Zašto je MMR vakcina važnija nego ikada: Alarm zbog malih boginja u Srbiji

U Boru je zbog širenja morbila proglašena epidemija na teritoriji celog grada, a do sada je obolelo 14 osoba, među kojima je šestoro dece.

Istovremeno, iz SAD stižu potresne vesti o smrti deteta od posledica ove zarazne bolesti, što je prvi takav slučaj u državi Njujork za tri decenije.

Stručnjaci upozoravaju da male boginje nisu bezazlena dečja bolest i da je vakcinacija najvažnija zaštita.

Male boginje, odnosno morbili, ponovo su u fokusu zdravstvenih službi nakon pojave novih slučajeva u Srbiji i inostranstvu.

U Boru je epidemija, koja je prvobitno bila ograničena na naselje Sever, proširena na teritoriju celog grada, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen smrtni slučaj deteta od posledica ove infekcije.

Prema podacima Epidemiološke službe Doma zdravlja u Boru, u aktuelnoj epidemiji obolelo je ukupno 14 osoba, od kojih je šestoro dece i osmoro odraslih. Kako je za Ist mediju izjavila epidemiolog Javorka Stankulić, rukovodilac Centra za preventivnu zdravstvenu zaštitu, svi oboleli su, srećom, dobro.

Posebno zabrinjava podatak da se infekcija najpre pojavila kod najmlađe dece, uključujući i bebe mlađe od godinu dana koje još nisu dostigle uzrast za redovnu vakcinaciju.

Zbog epidemiološke situacije i povećanog rizika od respiratornih infekcija, u Opštoj bolnici u Boru privremeno su zabranjene posete na svim odeljenjima. Nadležni su naveli da je mera uvedena i zbog drugih infekcija, uključujući grip, koji je takođe registrovan na ovom području.

Shutterstock/Stock-Asso

Dete preminulo od malih boginja u SAD

Dete iz ruralnog dela okruga Luis, na severu države Njujork, preminulo je od malih boginja, što je prvi smrtni slučaj povezan sa ovom bolešću u toj saveznoj državi u poslednjih 30 godina, saopštila je guvernerka Keti Hokul.

SAD su još 2000. godine proglasile da je prenos malih boginja u zemlji zaustavljen, zahvaljujući visokom obuhvatu vakcinacijom.

Međutim, poslednjih godina stopa imunizacije opada i u pojedinim zajednicama pala je ispod 95 odsto, nivoa koji je važan za sprečavanje širenja ove izuzetno zarazne bolesti.

Američki zdravstveni zvaničnici upozoravaju da nevakcinisane zajednice predstavljaju posebno veliki rizik za pojavu epidemija.

Shutterstock/fotohay

Šta su zapravo male boginje i zašto su toliko opasne?

Morbili su akutna, veoma zarazna virusna bolest koja se prenosi vazdušnim putem, prvenstveno kada zaražena osoba kašlje, kija ili diše.

Virus se veoma lako širi, a prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), čak devet od deset osoba koje nisu imune, a bile su u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom, može da se zarazi.

Dodatni problem je to što oboleli može da prenosi virus i pre nego što se pojavi karakteristična ospa. Zaražena osoba je, po pravilu, zarazna četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe.

Virus može da ostane aktivan u vazduhu do dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju.

Zbog toga se morbili veoma brzo šire u kolektivima, školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama i drugim mestima na kojima boravi veći broj ljudi.

Koji su prvi simptomi i kako prepoznati bolest?

Period inkubacije, odnosno vreme od kontakta sa virusom do pojave prvih simptoma, najčešće traje od sedam do 14 dana.

Bolest obično počinje simptomima koji mogu da podsećaju na prehladu ili grip, ali je karakteristična kombinacija nekoliko znakova:

•     Visoka temperatura, koja može da dostigne 39 ili 40 stepeni.
•     Suv kašalj i curenje nosa.
•     Crvene, nadražene i suzne oči.
•     Izražena malaksalost, slabost i gubitak apetita.
•     Sitne beličaste promene na sluzokoži unutrašnje strane obraza, poznate kao Koplikove mrlje.
   

Shutterstock/Natalya_Maisheva

Nakon nekoliko dana pojavljuje se karakteristična crvena ospa, koja najčešće počinje na licu i iza ušiju, a zatim se širi na vrat, trup, ruke i noge.

