Zarada na berzi – mit ili stvarnost?

Kada su u ranim začecima tranzicije zaposleni u najboljim domaćim preduzećima počeli upisivati akcije nisu ni najmanje slutili da će u budućnosti zahvaljujući statusu akcionara rešavati mnoge probleme kućnog budžeta. S obzirom da su bili svedoci vremena u kojima katkada ni novac nije imao vrednost, nije ni čudila skepsa sa kojom su gledali na papire koje su posedovali.

Nakon petoktobarskih promena polako su počele da funkcionišu institucije tržišta kapitala, a na strani prodaje su se našli upravo mali akcionari od kojih je veliki broj jedva dočekao da ispusti iz ruku hartije koje poseduje. Gotovo nikakva edukacija, slaba informisanost i nejak materijalni položaj, opredelili su veliki broj akcionara da već u prvim danima trgovanja likvidiraju hartije koje su posedovali. I dok su mnogi od njih zadovoljno trljali ruke zbog svežeg novčanog priliva, istinski dobitnici bili su malobrojni investitori koji su strpljivo čekali na strani tražnje. Osim njih, pravu vrednost vlasničkih papira najbolje su znali direktori do juče društvenih firmi, koji su se takođe prihvatali „nezahvalnog“ zadatka da se u tim momentima nađu na strani tražnje. Nerazvijen berzanski sistem i veoma čudna pravila trgovanja, išla su im na ruku, pa pojedine najkvalitetnije domaće akcije, kao običan smrtnik, u prvo vreme gotovo da niste ni mogli kupiti. Vremenom, i mali investitori su dočekali svojih pet minuta. 

Pravi preokret kada je u pitanje vrednovanje akcija, donela je prodaja Apatinske pivare koja se odigrala u jesen 2003. godine. Nažalost, akcionari, od kojih su mnogi faktički preko noći postali milioneri, listom su se opredelili za trajno napuštanje tržišta i to u momentima kada je ono hvatalo zalet. Samo godinu dana kasnije, pred naletom inostranih investicionih fondova akcije većine domaćih kompanija poskočile su po nekoliko puta, samo potvrđujući viziju onih koji su od najranijih dana verovali u vrednost papira u koje ulažu.  Solidni prinosi koje su ulagači ostvarivali, vremenom su privlačili sve veći broj novih investitora čime se, uz razvoj drugih elemenata, efikasnost tržišta kapitala postepeno dizala na viši nivo. Prostim rečima rečeno, kupovina akcija je postala sve teži posao u kome se mora malo više truda uložiti za natprosečnu zaradu. I dok se premišljate da li uopšte zakoračiti na berzanski parket, ako to već niste radili do sada, imajte na umu da većinu investitora na Beogradskoj berzi čine inostrani ulagači. Uprkos sve boljoj turističkoj ponudi Srbije, teško da je to razlog njihovog dolaska. Mislite o tome.