Fiat 500, i10 i Splash

Pre skoro pola veka, uskim ulicama Torina, kao ”muve bez glave”, jurcala su tri Minija, crveni, beli i plavi, u fantastičnom poduhvatu krađe zlatnih poluga. Predvođeni legendarnim Michael Caineom, provlačili su se kroz potpuno zakrčene ulice, vijugali kroz pasaže i tržne centre, spuštali se niz stepenice, a vrhunac doživeli u putovanju kroz velike kanalizacione cevi Torina.

Često smo se do sada pitali da li je zaista moguće voziti male automobile po gradu, snage osetno manje od 100 ”konja”, a pri tome maksimalno uživati u svakom trenutku provedenom za volanom. Verujte nam na reč, itekako! Čak i sam prizor tri mala automobila, koji jedan za drugim, poput trikolorne zmije, vijugaju gradom, dovoljan je da vam ”raspali” maštu. Možda u prtljažnicima nismo imali zlatne poluge vredne stotine hiljada dolara, niti su nas progonili organi reda i zakona (daleko bilo!), ali doživljaj nije bio ništa manje uzbudljiv i neponovljiv.

I gle ironije, s obzirom da su sva tri automobila bila ofarbana različito, tokom naših ”muvanja” kroz gradske ulice, neretko smo formirali zeleno-belo-crveni poredak, poput italijanske zastave, možda baš u čast najnovije kreacije Fiata - reinkarnacije modela 500.

Globalizacija

Pored neprevaziđenih dizajnerskih inovacija, kao i vatrenosti koju su uneli u svet automobilizma, naročito na polju sportskih takmičenja, Italijanima se mora odati i priznanje o sprovođenju ideje malog gradskog automobila u delo. Dovoljno je samo spomenuti Fiat 500, koji je 50-ih i 60-ih godina motorizovao gotovo trećinu Evrope, i običnom čoveku, automobil pretvorio iz sna u javu. Malo je automobila koji su kroz istoriju stekli kultni status, te se uz Fiat 500, može nabrojati svega još par modela, kao što su VW Buba, Ford Mustang, već spomenuti Mini, eventualno Porsche 911 i Chevrolet Corvette.

Više od pola veka kasnije, reinkarnacija Fiata 500 stiže u pravu ”ratnu zonu”, jer su klasu malih gradskih automobila (tzv. A segment) poprilično ”okupirali” Japanci, u stopu praćeni Južnokorejancima. Naravno, ni Evropljani se ne predaju tek tako, ali s obzirom da su i Citroen C1 i Peugeot 107 rađeni u saradnji sa Toyotom, ispada da je jedino Renault Twingo ostao ”s druge strane fronta”. Vremena Pande, Cinquecenta i Seicenta, davna su prošlost, te je bilo krajnje, ali i pravo vreme da italijanski gigant, nakon odlično primljene nove Pande, na tržište izbaci još nešto ”malo”, ali retro. Veoma smelo dizajniran, ali u skladu sa stajlingom pretka, Fiat 500 sasvim je zasluženo osvojio titulu automobila godine, barem kada je u pitanju dizajn i privlačnost. Baziran na platformi Pande, otprilike slične i dužine, novi 500 nudi i bogatu paletu agregata starijeg rođaka.

Dvojac sa Istoka

Istovremeno, japanski Suzuki već je pripremio naslednika Wagon R modela, te je novi automobil Splash, veoma praktičan ”mališa”, sada znatno privlačnijeg izgleda, spremno kročio u Evropu, i to već krajem 2007. godine. U cilju što bolje optimizacije razvoja i plasmana na tržištu, ponovo je pronađen partner u nemačkom Opelu, tako da su modeli koji će stizati iz Russelsheima dobili ime Agila, a očekuju se nešto kasnije u odnosu na Splash, sa sličnom cenom, ali manjim paketom opreme.

Hyundai je opet, krenuo u ekspanziju svoje ”i” serije, te je nakon modela i30, kojim učestvuje u C segmentu, odlučio da lansira najmanji model - i10. Zamišljen kao naslednik modela Atos, novi i10 na tržištu Evrope još uvek koegzistira sa starijim rođakom, a platformu i motore deli sa ”bratom blizancem” - novom generacijom modela Kia Picanto.

Praktičnost i moda

Ono u čemu se najviše razlikuju ova tri automobila jeste njihova namena. Svakako, svi oni jesu mali gradski automobili, ali za razliku od Fiata, Suzuki i Hyundai su naglasak dali na praktičnosti svakodnevnog života. Oba ”istočnjaka” dolaze sa petoro vrata, registrovani su za petoro putnika, a poseduju i relativno veliko međuosovinsko rastojanje i visok krov, čime se dobilo na prostoru, a putnicima pozadi u mnogome olakšao boravak.

