Železnica, selo i grad...Da nam živi, živi rad!

Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, SAD, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući povoljnije uslove rada i doslednu primenu osmočasovnog radnog vremena.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.

Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda najmasovnije obeležavan u socijalstičkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

U Srbiji, prethodnih godina, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" organizovali su protestne šetnje i okupljanja.

Praznik rada u Srbiji uz niz najavljenih protesta

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" organizovaće protest u Beogradu kako bi skrenuli pažnju vlasti da radnici zaslužuju da imaju bolji standard i je važno da se preduzmu mere kako mladi ne bi masovno odlazili iz Srbije.

Slogan protesta je "Da plate ustanu, a mladi ostanu", a počeće u podne na Trgu Nikole Pašića, odakle će povorka preko Terazija otići do Narodne skuštine, gde će izneti zahteve, a zatim Ulicom kneza Miloša do Vlade Srbije. Dva reprezentativna sindikata traže otvaranje kvalitetnijih i bezbednijih radnih mesta, zaustavljanje netransparentne raspodaje resursa, povećanje zarada, nezavisnost sudstva, borbu protiv korupcije, pristup javnim informacijama i postojanje nezavisnih medija, kao i izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Organizatori protesta očekuju okupljanje oko 5.000 ljudi, a povani su svi sindikati, mladi, nezaposleni, zaposleni i penzioneri, kao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Sindikat "Sloga" je saopštio da ove godine za 1. maj neće organizovati protestno okupljanje svojih članova u Beogradu, niti će članove i simpatizere pozivati da učestvuju u protestu "reprezentativnih, prodržavnih sindikata".

"Mi smo čvrsto uvereni da rešenje problema poniženog radništva u Srbiji leži u proaktivnim demonstracijama i štrajkovima protiv svih onih koji bezočno gaze radna prava i ljudsko dostojanstvo, uključujući i samu vlast koja u kontinuitetu već deceniju kreira radnički i socijalni pogrom u vidu niske cene rada i pretvaranja Srbije u tržište evropske najjeftinije radne snage", navela je "Sloga".

I Policijski sindikat Srbije je saopštio da se neće pridružiti okupljanju povodom Međunarodnog praznka rada jer "ne želi da učestvuje u šaradi sindikalnih centrala na republičkom nivou, koje ništa ne rade za prava radnika, te odobravaju svaku odluku Vlade Srbije na štetu zaposlenih".

Vojni sindikat Srbije (VSS) pozvao je radnike u Srbiji da ne prisustvuju protestu povodom Međunarodnog praznika rada 1. maja, koji su najavila dva reprezentativna sindikata u Beogradu, navodeći da radnici nemaju razloga za proslavu.

"Radnici u Srbiji, na žalost, nemaju razloga za proslavu. A kamoli obeležavanje praznika sa aktuelnim državnim sindikatima. Ostanite danas sa svojom porodicom i nemojte biti deo estradno-folklornog obeležavanja praznika smišljenog u glavama socrealistički vaspitanih sindikalaca", navodi se u današnjem saopštenju.

Dodaju da "ne postoji država u kojoj su radnici više obespravljeni i gde je ideja sindikalizma do besmisla, poltronstva, slepog podržavanja svake vlasti samo zarad sopstvenih, ličnih interesa".

VSS je naveo da neće pristati na to da se prava radnika ne poštuju i da radnici budu obespravljeni.

Dodaju da nikada u istoriji srpskog sindikalizma nije postojao zreliji trenutak za opštu sabornost svih iskrenih pokreta, sindikata, udruženja, za ujedinjavanje oko zajedničke ideje i prava na život i rad.

"Samo grupisanjem svih snaga i onih koji proteklih tridesetak godina nisu izgubili obraz pred radnicima, možemo da svoj položaj popravimo", naveo je VSS.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" najavili su za sutra protest u Beogradu kako bi skrenuli pažnju vlasti da radnici zaslužuju da imaju bolji standard i je važno da se preduzmu mere kako mladi ne bi masovno odlazili iz Srbije.

Ranije su sindikat "Sloga" i Policijski sindikat Srbije saopštili da se neće pridružiti okupljanju povodom Međunarodnog praznika rada.

1. maj 1886. godine

Foto: Thinkstock

Tog dana u Čikagu, 1886. godine, oko 40.000 američkih radnika stupilo je u generalni štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena

Organizatori su prethodno predočili probleme i neposredne zahteve poslodavcima i vlastima.

Protest na koji je odgovoreno represijom, zbog brutalne reakcije vlasti i poslodavaca, a potom i niza žrtava, postao je neka vrsta simbola borbe za prava obespravljenih.

Protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom došlo je narednih dana, 4. i 5. maja, kada su se sukobi proširili i van Čikaga.

Policija je zapravo pokušala da razbije protestne skupove i dovede do podele manifestanata, što se završilo ozbiljnim sukobima u kojima je bilo brojnih žrtava i među demonstrantima odnosno štrajkačima i među policajcima.

U sukobima s policijom u Čikagu ubijeno je najmanje šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen. Pet radničkih vođa osuđeno je docnije na smrt, a trojica na robiju.

U znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih, i njihovu odlučnu borbu, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da se 1. maj obeležava masovnim skupovima, demonstracijama i prigodnim manifestacijama, u znak sećanja i opomene.

Na Drugom kongresu 1891. godine 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.

Postupno, tokom poslednjih godina 19. veka i prvih godina 20. veka, 1. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan, vrlo često i širokim protestnim manifestacijama.

U Srbiji, 1. maj je prvi put obeležen kao Praznik rada 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu.

Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine docnije.

Praznik rada je posle Drugog svetskog rata, najmasovnije obeležavan u socijalstičkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja.

Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.