Sve unosniji biznis: Sa 10 kola već stigli na 100

Svi proizvodi će postati usluge i nećemo posedovati apsolutno ništa. Unajmljivaćemo sve - od bicikla, kuće, automobila do odeće, kućnih ljubimaca pa čak i prijatelja.

Možda se to u ovom trenutku čini kao smešna ideja iz nekog futurističkog filma i možda Balkan nije daleko odmakao od mentaliteta "moje je moje", ali već svedočimo promeni pristupa određenim resursima, uslugama, proizvodima... Automobilima, na primer.

Osim što postaju zeleniji, na električni pogon, a pojavile su se i nove usluge, kao što je platforma Uber, "car pooling" ili "car sharing" (deljenje prevoza i zajedničko korišćenje automobila za gradsku vožnju), sve veći broj novih generacija ne želi ih ima u svom vlasništvu.

Uslugu rent-a-cara - generalno jednu od najpopularnijih usluga najma - preferira sve veći broj ljudi, turista i poslovnih ljudi, mlađih generacija više sklonih ideji rentanja - "toči i vozi" - nego posedovanja. Više nema ni pravila koji su hit meseci u kojima se najviše vozila iznajmljuje - jer su cene poslednjih godina pale i najam je postao pristupačniji pa time i češći.

Te trendove uočava i hrvatski preduzetnik Marino Hadaš, vlasnik mlade rent-a-car kuće Elifaz, koji sa sinom Josipom vodi posao. Iznajmljuju vozila s vozačem, lična, dostavna i kombi vozila turistima, poslovnim ljudima, Uberu.

Njegova kompanija je u dve godine narasla s 10 na 100-tinjak vozila u floti.

U ovom su periodu, priča, skoro svi automobile rade. I zaista, tek njih četiri iz voznog parka, među kojima i moćni crni BMW X6, čeka na parkingu ispred Elifaza svog novog unajmivača.

U slučaju automobila, najam je privlačna, praktična i jednostavna usluga za korisnika. Svi troškovi o kojima biste inače kao vlasnik vozila morali voditi brigu, kao što su registracija, tehnički i sl., a o kojima u ovom slučaju brigu vodi kompanija od koje se unajmljuje automobil, plaćaju se u jednoj jedinstvenoj dnevnoj ili mesečnoj rati.

Sa strane korisnika tog automobila, turista koji žele videti sve lepote zemlje iz kola ili biznismena koji je došao obaviti par sastanaka u par dana, ili neke kompanije koja unajmljuje ceo vozni park, stvari su jasne. Praktično je. I pristupačno - cena najma automobila na 24 sata već se kreće od 100-tinjak kuna.

Ali, kakva je slika iz perspektive rent-a-car kuće? Isplati li se baviti rentanjem automobila i po kojoj ceni? Koliko je potrebno uložiti u start i je li 10-ak automobila dovoljno za početak? Koliko ih mora biti na terenu da ne gubimo novac?

Hadaš je s malo novca otvorio je kompaniju, na šta je potrošio oko 1.000 kuna - krenuo u taj veliki biznis.

I, kako upozorava, samo je papirologija jeftina:

“Ne možete otvoriti rent-a-car s jednim automobilom. Morate imati minimalno pet do deset vozila da biste uopšte mogli zakoračiti u biznis iznajmljivanja vozila. Treba imati finansijski ‘backup’, koji ne treba biti jako velik, i onda krenuti u nabavku automobila. Da bi krenuli s rentanjem 10 vozila treba vam barem 20-ak hiljada evra. To je bazni start”, savetuje Hadaš.

Pritom napominje da treba biti strpljiv i uporan. On je, kaže, bio uporan, slao mejlove autokućama s ovlašćenim distributerima i pronašao dobar sluh s Opelom.

Foto: Thinkstock

Sklopili su kvalitetan ugovor i prvih 10 vozila naručio je od njih. Napomenimo samo da ne govorimo o kupovini vozila. Retko ko kupuje vozila da bi ih onda iznajmljivao jer je to veliko ulaganje koje sebi mnogi ne mogu priuštiti.

Recimo, za 10-ak automobila marke Opel Corsa, trebalo bi nam gotovo milion kuna. Automobili se zato uzimaju na lizing, tako rade i male i velike rent-a-car kuće. Ne kupuju ih, već ih samo koriste. Nudi se finansijski, operativni lizing, opcija s održavanjem ili bez održavanja automobila, itd. Opcija je puno.