Prostora kako za kolena, tako i za glavu ima sasvim dovoljno, naravno, imajući uvek u vidu kojem segmentu ovi automobili pripadaju. Fiat 500 s druge strane, poseduje samo troje vrata, namenjen je za četiri osobe (zaboravite na one podvige iz mladosti sa 6-7 osoba u vašem ”Fići”), a putnici pozadi neće biti najsrećniji, niti najsvežiji ukoliko ih podvrgnete nekom dužem putovanju. Prostora za kolena nema napretek, slično je i sa glavom, pre svega zahvaljujući velikoj kosini krova, dok je naslon zadnje klupe prilično neudoban i podseća na neke već vožene pick-up modele.

Korejanac iz Sparte

Napred je već druga priča, te slobodno možemo konstatovati da je Fiat 500, na testu ponudio najudobnija sedišta, pomalo čudnog oblika, ali koja odlično drže telo (naravno, na bočnu potporu zaboravite). U stopu ga prati Splash, čije je jedina mana nešto povišena pozicija sedenja, te nije lako odmah pronaći željenu poziciju za volanom. Naročito kad imate u vidu da podešavanje upravljača po dubini ne postoji niti kod jednog od testiranih vozila.

Hyundai ne zaostaje puno po pitanju ergonomije za Fiatom i Suzukijem, ali kada je u pitanju izbor materijala i kvalitet završne obrade, onda moramo reći da je i10 za čitavu klasu ispod. Nažalost, nakon i30, očekivali smo nešto vrlo slično, a dobili nešto poput Atosa. Suzuki i Fiat su primetno bolje odradili posao, s tim što se naravno, kod modela 500 moraju pohvaliti i idejna rešenja prekidača i komandi, u skladu sa retro trendom.

To naročito važi za instrument-tablu, sa integrisanim brzinomerom i obrtomerom. Uz to, tu je i famozni prekidač za City režim, čijom se aktivacijom osetno pojačava dejstvo servo-uređaja na upravljaču. Splash se sa druge strane može pohvaliti sportskim obrtomerom, pozicioniranim visoko na armaturnoj tabli, koji zgodno dođe kada odlučite da iz automobila izvučete maksimum.

Moderno nasuprot klasičnom

Takođe, moramo da spomenemo i interesantno pozicionirane ručice petostepenih menjača u slučaju Splasha i Fiata 500, koje se nalaze visoko na centralnoj konzoli. Veoma prijatne na dodir i upotrebu, učiniće vožnju u gradskim uslovima znatno manje stresnom. Hyundai je, s druge strane, pribegao klasičnom rešenju, koje je sasvim solidno, ali ipak previše ”obično”.

I Fiat i Suzuki poseduju i komande audio-uređaja na upravljaču (Fiat čak i Blue&Me handsfree sistem), dok je Hyundai pomalo sve iznenadio odsustvom čak i najobičnijeg radio-aparata, i to u najvišem paketu opreme! Jeste da većina vlasnika ugrađuje ”muziku po želji”, ali rupe na centralnoj konzoli nisu put kojim se osvajaju kupci.

Situacija sa prtljažnim prostorom, direktno je povezana sa već spomenutom konstatacijom o praktičnosti. Prednjače i10 i Splash (koji ima i duplo dno, tzv. boks) sa 225 litara, dok je ”Fića” osuđen na nešto manju zapreminu od svega 185 litara, opet zahvaljujući trendy izgledu. Naravno, zapreminu je moguće povećati obaranjem zadnjih sedišta, te se kod Splasha dobija čitavih 1050 litara, i10 nudi 910, a Fiat 500 samo 610 litara.

”Momci sa Istoka” dorasli zadatku

Došao je red da predstavimo i ”ergele” naših učesnika na testu, tačnije, ono što se nalazi ispod haube svakog od njih...

Srce modela i10 predstavlja četvorocilindarski motor zapremine 1,1 litru, već viđen kod modela Kia Picanto, koji oslobađa 67 KS pri 5500 o/min. Na papiru, možda se učini slabo, ali kada se uzme u obzir i relativno mala masa ”Korejanca”, onda stvari i ne stoje tako loše. Šta više, i10 je uvek raspoložen da ”povuče” već od najnižih obrtaja, jer se maksimalni obrtni moment od 98 Nm ostvaruje već na 2800 o/min. Motor se rado ”vrti” i na višim režimima, i u kombinaciji sa preciznim 5-stepenim menjačem, sasvim solidno odrađuje posao.

Takođe, i potrošnja je u sasvim prihvatljivim granicama, i kreće se oko 4,7 l/100 km na otvorenom, dok je u gradu nešto viša, i iznosi između 6 i 6,5 l/100 km.

