Razgovor za posao

Za niže pozicije se pri tom sve češće organizuju i razna testiranja koja prethode intervjuu, pa sam poziv na intervju posle toga nosi veći značaj, odgovornost i želju da ne zabrljate. Ipak, uz određene pripreme i iskustvo (koje se nažalost može steći uglavnom odlaskom na nekoliko razgovora) i ovaj proces može proći mnogo bezbolnije i povoljnije po vas.

Vrlo je bitno da se pripremite za razgovor na koji idete. Neophodno je da se makar bazično informišete o firmi za koju ste se prijavili, ukoliko je naznačeno njeno ime, a ne samo pozicija. Ukoliko niste sigurni iz koje vas firme pozivaju na razgovor, slobodno pitajte koja firma i pozicija su u pitanju jer se podrazumeva da se, ako tražite posao, niste javili samo na jedan oglas.

Oglas sadrži većim delom opis posla i zaduženja na budućem poslu, pa svakako razmislite o tome šta su vaše prednosti u odnosu na navedene zahteve, kao i eventualne slabosti koje ćete lakše prezentovati ako ste ranije razmislili o njima i lepo ih sročili, a ne improvizovali na licu mesta. Bolje će zvučati ako kažete da se sa recimo nekim programom  niste do sada često susretali, ali da verujete da biste se brzo snašli jer ste već radili u sličnom, nego da prosto kažete da nešto ne znate.

Verovatno je zato da ljudi koji su elekvontniji, snalažljiviji i bolji improvizatori bolje prolaze na intervjuima, ali uzmite u obzir i to da izuzetna veština komunikacije nije kompetencija koja je relevantna za svaku poziciju te nećete uvek na tome izgubiti poene ukoliko je ne posedujete. Naročito ako sa vama razgovora neko ko radi u ljudskim resursima, ili uopšte neko ko ima iskustva u vođenju intervjua, ko izbegava standarne greške kao što je donošenje zaključka na osnovu prvog utiska i zna koje kompetencije ispituje za određeni posao.

Ovo pogotovu važi za veće kompanije i konsultantske kuće gde se procesi selekcije uglavnom zasnivaju na proveri određenih kompetencija. Naravno da se u nekim firmama dešava da neko posao dobija zbog boje kose ili rodnog mesta, ali tu prosto nema saveta i pripreme.

Na razgovoru za posao je potrebno pokazati entuzijazam

Često se dešava da se kandidati osećaju nelagodno na intervju jer misle da po pravilu u prvom krugu razgovaraju sa psihologom. Nema razloga za brigu jer nisu svi ljudi koji rade u ljudskim resursima psiholozi, niti vas psiholozi zagledaju baš kako trepćete i gestikulirate pa na osnovu toga donose zaključke.

Osim što ćete se informisati o kompaniji i poziciji, pre razgovora razmislite i šta biste odgovorili na neka standarna pitanja: koje su tačno vaše odgovornosti na prethodnom poslu, kako biste voleli da se vaša karijera dalje razvija, koji su vaši doprinosi i uspesi na poslednjem poslu, šta očekujete od budućeg poslodavca, kako ste saradjivali sa kolegama i sl. Neka od standarnih pitanja možete  naći na sledećim adresama:

Najčešća pitanja poslodavcu (Infostud)

Savetnik (Poslovi)

Forum o zapošljavanju (Urbae)

Pitanja na intervjuu

Naročito je bitno da svoje veštine i ilustrujete , a ne da generalizujete frazama tipa ”ja sam perfekcionista” ili “ja sam timski igrač”. Setite se konkretnog primera iz kog se vidi da ste perfekcionista ili pomenite kako sarađujete sa kolegama, da zajedno učestvujete u planiranju i izvršavanju zadataka, da vam nije teško da im pomognete ako nešto ne znaju, često zamenjujete smene i sl.  Ako na kraju razgovora mislite da je nešto ostalo nedorečeno ili da vas nisu dobro razumeli pojasnite i dodajte ono što mislite da je preskočeno, a relevatno je.

Na kraju obično imate priliku da i sami nešto pitate i svakako je iskoristite. Ne samo što ćete pokazati inicijativu i zainteresovanost za posao već ćete moći i da rešite neke svoje eventualne nedoumice koje ste imali vezane za kompaniju ili poziciju.

Ovde naravno morate biti taktični da ne ispadnete previše sumnjičavi. Probajte da se informišete, a da i dalje delujete zainteresovano, a kasnije razmislite o odgovorima koje ste dobili i tome da li se to uklapa u vaša očekivanja. Motivacija samog kandidata je vrlo bitna, a često i presudna, jer koliko god da je firma svesna da možda ne nudi idealne radne uslove, svako želi da primi kandidata koji bas želi tu da radi.

Ukoliko ne pokažete entuzijazam i na razgovor odete nonšalatni (pa ma koji da vam je to razgovor  po redu), možete upravo tako biti i tretirani kao kandidat. Ovo važi i za stručnjake i one kojima nije nužno da promene posao jer i oni treba da imaju meru i pokažu motivisanost za posao. Samopouzdanje je bitno, naročito za menadžerske pozicije, ali pazite da ne bude na granici prepotencije koja teško da spada u red ikom omiljenih osobina.

Najdelikatnije pitanje na razgovoru je pitanje plate. Kod nas se ono (ne zna se zašto) retko pominje na prvom razgovoru, ali je moguće da ćete vi biti pitani o očekivanjima vezanim za platu. Veruje se da je onaj (poslodavac ili kandidat) koji prvi pomene neki iznos uvek na gubitku, ali ne mora biti tako. Veće kompanije imaju vrlo jasan sistem plata te je malo verovatno da će vas neko oštetiti ako ste rekli da očekujete 30.000 dinara, a za tu poziciju je kod njih predvidjeno recimo 50.000, već ćete toliko i dobiti.

S druge strane ako vi zaista ne želite da radite za manje od 30.000, što bi vam bio problem da to i izgovorite? Izgubićete manje vremena ukoliko firma zaista ne može to da vam ponudi te nećete  čekati zadnji krug razgovora da biste to saznali. O plati se ne morate izjašnjavati ukoliko ne želite, ili recite opisno ili okvirno šta je ono što očekujete: da biste bili spremni i na manju platu prva tri meseca dok se ne dokažete, ili da vam plata nije primarni motiv pa biste voleli o tome kasnije da razgovarate, zapravo recite ono što zaista i mislite po tom pitanju. Sigurno je da je svaki razgovor za posao jedno iskustvo više i nešto ćete naučiti na njemu. Ovo vam u prvi mah neće biti naročita uteha ako vam jave da niste dobili posao, ali će vam pomoći za ubuduće jer ćete sagledati sopstvene greške i drugi put ih izbeći. Srećno!