Počinje grejna sezona: Pelet sve popularniji energent u Srbiji

Ranije je pelet bio izvozni adut, ali je porasla tražnja na domaćem tržištu, a drvnoprerađivačka industrija se za sirovinu oslanja i na uvoz.

JP Srbijašume pomaže privrednicima, kako bi održali proizvodnju, međutim, postoje i drugi brojni problemi koje privrednici nisu u stanju sami da reše.

Peleta će biti dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta. Oni koji su snabdevali tržište Kosova sada manji deo plasiraju u Severnu Makedoniju, ili Italiju, a najviše proizvode za srpske potrošače.

"Gde imamo mnogo niske cene zbog tih malih proizvođača. Jer mnogo se pojavilo proizvođača u Srbiji. Imamo dosta nisku cenu peleta i imamo smanjenje naših kapaciteta. Sve velike fabrike radimo trenutno sa nekih pedeset-šezdeset posto kapaciteta", kaže Đorđe Ljujić, privrednik iz Prijepolja.

Alternativa je u izvozu drugih proizvoda od drveta. Međutim, domaće tržište ne može da sirovinama podmiri domaću drnoprerađivačku industriju.

"Prinuđeni smo da zavisimo od samog uvoza. Naši su dobavljači iz uvoza najviše iz Bosne, iz Austrije i počeli smo zadnjih pet godina iz Rusije aktivno da uvozimo sirovinu, koju plasiramo na našem i inostranom tržištu", kaže Danijel Ristović, privrednik iz Požege.

U pilanama nema dovoljno radnika

U prijepoljskom kraju oslanjali su sa na uvoz iz Crne Gore, ali su pre dve godine uredbom susedne države u tome onemogućeni.

"Nama je praktično ostalo ovde u Pljevljima ozbiljna količina i sirovine i sredstava kojim je plaćena na kraju krajeva ta roba. Otprilike je to negde oko 500.000 evra, možda čak i nešto više", kaže Milivoje Reković, privrednik iz Prijepolja.

Početkom 2.000. godine u Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju poslovalo je oko 180 pilana. Poslednje dve godine mnoge su ugašene ili svele rad na minimum. Samo u prijepoljskom kraju privrednici tvrde da je ugašeno hiljadu radnih mesta.

"Većina je njih otišla. Može ko hoće da radi i ovde da lepo živi. Ovde i nije teško raditi, a može fino da se zaradi", kaže Miloš Martinović, radnik u drvno-prerađivačkom preduzeću.

Radnike stalno traže, ali se na oglase uglavnom javljaju penzioneri ili nedovoljno kvalifikovani radnici. I tu problemima nije kraj.

Pilana radi sa trideset posto snage, iako su pre dve godine podneli zahtev za adekvatnom jačinom električne energije.

Dok čekaju, privrednici ipak ne gube vreme. Instalira se nova proizvodna linija u pogonu FAP-a, koji godinama nije radio. Posao u drvnoj industriji dobili su i radnici nekadašnjeg automobilskog giganta.

"Pet godina nigde nisam imao posla. Sad smo ovde počeli da radimo. Radimo ekstra, savršeno je. Nadamo se svakim danom sve bolje", kaže Stojan Pejović, bivši radnik FAP-a.

I privrednici polažu velike nade u još bolje poslovanje. Put do kupaca na stranom tržištu ne predstavlja im problem. Neophodna je adekvatna poslovna klima i veća podrška države, kako bi se otvaranjem radnih mesta zadržali mladi da stvaraju dohodak i ostanu u rodnom kraju.