Kod Splasha je situacija još bolja. Iz četvorocilindarskog motora 1,2 litre zapremine, ”isceđeno” je čitavih 86 KS pri 5500 o/min, te je Splash ujedno i najsnažniji na ovom testu. Motor se, u tradicionalno japanskom maniru, rado vrti u visoke obrtaje, ali karakteristično, poseduje osetnu ”rupu” u obrtnom momentu sve do otprilike 3500 o/min.

Iznad toga, zvuk postaje reskiji, a silina kojom agregat povlači pomalo podseća na VTEC. Menjač je precizan, ali nimalo sklon požurivanju, naročito iz drugog u treći stepen prenosa, te se tome trebate i prilagoditi. Ono što smo međutim primetili, jeste osetno ”gušenje” motora kada se uključi klima-uređaj, koje je toliko primetno, da imate osećaj da ste ”skinuli” nogu s pedale gasa. Kada je reč o potrošnji, Suzuki je, s obzirom na snagu kojom raspolaže, izuzetan štediša. Sa ”lakom” nogom na gasu, moguće je, čak i u gradskoj vožnji, prosek držati na oko 6-6,5 litara bezolovnog benzina.

Ako ga i terate do krajnjih granica po gradskim ulicama, bord- -kompjuter retko će pokazati preko 7,5 l/100 km, dok će se na otvorenom, Splash zadovoljiti sa odličnih 4,9 litara.

Druga ”priča”

Fiat 500, za razliku od ”istočnjaka”, ne puca od snage, niti eksplozivnosti. Četvorocilindarski agregat od 1,2 litre oslobađa 69 KS pri 5500 o/min, baš kao i druga dva konkurenta, ali je neophodno ”vrteti” ga u zaista visoke obrtaje da bi pokazao šta ume. Nažalost, ”disanje” na višim režimima, s obzirom na 8-ventilsku tehniku, nije baš najprimernije, te su limiti ”Fiće”, uzimajući u obzir i masu, poprilični.

Motor 1,4 sa 16V i 100 KS bi svakako bio mnogo poželjniji izbor. Podatak o potrošnji otprilike se nalazi između Hyundaijevog i Suzukijevog, što će reći da je na otvorenom prosečna oko 4,8 litara, dok se u gradu Fiat 500 zadovoljava sa 6-6,5 litara, naravno, sve u zavisnosti kako ga vozite - da li imitirate Floyda, ili želite da vas ceo grad detaljno i natenane osmotri u vašem novom ”Fići”.

Junaci na muci

Već smo spomenuli da je vožnja gradskim ulicama sva tri automobila pravo uživanje, jer u tim uslovima, snaga kojom raspolažu, sasvim je dovoljna za agresivnija provlačenja i ubacivanja, a sistemi oslanjanja nisu dovedeni na veću probu. Međutim, imali smo priliku i da ih detaljnije isprobamo na stazi Autokomerc Karting Centra, gde su se mnogo bolje pokazale neke karakteristike ovih ”mališana”.

S obzirom da smo već spomenuli i snage agregata, logično je bilo očekivati da je i10 najsporiji pri ubrzanjima, ali to postaje evidentno tek pri brzini od recimo 60 km/h, kada motor polako posustaje u borbi sa konkurencijom. Manja masa i dobar obrtni moment već od 2800 o/min obezbeđuju solidan početni sprint, ali tada na scenu, ipak, stupaju nešto snažniji Fiat 500, kod kojeg motor tek tada dolazi do izražaja, baš kao i Splash, koji je ”hendikepiran” nešto većom masom. Višak kilograma kod Suzukija naročito se oseti pri slalom-vožnji, kada se usled veće inercije, Splash osetno više trudi da isprati konkurente. Nešto veća visina vozila ne dolazi toliko do izražaja, jer je Suzuki relativno tvrdo trimovan.

Ni Hyundai ne blista u ovoj oblasti, pre svega zbog neadekvatnih pneumatika, koji se maltene ”izuvaju” pri oštrijim pokretima upravljača, i sve vreme očajnički ”cvile”. Fiat 500 ovde je na svom terenu, i slobodno možemo reći, vrlo sigurno menja pravac i smer, bez obzira na nešto mekši trim, što i ne čudi, budući da mu se točkovi bukvalno nalaze u ”ćoškovima” karoserije. Međutim, bočna potpora sedišta te osobine baš i ne može da isprati, te ćete se, da biste ostali ”u sedlu”, više koristiti kolenima, i njima upirati u centralnu konzolu i vozačka vrata.

Istovremeno, količina povratnih informacija na upravljaču, u slučaju Fiata 500 poprilično je ”škrta”, pa niste baš uvek načisto šta rade prednji točkovi. Hyundai je nešto bolji ovde, ali je, ipak, pravi šampion Splash, u kojem u svakom trenutku imate pravu informaciju šta se ispod vas dešava, i gde se automobil namerio.

