Bila je ateista i plašila se smrti, a onda je tokom operacije doživela nešto što joj je promenilo život VIDEO

Imala je utisak da stoji na padini, pred pejzažom obavijenim izmaglicom. Godinama kasnije, taj prizor opisala je u razgovoru sa neurološkinjom Mejim Bjalik, publici poznatom po ulozi Ejmi u seriji "Teorija velikog praska".

Rajns je na operaciju otišla nakon što ju je, dok je vozila bicikl, udario automobil, prenosi Unilad. Odrasla je u katoličkoj porodici, ali je vremenom odbacila mnoga verska učenja i prestala da veruje u Boga i zagrobni život. Smrt ju je, kako kaže, ipak plašila.

Upravo zato ju je zbunilo koliko joj se stvarnim učinilo mesto na kojem se, prema sopstvenom sećanju, našla dok je bila pod anestezijom. Kada je kasnije pokušala da opiše ono što je videla, najbliže poređenje bilo joj je škotsko gorje, iako tamo nikada nije bila.

Nad padinom se, prisetila se, zadržavala lagana magla, a sve oko nje imalo je neobičan, gotovo metalni sjaj. Posebno ju je zbunilo svetlo. Bilo je jarko i ravnomerno raspršeno, a sunce nije videla.

Bjalik je ispričala da ju je to svetlo podsetilo na ono koje fotografi dobijaju pomoću kišobrana za raspršivanje svetlosti tokom snimanja. Istovremeno joj se činilo da se pejzažom protežu tanke niti nečega što je opisala kao energiju.

Dok je pokušavala da shvati gde se nalazi, pomislila je da je možda umrla na operacionom stolu. Tada joj je kroz glavu prošlo pitanje koje ju je iznenadilo. Ako je celog odraslog života smatrala da ne postoje ni raj ni pakao, zašto se sada pitala kako to da nije u paklu?

U tom trenutku, tvrdi Rajns, začula je glas. Bilo joj je teško da objasni odakle je dolazio. Imala je osećaj da ga čuje svuda oko sebe i da istovremeno prolazi kroz nju.

Glas joj je, kako je ispričala u intervjuu, poručio da je njegovo dete i da je tu kod kuće. Na te reči briznula je u plač.

Kada se nakon operacije probudila, kaže da ju je obuzela tuga. Nedostajao joj je osećaj pripadnosti koji je povezivala sa tim pejzažom i glasom. Kasnije je o svemu napisala knjigu "Awakenings from the Light", u kojoj je opisala šta je iz tog iskustva ponela u svakodnevni život.

Za nju je to iskustvo bilo dovoljno da ponovo poveruje u Boga, a promenilo je i njenu predstavu o tome kako bi mogao da izgleda život posle smrti.

U razgovoru sa Bjalik najvažniju promenu opisala je kroz osećaj koji ju je pratio godinama pre nesreće. Kaže da se smrti više ne plaši. Kada danas pomisli na nju, priseti se glasa koji joj je na nepoznatoj padini rekao da je stigla kući.