Da li se isplatilo štedeti u dinarima?

Naime, u ovom periodu prosečna godišnja stopa depresijacije dinara u odnosu na nemačku marku i evro iznosila je oko 5,5%, dok se prosečna godišnja kamatna stopa banaka  na štedne uloge oročene na godinu konstantno kretala na nivou iznad 15%. To znači da su, posmatrano na duži rok, prinosi od kamate u prethodnih 6 godina bili znatno veći od kursnih razlika, čak i u slučaju oročavanja deviznih sredstava.

U nastojanju da se  gradjani dodatno podstaknu na dinarsku štednju, Narodna banka Srbije se krajem 2005. godine odlučila da izda svoje kratkoročne hartije od vrednosti – štedne zapise  koji glase na dinare.

S obzirom na atraktivnu kamatnu stopu na ove hartije (25%, 24%, odnosno  19% na godišnjem nivou), od početka je interesovanje gradjana za ovakav vid dinarske  štednje bio značajan.

Pokazalo se da štednja  gradjana u dinarima putem kupovine štednih zapisa predstavlja sigurnu investiciju, s obzirom da se na taj način ostvaruje veći prinos od prinosa koji se nudi na tržištu za devizna ulaganja. Takodje, pogodnost je i u tome što, u slučaju da  vlasniku štednih zapisa zatrebaju likvidna sredstva pre isteka roka dospeća zapisa, zapise može u svakom trenutku naplatiti po diskontnoj ceni koja važi za kupovinu zapisa na taj dan, tako da se gradjanima daje mogućnost da  ostvare sigurnu i veću dobit i to bez pratećih troškova koje bi imali stalnim konverzijama iz dinara u evro i obrnuto.

Građani su se tokom ove godine mogli uveriti da tržišni mehanizam kod formiranja kursa podrazumeva velike dnevne i periodične fluktuacije kursa. Ono što predstavlja nespornu računicu je da štednja u dinarima  kupovinom štednih zapisa daje veći realni prinos od ulaganja u deviznu štednju. Preporuka je da se investiranje u štedne zapise vrši na što duži rok, jer upravo je u tome, pored naravno atraktivne kamatne stope i većeg realnog prinosa, osnovna prednost ovog vida ulaganja u odnosu na kupovinu deviza.

Ilustracije radi, da je gradjanin, 25. decembra 2005. godine, (kada su izdati štedni zapisi NBS prve emisije), uložio 100.000 dinara u  zapise i u medjuvremenu, ta sredstva sa ostvarenim prinosom – 26. juna 2006. godine, uložio u kupovinu nove emisije štednih zapisa, zaključno sa 23. oktobrom ove godine, ostvarena dobit bi iznosila oko 21.200  dinara, odnosno, 332 evra. U suprotnom, da su slobodna dinarska sredstva, u istom iznosu uložena u kupovinu deviza – evra, sa ugovorenom kamatom od 5%  na godišnjem nivou, prinos bi iznosio svega  49 evra.

Na jednostavnom primeru kupovine jednog štednog zapisa, čija je cena izražena u evrima iznosila 51 evro, može se sagledati dobit koja se ostvaruje na tom zapisu – 15 evra, u odnosu na oročavanje tog iznosa (sa kamatnom stopom od  5% na godišnjem nivou) – oko 2 evra. Ulaganje u dinarske hartije od vrednosti - štedne zapise pretstavlja sigurnu investiciju i sa aspekta kretanja inflacije koja će prema svim dosadašnjim pokazateljima i procenama ove godine biti manja od 10%.

Očigledna je isplativost ulaganja slobodnih dinarskih sredstva na finansijskom tržištu  u štedne zapise, sa napomenom da se to odnosi i na oročavanje dinarskih sredstava kod poslovnih banaka po sličnim uslovima u pogledu kamatne stope.