Majkl Džej Foks progovorio o borbi sa Parkinsonovom bolešću: "Bilo je teško"

Na trećem godišnjem Samitu o društvenom uticaju, u organizaciji The Hollywood Reporter-a i Social Impact Fund-a, 65-godišnji glumac objasnio je zašto je još krajem devedesetih odlučio da više ne skriva dijagnozu, uprkos tome što je bio svestan koliko će to biti teško za njegove najbliže.

"Za Trejsi je to bio pakao. Bilo joj je veoma teško – i dalje jeste, jer se sve stalno menja“, rekao je Foks. "Ali znao sam da moram da idem do kraja. Nema polovičnih rešenja."

Glumcu je Parkinsonova bolest dijagnostikovana još 1991. godine, kada je imao samo 29 godina, ali je tu informaciju držao u tajnosti punih sedam godina. Tek 1998, tokom emitovanja popularne serije "Spin City", odlučio je da javno progovori, piše Fox News.

Ubrzo nakon toga, povukao se iz glume kako bi se posvetio borbi protiv bolesti – ne samo ličnoj, već i globalnoj. Godine 2000. osnovao je Fondaciju Majkla Džeja Foksa, koja je danas jedna od vodećih organizacija u svetu kada je reč o istraživanju Parkinsonove bolesti.

Od osnivanja do danas, fondacija je prikupila više od tri milijarde dolara za istraživanja, a njen rad doneo je značajan napredak u razumevanju i ranom otkrivanju bolesti.

Izvršna direktorka fondacije Debora V. Bruks istakla je da je upravo Foksova hrabrost da javno govori o svojoj bolesti promenila način na koji se društvo odnosi prema Parkinsonu.

"Njegova spremnost da svoju borbu živi pred očima celog sveta osnažila je mnoge pacijente i pomogla u smanjenju stigme", rekla je Bruks.

Shutterstock/drserg

Ona je naglasila da Foks nikada nije bio samo lice kampanje, već pokretačka snaga iza cele misije.

"Njegov cilj je oduvek bio jasan – učiniti sve što je potrebno da se pronađe lek. To nije nešto što može da čeka, posebno za ljude koji žive sa progresivnim bolestima", dodala je.

Posebnu nadu uliva i nedavni napredak u istraživanjima, uključujući mogućnost otkrivanja Parkinsonove bolesti i pre pojave prvih simptoma, što bi moglo značajno promeniti tok lečenja u budućnosti.

Foks ističe da je odluka da ne krije bolest bila ključna, ne samo za njega, već i za druge ljude koji prolaze kroz isto.

"Morao sam da to normalizujem. Nisam želeo da živim u skrivanju. Taština nije vredna toga", poručio je.

Njegova priča danas inspiriše milione širom sveta, a susreti sa drugim pacijentima, kako kaže Bruks, često su emotivni i snažni.

"Neverovatno je koliko znači kada se ljudi osete viđeno i shvaćeno. To menja sve", zaključila je.