većinski vlasnik drži više od 90 odsto ukupnog kapitala, pa je pitanje šta možemo očekivati od atraktivnog tržišnog materijala. Sigurno je da će Berza dobiti kvantitet, ali ne i kvalitet", kazala je Dostanićeva.

Jedan do primera je, na primer, "Lukojl" koji je vlasnik 98 odsto kapitala "Beopetrola" i tu je teško očekivati veliki obim sa svega dva odsto preostalih akcija, napomenula je ona.

Berza bi, smatra Dostanićeva, oživela ako bi se država odlučila da iznese pakete nekih javnih preduzeća, a to bi pomoglo i potencijalnim strateškim partnerima da na pravilan način valorizuju njihovu tržišnu vrednost.

Ona je podstila na podatak da je do sada preko 1.200 hartija uključeno na berzu, ali od tog broja aktivno se trguje sa svega 100 hartija.

Prepolovljena vrednost trgovanja akcijama

Na Beogradskoj berzi je u jučerašnjem trgovanju akcijama sklopljeno 1.238 transakcija, 126 manje nego dan pre, a vrednost prometa je više nego dvostruko smanjena, na 436.764.307 dinara, dok je učešće stranih investitora u ukupnoj kupoprodaji povećano sa 41,23 na 44,25 odsto.

Prema izveštaju Berze, indeks BELEX15, koji obuhvata najlikvidnije srpske kompanije, povećan je za 0,52 odsto, na 2.247,92 poena, a indeks slobodnog berzanskog tržišta BELEXfm je, uz povećanje od 0,63 odsto dostigao 2.347,20 poena i novi istorijski maksimum.

Akcije beogradskih preduzeća "Invest - Import" i "Telefonija" i novosadskog "Agrokoopa" prodavale su se juče po 20 odsto većoj ceni nego u prethodnom trgovanju.

Pad cene za isti procenat imale su akcije "Revnosti" iz Novog Sada (20,02 odsto), "Imtel kompjutersa" (computers) iz Beograda i "Niške mlekare".

Najveći promet ostvaren je akcijama "Energoprojekt holdinga", 74.680.095 dinara, "AIK banke", 47.495.921 i "Agrobanke", 47.234.819 dinara.

Očekuje se rast kapitalizacije Beogradske berze

Brokeri očekuju dinamičniju trgovinu i povećanje kapitalizacije Beogradske berze nakon uključenja na berzu akcionarskih društava čijim akcijama se do sada nije trgovalo.

Sva otvorena akcionarska društva morala su do 10. marta da dostave svoje prospekte, kako bi se omogućilo trgovanje njihovim akcijama.

Direktor poslovnih operacija na berzi Siniša Krneta izjavio je da će kapitalizacija verovatno biti uvećana, ali je dodao da je teško prognozirati procenat rasta, odnosno uticaj uključenja novih firmi na rast kapitalizacije.

Tržišna kapitalizacija Beogradske berze, odnosno tržišna vrednost akcija svih firmi kojima se trgovalo, iznosila je prošle godine 809 milijardi dinara, što je 10,3 milijarde evra. U poređenju sa 2005. godinom porasla je za 233,7 milijardi dinara, odnosno 40,6 odsto.

Uvećanje vrednosti kompanija čijim akcijama se trguje na berzi zavisiće pre svega od zainteresovanosti investitora da ulažu u određene hartije od vrednosti, odnosno akcije, kazao je Krneta.

Brokeri smatraju da će se kapitalizacija povećati, jer će nove kompanije privući nova ulaganja. U brokerskim kućama procenjuju i da će učešće novih kompanija omogućiti dinamičniju trgovinu na berzi.

Ipak, kako ističu brokeri, pravu prekretnicu za tržište hartijama od vrednosti predstavljaće izlazak na berzu javnih preduzeća kao što su Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije ili Telekom.

Prema Zakonu o hartijama od vrednosti, do 10. marta je trebalo da se omogući berzanska trgovina akcijama svih preduzeća koja su organizovana kao otvorena akcionarska društva.

Od akcionarskih društava koje su poslednjih dana ponudile svoje akcije na Beogradskoj berzi, najaktraktivnije za širu javnost su Lukoil Beopetrol, Soko Štark, Politika, hotel Mažestik, Novosadski sajam, Autotehna, Kontraktor i Minel koncern iz Beograda, kao i Petar Drapšin iz Mladenovca, Bane iz Sombora, Napredak iz Plandišta, Betatrans iz Zemuna, Vojvodina-reklam iz Novog Sada, Trudbenik iz Vršca.