Pčelari slave, napokon dobra godina

"Bagrem je procvetao, medi, i med ne samo da kapa, već curi", izjavio je danas Tanjugu jedan jagodinski pčelar.

Bila je blaga zima, pčele su dobro prezimile, zdrave su, lepo se razvilile i očekujemo dobre prinose od bagrema, dodao je on.

U ovom delu Srbije, bagrem je glavna i najznačajnija pčelinja paša, kada izmrzne ili kada je u vreme cvetanja hladno vreme i kisa, nema meda. Tako je bilo poslednje dve godine. Vrcali nisu ni pčelari sa stacioniranim pčelinjacima a ni oni koji sele, jer je gotovo o celoj Srbiji "bagrem podbacio", izjavili su Tanjugu pčelaru Društva pčelara "Pomoravlje" iz Jagodine.

Prošle dve godine, pčelari ovog dela Srbije, gotvo i da nisu vrcali, što je dovostruka šteta, nisu imali meda za prodaju, s jedne strana a sa druge morali su kupovati šećer, da bi prehranili pčele, potsećaju oni.

Loša sreća pčelare ovog dela Srbije prati od 2014. godine od katastrofalnih poplava u Pomoravlju i Resavi, a izvoz meda, prema podacima centra za EOI i Evropske integracije Regionalne privredne komore za Ssumadiju i Pomoravlje je "opao za 38 odsto".

Na protekle loše godine, "ne zuje" samo pčelari Šumadije i Pomoravlja, koji imaju oko 50.000 pčelinjih zajednica, veću su te godine lošima ocenili i u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, pre svega po pitanju izvoza, "koji je, poslednjih godina, znatno povećan u zemlje Evropske unije (EU)".

Srbija oko 90 odsto meda izvozi u EU, najviše u Nemačku i Italiju, potsećaju u Savezu.