Nažalost, ESP nije moguće isključiti, te je ponašanje preko neravnina i pri naglim skretanjima, i dalje osetno ”ispeglano”.

Za ”jurcanje” po krivinama, ipak bi blagu prednost dali Splashu, čiji motor bolje ”povlači” pri izlasku na pravce, a osećaj koji vozač dobija preko upravljača, osetno je bolji od konkurencije.

Zaustavna ”moć” ovih automobila se ne razlikuje puno. Sa dužinom zaustavnog puta (što kraći, to bolji) prednjači Splash, a u stopu ga prati Fiat 500, dok je Hyundai samo nešto slabiji. ABS sistemi kod sva tri aktiviraju se u pravom trenutku, i nema im se šta prigovoriti.

Šta ko nudi...

Kada je reč o opremi, tu su stvari poprilično različite. Iako su sva tri modela na test stigla u najvišim paketima opreme, interesantno je analizirati šta proizvođači pod tim podrazumevaju.

Hyundai, s obzirom da je sa cenom od 9.676 evra najjeftiniji na ovom uporednom testu, očekivano nudi i najmanje ”dekoracije”. Već smo spomenuli nepostojanje audio sistema kod modela i10, a tome sada pridodajemo i standardne čelične naplatke od 14 cola, pneumatike Kumho Solus KH 17 165/60 R14 sasvim prosečnih performansi, nedostatak bord-kompjutera, kao i odsustvo bilo kakvog nadzora trakcije ili stabilnosti.

Fiat 500, za razliku, nudi ne samo kvalitetan audio-uređaj, već i hands-free sistem, bord-kompjuter, krovni prozor, ESP, aluminijumske naplatke od 15 cola i pneumatike Continental Premium Contact 2 dimenzija 185/55 R15. No, s obzirom na cenu od čak 14.160 evra za test-vozilo (paket Lounge), to se i ne čini preterano izdašnim. Drugim rečima, čini nam se da je Fiat 500 pre svega ”modni detalj”, koji samim tim ima i svoju cenu.

Splash je možda i najkompletnije opremljen, jer pored svega što nudi Fiat 500, Suzuki poseduje i sistem kontrole trakcije (koji je moguće deaktivirati, dok je ESP uvek aktivan), gotovo identične Continental pneumatike (185/60 R15), kao i grejače prednjih sedišta, što je neočekivano za vozilo ove klase. Uz cenu od 12.990 evra za najviši paket opreme GS (plus 300 evra za metalik boju), Splash se nameće kao ozbiljan takmac. Još ako spomenemo da nešto niži paket opreme GLX+ (bez ESP, TC, svetala za maglu, aluminijumske naplatke od 15 cola i grejača sedišta, kao i 4 umesto 6 vazdušnih jastuka) iznosi 11.590 evra, onda se situacija drastično menja u korist ”Japanca”.

Završni udarac

Na kraju, šta reći, koga proglasiti pobednikom, koga preporučiti? Ruku na srce, svaki od ova tri ”mališana” ima dosta da ponudi, samo je pitanje šta vama od toga zaista najviše treba.

Hyundai i10 odličan je mali, gradski, porodičan automobil, prihvatljive cene, koji vam neće ponuditi bogzna kakav luksuz, niti vas oduševiti performansama, ali sa njim možete živeti svaki dan, bilo da idete na posao, u šoping ili na nešto duže rute. Uz to, Hyundai nudi i petogodišnju garanciju.

Fiat 500 je priča za sebe. S obzirom na svoje poreklo, nema gde neće biti primećen, i naravno, prihvaćen sa odobravanjem. Komande su mu možda malo ”premekane” za vozački ukus, što i ne čudi, jer su pripadnice lepšeg pola ipak velika ciljna grupa. Fenomenalan trendy izgled možda ne ide u korak sa praktičnošću, ali ide zato sa cenom, koja popriličnu upada u viši, C segment vozila, bez obzira što je kupcima ponuđena samo dvogodišnja garancija. No, nije ”Fića” kriv što je nama standard nizak, i što ovo više nisu srećne 60-te i 70-te godine prošlog veka.

Suzuki je opet, kompromis između dva već pomenuta konkurenta, koji je od svakog uzeo ono najbolje. Odlično se vozi, veoma je praktičan i prostran, pa čak i sposoban za duža putovanja. Spisak opreme ostavlja malo za dopunu, a uz to, ni izgled mu nije slaba strana. Još kada se u kalkulaciju uzme i cena, kao i trogodišnja garancija, možemo zaključiti da je Splash možda i najkompletniji automobil u ovom troboju.

Pitate za poredak!? Prisetite se kako izgleda italijanska zastava...

Piše: Đorđe Pavićević, Vrele Gume