Najveće selo SFRJ, El Dorado u HR

Ova opština puni budžet zahvaljujući isključivo svojoj privredi, a troši u granicama dozvoljenog.

Tako se oko 250 hiljada kuna svake godine vrati u džep meštana. “Od 3.700 stanovnika opštine Blato, zaposleno ih je 1.400. od toga više od 900 u privredi. Naša je anketna nezaposlenost tek oko šest odsto, što znači da većina ljudi nešto radi. Ovde ne možete naći nezaposlenog ‘manovala’, svi su zauzeti”, kaže Ivo Gavranić, prof. kineziologije, blatski načelnik, koji je 2004. godine na tom mestu zamenio Branka Bačića, bivšeg ministra.

Blato do sada krizu nije osetilo. Kičma mesta je Radež, malo blatsko brodogradilište, koje radi od 1954. i u kojem prosečna plata iznosi oko 5.500 KN.

Radničko je akcionarsko društvo, u kojem ničiji udeo ne prelazi jedan odsto. Imaju Blato 1902 za proizvodnju vina i ulja, još stotinu malih zanatlija koji zapošljavaju više od 400 mještana.
Svakom ko otvori novo radno mesto, opština godinu dana za tog zaposlenika plaća polovinu bruto plate, kolika god ona bila, uz uslov da radnik posao ima i još dve godine nakon toga.

Svako ko otvori zanatsku radionicu jednokratno dobije i oko pet hiljada KN, nepovratno, i još oko tri hiljade ako zaposli osobu s višom stručnom spremom, pet hiljada KN za zapošljavanje radnika s visokom stručnom spremom.

Radionicama u kreditu opština, nadalje, subvencionira kamatu do dve i po hiljade KN godišnje, jednako tako mladima koji su uzeli stambeni kredit.

Opštinski budžet njima, ujedno, subvencioniše trošak jaslica i vrtića, dok se za rođenje prvog deteta dobije nešto preko 5.000 KN, za drugo 10 hiljade, za treće 60, četvrto sedamdeset hiljada kuna.