Agrobanka

Odlukom Upravnog odbora Agrobanke 21. februara biće održana XXVI sednica Skupštine akcionara na kojoj će jedna od tačaka biti nova dokapitalizacija. Naime, predloženo je da se emituje 100.000 običnih akcija i 100.000 akcija sa pravom preče kupovine, a očekivana cena je oko 35.000 dinara po akciji. Ovo će biti treća dokapitalizacija u prethodnih pola godine, a prema izjavama nekih zvaničnika iz Agrobanke može se zaključiti da će se ovakav ritam u zavisnosti od potreba nastaviti. Bitno je istaći da Agrobanka intenzivno pojačava svoje tržišno učešće i logično je očekivati da će potruditi tako i da nastave.

Naime, posle dve uspešne dokapitalizacije u 2006. godini kao razloge za novu, član Izvršnog odbora Nikola Aranđelović ističe: „Mi imamo potrebu da povećamo kapital, jer je kapital po propisima Narodne banke osnov za mnoge aktivnosti. Od visine kapitala zavisi i obim kreditnih aktivnosti, mogućnost davanja garancija itd. Da bi bili u situaciji da možemo još ravnopravnije da konkurišemo drugim bankama u Srbiji imamo potrebu da povećamo osnovicu i da privučemo druge klijente. To je osnovni razlog za predlaganje nove emisije“.

Interesantno je da su i ostali planovi na posredan način vezani za berzu. Ambicija Agrobanke u narednom periodu je bavljenje brokersko-dilerskim, kao i kastodi poslovima. Aranđelović je istakao da sledeća dokapitalizacija, odnosno povećanje visine kapitala, omogućava bavljenje ovim poslovima. On je takođe dodao da će od Komisije za hartije od vrednosti tražiti dozvolu za obavljanje brokersko dilerskih poslova i kastodi poslova i da će akcionarila biti u mogućnosi da ponude nove bankarske usluge.

Takođe, akcionarima će biti predloženo da se „jedan deo slobodnih sredstava plasira u hartije od vrednosti, da se više učestvuje u repo operacijama sa Narodnom bankom i da jednostavno formiramo svoj portfolio državnih i ostalih hartija“. Nikola Aranđelović je otvoreno potvrdio da su upravo „dve upešne dokapitalizacije omogućile nove poslove kojima Agrobanka planira da se bavi“.

U toku 2007. godine Agrobanka će se više okrenuti poslovima sa stanovništvom i nastaviti sa širenjem mreže bankomata i post terminala. Sa programom Visa kartica se krenulo od aprila 2006. godine, a planira se proširenje na Master card i Euro card. „Pokušaćemo da kreiramo sopstvenu karticu koja bi, pre svega, bila namenjena poljoprivrednom stanovništvu – u oblasti agrara. Iako smo mi banka opšteg komercijalnog tipa ipak je većina naših klijenata iz oblasti agrara i mi se time ponosimo. Posebno se ponosimo poverenjem koje smo u teškom periodu stekli“.

Takođe, u planu je da se određeni nivo slobodnih sredstava angažuje u nešto širu lepezu kredita za stanovništvo. „Štednja ostaje naš prioritet i mi ćemo sigurno još neko vreme zadržati najveće kamatne stope. Ni jedna druga banka ne daje 7,5% na deviznu štednju. Radićemo na tome da povećamo nivo dinarske štednje“.

Rusi odustali...

Jedna od najaktuelnijih tema na tržištu kapitala u prethodna dva meseca bila je mogućnost kupovine Agrobanke od strane Bank of Moskow. Narodna banka Srbije je Moskovskoj banci dala dozvolu za preuzimanje još 24. novembra, ali su rusi odustali pre svega zbog naglog porasta vrednosti Agobanke u poslednjih nekoliko meseci. Od kad su dobili dozvolu za preuzimanje cena po akciji Agrobanke na Beogradskoj berzi je porasla za skoro 25%, a upravo vest o mogućem preuzimanju je jedan od razloga tolikog rasta.

Međutim, treba istaći da pored države, koja svoj udeo u Agrobanci neučestvovanjem u dokapitalizacijama smanjila na 10,9% (podaci sa Centralnog registra od 9. februara 2007.), akcionari su sledeće banke: Hypo Alpe-Adria-Bank sa 5,9%, zatim estonska Hansapank sa 2,64%, kao i Raiffeisen Zentralbank sa 2,6%, dok preko 1% imaju Bank Austria Creditanstalt i A banka Vipa d.d.

Lider na Berzi

Prvo trgovanje Agrobankom na Beogradskoj berzi zabeleženo je 8. decembra 2005. godine. Već krajem januara 2006. godine, akcijama se trguje kontinuiranom metodom trgovanja, a danas predstavlja jednu od najtrgovanijih akcija na Beogradskoj berzi.

„Mi smo već više od godinu dana na berzi i izloženi investicionom sudu i procenama i mislim da smo u tome bili u samom vrhu srpskog bankarstva“, zaključuje Aranđelović.

Prošlu godinu na Berzi Agrobanka je počela sa cenom od 12.000 dinara uz solidnu zainteresovanost investitora. Ukoliko ste tada uložili u Agrobanku, mogli ste skrštenih ruku da čekate do kraja godine i vaše bogatstvo bi poraslo za neverovatnih 229%, a cena po akciji se trgovala na nivou od 39.500 dinara. Retko koja investicija je mogla da vam donese veći prinos u prošloj godini, a uz to ne treba zaboraviti ni veliku likvidnost koju ova akcija poseduje.

Uspon Agrobanke je nastavljen u 2007. godini i već prve radne nedelje pređena je psihološka barijera od 40.000 dinara, da bi zajedno sa snažnim rastom tržišta u par navrata pomerana istorijski maksimalna vrednost akcije. Najviša trgovana cena je 23. januara dostigla neverovatnih 50.000 dinara, da bi posle toga usledio pad od nešto preko 13%.