Najveći troškovi

“Nama je na mesečnom nivou rata lizinga skuplja za 800-900 kuna po vozilu, ali puno jeftinije košta ta skuplja rata jer je u njoj kompletno održavanje: od pneumatika, registracije, kaska, zamenskog vozila u slučaju nezgode, dve pokrivene štete u slučaju prometne nezgode... Znalo nam se dogoditi da imamo po deset automobile razbijenih u nedelju dana. Ako bi u tom kontekstu štedeli na ratama, zagušili bismo se sa 100-tinjak hiljada kuna troškova popravke”, konstatuje vlasnik Elifaza, upozoravajući da su mesečni troškovi održavanja veliki.

Za jedan auto srednje klase, mesečni troškovi se kreću od 2.500 do 4.000 kuna, a u to su uključene rate, dolivanje tečnosti, disk pločice, itd. Najveći troškovi su pneumatici, znači zamena guma zimi i leti, i kasko osiguranje koje pokriva rizike na koje najčešće rent-a-car kuće ne mogu uticati. One zato plaćaju i skuplje osiguranje.

“Vi kao privatna osoba platite klasično osiguranje od 2.000 kuna i još 2.000 kasko. Mi platimo te dve hiljade kuna i još 2.500 jer se bavimo takvim rizičnim poslom. Korisnik ne odgovara za štetu, nego mi. Zato mi to duplo plaćamo. Nije jednostavno uzeti auto i iznajmljivati ga. Ima i crna strana priče. Puno ljudi uništava automobile, pljačkaju s njima, kradu delove... Policija na to kaže da podignemo privatnu tužbu. Ali, čemu? Da se sudimo sledećih deset godina?! Jako smo loše zaštićeni u celoj toj priči. U svakom slučaju, ako ste finansijski slabiji, dva uništena auta vas mogu pokopati. Zato mi mesečno plaćamo po svakom vozilu i 20-ak eura, koliko košta praćenje plus opcija gašenja. Sada radimo i na videonadzoru na vozilima za Uber”, ističe Hadaš.

On je, naime, paralelno s iznajmljivanjem, na inicijativu sina Josipa, brzo nakon što je Uber stigao u Hrvatsku, s njima sklopio ugovor. U to vreme su imali 20-ak automobila. Bilo ih je pola u najmu, a pola na parkingu, a rate treba platiti i treba se pokriti. Danas je više od pola vozila u Uberu i jedan veliki deo kolača i rata plaća se upravo iz poslovanja s Uberom.

“On plaća nama, a mi vozačima. Svaki račun koji je naplaćen preko aplikacije, u istom je trenu fiskaliziran od strane Poreske uprave”, pojašnjava koncept poslovne saradnje s Uberom vlasnik Elifaza, u kojem je sin Josip odgovoran za taj deo poslovanja, dodajući kako s nestrpljenjem očekuju donošenje zakonske regulative radi lakšeg dobijanja licenci.

Novo ili staro vozilo?

“Mi uzimamo nove automobile ili stare godinu-dve ako su skuplji. Učešća su nam veća jer smo krenuli s klasičnom bazom ličnih automobila, Opel Corsom i jeftinijim vozilima, ali kasnije smo počeli uzimati i srednju i višu klasu pa i luksuzna vozila. Recimo, za Mercedes C klasu učešće je 10.000 evra”, napominje Hadaš.

Što se tiče jeftinijih vozila srednje klase, sugeriše automobile stare dve-tri godine jer mu je iskustvo pokazalo da se stariji automobili previše kvare.

“Ove godine smo već menjali 20-ak vozila jer su ti automobile u dve godine napravili više od 150.000 kilometara, što su veliki napori za sva vozila. Više nisu sigurna”, upozorava Hadaš, koji se okušao i s iznajmljivanjem električnih automobila pa i Tesle, koju je imao par meseci.

Rent-a-car kuće automobile uzimaju, naime, i po ‘buyback’ sistemu, odnosno u podnajam na određeni period, što se često koristi kad dolaze sezonski poslovi, ali i kad su u pitanju skuplje verzije automobila, kao što je Tesla.