Izvoz softvera sustigao kukuruz

Izvoznih aduta imamo, počev od žitarica, voća i povrća, preko automobila do električnih mašina, međutim, čini se da su nam kec u rukavu ipak - usluge, i to one u IT sektoru.

Da je tako, najbolje se vidi ako uporedimo vrednost izvoza jednog od naših top-proizvoda, kukuruza, s izvozom softvera iz Srbije. Prošle godine na svetskoj pijaci prodali smo žutog zrna za oko 450 miliona evra, a IT usluge zamalo su ga pretekle - na njima smo, po procenama, zaradili oko 400 miliona. Ako se tražnja za kompjuterskim programima iz Srbije nastavi tim tempom, moglo bi se desiti da dogodine preteknu kukuruz.

Izgleda da samo u tome Srbija prati svetski trend pa i taj izvoz raste gotovo istom brzinom kao i u svetu. Kako za "Dnevnik" kaže direktor "Vojvođanskog IKT klastera" Milan Šolaja, iz godine u godinu postižemo sve bolje rezultate pa je tako u 2010. godini naš IT izvoz vredeo 127 miliona evra, u 2011. - 166 miliona, 2012. smo stigli do 222 miliona, da bismo 2013. godine ostvarili izvoz od 304 miliona evra. Prošle godine, s procenjenih oko 400 miliona, učvrstili smo pozicije na svetskom računarskom i informatičkom tržištu. Dakle, za proteklih pet godina taj sektor je svetu prodao usluga za 1,2 milijardu evra.

"To je jedan od najstabilnijih i najbrže rastućih sektora kod nas, a svet zna da Srbija ima kvalitet za to tržište", naglašava Šolaja, dodajući da postoji velika mogućnost za rast prihoda od te delatnosti. "Tražnja je velika, međutim, ograničeni smo nedostatkom kadrova i propustima za koje je odgovorna država. A ona bi mogla da, bez značajnih ulaganja, da podstreka IT industriji".

Ako izuzmemo ove svetle primere, opet se sve svodi na to da su izvozni kapaciteti Srbije niski. Izvoz robe i usluga je oko 30 odsto BDP-a, a kako stručnjaci kažu, za ekonomiju te veličine i nivoa razvoja treba da bude 60-65 odsto. Kao izlaz, ekonomisti vide izvozno orijentisanu industrijalizaciju, ali i posebnu brigu o onima koji su izvozni adut, međutim, ta briga izostaje. Izvozni adut mogle bi nam biti i mašine, ali i tu škripi.

"Glavni problem je nedostatak znanja o kvalitetu proizvoda i nastupu na tržištu", kaže menadžer za usluge u industriji Dragoslav Đorović, predstavnik nemačke kompanije "TIF Rajnland". - Zakoni u Srbiji prate zakonodavni evropski okvir, međutim, naša privreda nije dovoljno upoznata sa njima.

"Imamo odlične sirovine i proizvođače mašina koje se koriste u proizvodnim procesima i šansu da ih dobro plasiramo s obzirom na to da, izuzimajući Tursku, nemamo jaku konkurenciju na evropskom tržištu", rekao je on za "Dnevnik" prilikom jučerašnjeg gostovanja na seminaru "Usaglašavanje tehničih proizvoda s GOST-R standardima "u organizaciji Centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju.