Srbi hrle u Mađarsku, ušteda i 300 EUR

Građani Srbije i dalje rado kupuju kod komšija. Nekada se u Mađarsku išlo po sir, mesni narezak, sredstva za higijenu, a danas se uz hranu donosi tehnika, oprema za bebe, pa i dečje igračke, pišu Večernje novosti.

Putuju potrošači iz Srbije i u Hrvatsku i nije im teško da odatle prenose delove pokućstva. I pored troškova puta, u oba slučaja su - na dobitku. Za pojedine artikle ne moraju čak ni da putuju, domišljati preprodavci godinama unazad mađarsku robu isporučuju i na kućne adrese ako treba. Oglasi su puni ponuda iz Subotice. "Prodajemo tehniku iz Mađarske po najpovoljnijim cenama." Neotpakovani model po želji, uz garanciju od dve godine, košta i nekoliko hiljada dinara manje nego u Srbiji.

“Mi smo tako kupili televizor”, kaže Marko S. iz Beograda. “Našli smo čoveka iz Subotice koji ih prodaje. Naručili model i kasnije otišli po njega, jer smo već putovali kod rođaka u taj grad. Čovek nam je dao i garanciju. U slučaju jedne marke, za koju smo se mi i odlučili, garancija važi u servisima u Srbiji. Platili smo ga oko 7.000 dinara manje nego što bi nas u tom tenutku koštao u radnji u Beogradu”, priča on.

Nije retko ni da budući roditelji iz Srbije krenu put Mađarske kako bi se pripremili za prinovu.

“Suprug i ja smo otputovali u Segedin dok sam bila trudna i tamo smo kupili kolica”, kaže Ivana L. “Za sve moguće delove, nosiljku, kao i sedište za kasniji uzrast, koštala su nas oko 700 evra. Za isti model u Srbiji u tom trenutku bismo izvdojili najmanje 900, možda i 1.000 evra”, dodaje ona. Sve i da nema razlike u samoj ceni, kupci iz Srbije su na dobitku u Mađarskoj zbog povraćaja poreza na dodatu vrednost. On u ovoj državi iznosi čak 27 odsto, a strani kupci imaju pravo na povraćaj.

Mađari imaju veći PDV od nas, a našim građanima na kraju roba ispadne makar za toliko jeftinija - kaže Aleksanadar Milošević, sekretar Udruženja trgovine i usluga Privredne komore Beograda. - Povrate oko 15 odsto od cene. To im taman pokrije troškove puta, a usput se još i provedu. Pritom često dobiju i kvalitetniju robu, jer proizvođači ne isporučuju robu istog kvaliteta na sva tržišta. Često se organizju ljudi pa više njih putuje zajedno da bi im ti troškovi bili manji. U žargonu se to zove "mravlji šverc". Carinici ne mogu da prekontrolišu svako vozilo, jer bi se na prelazima čekalo satima.