Prema rečima epidemiologa Javorke Stankulić, upravo kombinacija visoke temperature, karakterističnog izgleda lica, suzenja očiju i promena na sluzokoži može da ukaže na male boginje i pre pojave ospe.

Važno je naglasiti da se bolest ne može pouzdano dijagnostikovati samo na osnovu simptoma, već je potrebna procena lekara i odgovarajuća laboratorijska potvrda.

Komplikacije mogu biti veoma ozbiljne

Iako se male boginje često povezuju sa dečjim uzrastom, one mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i kod dece i kod odraslih.

Među mogućim komplikacijama su:

•     Upala pluća, koja može biti posebno opasna kod male dece.
•     Upala srednjeg uha, koja u pojedinim slučajevima može dovesti do oštećenja sluha.
•     Teška dijareja i dehidratacija.
•     Upala mozga (encefalitis), koja može izazvati trajna neurološka oštećenja.
•     Oštećenje vida, pa čak i slepilo.

Posebno su ugrožene bebe, deca mlađa od pet godina, odrasli, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava i na pojavu takozvane imunološke amnezije. Nakon infekcije virusom malih boginja, imunski sistem može privremeno da izgubi deo sposobnosti da prepoznaje i suzbija druge uzročnike bolesti, zbog čega osoba može biti podložnija drugim infekcijama.

Za morbile ne postoji specifičan antivirusni lek koji uklanja uzročnika. Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma, nadoknadu tečnosti i sprečavanje ili lečenje komplikacija uz nadzor lekara.

Shutterstock/ER Pictures

MMR vakcina je najvažnija zaštita: Zašto su potrebne dve doze?

Najefikasnija zaštita od malih boginja jeste vakcinacija MMR vakcinom, koja štiti od morbila, zaušaka i rubele.

Prema podacima CDC-a, jedna doza MMR vakcine pruža približno 93 odsto zaštite od malih boginja, dok dve doze pružaju oko 97 odsto zaštite.

Zbog toga je važno da deca prime obe predviđene doze, a ne samo prvu.

Prema programu obavezne imunizacije u Srbiji, prva doza MMR vakcine daje se deci od navršenih 12 do 15 meseci života, dok se druga doza daje pre polaska u prvi razred osnovne škole, odnosno izuzetno tokom prvog razreda.

Deca i mladi koji nisu vakcinisani ili nisu primili sve predviđene doze treba da nadoknade propuštenu imunizaciju u skladu sa preporukom lekara i važećim programom.

Važno je da roditelji provere vakcinalni status svoje dece i, ukoliko postoji bilo kakva nedoumica, obrate se izabranom pedijatru.

Zašto je važno da vakcinacija bude što obuhvatnija?

Za sprečavanje epidemija nije dovoljno da vakcinisan bude samo jedan deo stanovništva. Potrebno je postići veoma visok obuhvat imunizacijom kako bi se usporilo i prekinulo širenje virusa.

Stručnjaci kao važan cilj navode obuhvat od najmanje 95 odsto sa dve doze vakcine.

Visok nivo vakcinisanosti ne štiti samo decu koja su primila vakcinu već i one koji još nisu dovoljno stari da budu vakcinisani, osobe koje iz medicinskih razloga ne mogu da prime vakcinu i one kod kojih vakcina nije razvila potpunu zaštitu.

Upravo zato je vakcinacija važna i za čitavu zajednicu, a ne samo za pojedinca.

Kako se zaštititi i šta uraditi ako posumnjate na morbile?

Pored vakcinacije, važno je pridržavati se preporuka zdravstvenih službi, naročito u sredinama u kojima je proglašena epidemija.

•     Proverite da li ste vi i vaša deca primili sve predviđene doze MMR vakcine.
•     Izbegavajte bliski kontakt sa osobama za koje se sumnja da imaju morbile.
•     Ako se pojave visoka temperatura, kašalj, curenje nosa i karakteristična ospa, ostanite kod kuće i telefonom kontaktirajte lekara.
•     Obavezno naglasite zdravstvenom osoblju da sumnjate na male boginje ili da ste bili u kontaktu sa obolelom osobom.
•     Ne odlazite nenajavljeno u čekaonicu doma zdravlja ili bolnice, jer tako možete izložiti druge pacijente riziku od zaraze.

Posebno je važno da roditelji ne odlažu vakcinaciju dece bez medicinskog razloga i da se o eventualnim kontraindikacijama posavetuju sa pedijatrom.