Nissan Juke 1.6 Accenta Sport

Tekst: Nemanja Pantelić
Foto: Wieteke Zandbergen i Nemanja Pantelić

Troškovi koji vas čekaju na putu uz tok Dunava počinju sa punim rezervoarom. Za putovanje sam izabrao Nissan Juke u koji sam sipao oko 4000 dinara benzina. Zapremina rezervoara je 46 litara i to je taman dovoljno da se stigne do mađarske prestonice.

Dužina x Širina x Visina (m): 4,13 x 1,76 x 1,57m; Masa: od 1.172 do 1441 kg u zavisnosti od modela i paketa opreme

Zatim, čekaju vas putarine u iznosu od 240 dinara do Novog Sada i 330 dinara do granice. Ovaj iznos me je najviše boleo u oba smera jer je asfalt u prilično lošem stanju, ograničenja su adekvatno niska a signalizacija je loša. Policija vrši kontrolu discipline uglavnom ispod nadvožnjaka.

Putari su na nekoliko mesta duž puta ostavili saobraćajne znake da nas upozore ali radova nigde nije bilo.

Zapremina: 1598 kubika; Snaga 86Kw (117KS)/6000; Obrtni moment 158nm/4000; Euro 5

Naši carinici ne bi trebalo da vas zadržavaju ili ispituju, najčešće vam samo lupe pečat u pasoš i požele srećan put. Mađari ipak, na prvoj liniji odbrane Evropske unije, prilikom ulaska u zemlju pregledaju dokumenta, traže vam da izađete iz auta i otvorite prtljažnik. Pitaju vas i da li sa sobom nosite alkohol ili / i cigarete.

Zbog spore procedure trebalo nam je oko 45 minuta da pređemo granicu.

U prvom planu Juke u drugom planu Qashqai

Pedesetak metara od granice stanite na parking i kupite vinjetu za autoput. Pošto smo planirali 5 dana odmora, kupio sam sedmodnevnu vinjetu koja zapravo važi 10 dana i košta 2750 HUFova (10 evra). Ovog puta nije trebalo da lepim vinjetu na vetrobran jer sam je dobio u obliku fiskalnog računa sa pečatom.

Mađarski autoput je odličan, čist i tretiran u skladu sa vremenskim uslovima. Možda i preteruju sa higijenom; u novembru 2009. godine kada sam u Budimpeštu išao kolima na prezentaciju Saaba 9-5, video sam službe za održavanje puta koje peru bankine uprkos jakoj kiši. Putnici kojima je Mađarska samo tranzitna zemlja znaju da kvalitet asfalta dramatično opada kada uđete u Austriju.

Posle nešto više od ukupno 5 sati putovanja, po dolasku u Budimpeštu, nismo se osećali umorno ili ukočeno.

Prosečna cena smeštaja za dvoje u hotelu, kao i u drugim evropskim zemljama, je oko 50 EUR. Često treba uračunati i dnevnu tarifu za parking koja se kreće od 5 do 21 EUR.

Ako, kao i u Beogradu, želite da idete kolima u centar grada, trebaće vam od 200 do 500 HUFova za parking / sat. Ovu najvišu vrednost platio sam u jednoj Sci Fi garaži u centru grada i vredelo je svake forinte.

Treba da se spustite u podzemnu garažu, uparkirate u lift, izađete iz auta i posmatrate kako lift podiže, rotira i spušta vaš auto na jednu od polica duboko u utrobu Budimpešte.

Javni prevoz (metro) odlično funkcioniše u Budimpešti.

Ljubitelji šopinga mogu da uživaju u brojnim tržnim centrima ili u Vaci ulici a lep obrok po prihvatljivoj ceni možete pojesti u ulici Franca Lista. Tradicionalisti ne treba da propuste kolače u Gerbaud poslastičarnici.

Za ovo putovanje izabrao sam Nissan Juke jer mi je privukao pažnju još pre nego što sam ga na evropskoj prezentaciji prošlog leta vozio dolinom Rajne. Tada sam rekao da su dve reakcije moguće kada na ulici prvi put ugledate Jukea: ili ćete se oduševiti njegovim izgledom ili ćete se sakriti u prvi otvoreni pasaž dok auto ne prođe.

Bez obzira kakvo ste mišljenje formirali na osnovu fotografija, nisam prešao ni kilometar u Jukeu pre nego što mi je jedna gospođa trubnula iz svoje Corse. Dok je stajala na semaforu u traci pored, uobičajenim vozačkim gestom, pokazala mi je da spustim staklo. Od svih mogućih pitanja koje sam očekivao, nju je zanimalo koliko košta taj auto.

Informacija da Juke košta oko 16 990 evra, da je reč o 1,6 litarskom benznincu sa 117 KS nije zadovoljila ovu ljubiteljku automobila jer ju je prvenstveno zanimao dizel. Iskreno, tada nisam znao da je Juke sa 1,5 dci motorom 2 500 evra skuplji, ali zeleno svetlo se već upalilo pa smo morali da se pozdravljamo.

Na semaforu kod Merkatora, naleteo sam na Juke boje trule višnje kojeg je vozila jedna devojka. Trebalo je da vidite koliko se obradovala što još neko ima auto poput njenog.

Članovi trubačkog orkestra Davora Salimovića iz Surdulice slikali su me mobilnim telefonima iz svog kombija u Ruzveltovoj ulici.

Pa, kako je nastao automobil koji izgleda ovako?

U Nissanu su posle istraživanja tržišta shvatili da postoji potreba za automobilom koji je veći od Renaulta Clio, manji od Qashqaija a nudi visoku poziciju sedenja. Da novi model ne bi izgledao kao umanjeni Qashqai, dizajneri su odlučili da ga podele u dve zone (gornju i donju). Stavite šaku preko ekrana tako da prekrijete kabinu Juke-a i videćete vozilo koje izgleda kao neki SUV. Ima velike točkove, veoma proširena i naznačena krila, plastične zaštitne maske i solidno odstojanje od podloge.

Nissan 370z

Prekrijte donji deo auta i primetićete siluetu koja podseća na Nissanove sportske modele poput 370 Z. Tu mislim na poziciona svetla koja se prostiru po spoju poklopca motora i vrha prednjih krila, na zakošeni vetrobran kojeg krov prekida prilično oštrom linijom i zatim se strmo spušta prema zadnjem delu. Brava za otvaranje zadnjih vrata skrivena je u okvirima C stuba kako bi doprinela kupeovskom izgledu Jukea. Stop svetla se uvlače duboko u C stub i jako liče na ona sa Nissana 370 Z.

Prednji deo Juke-a izaziva najviše reakcija. To je i logično s obzirom na to da je tamo raspoređeno ukupno šest farova. U donjoj polovini nalaze se oborena i svetla za maglu dok su u gornjoj polovini, između haube i krila smeštena ogromna poziciona svetla koja štrče iznad lima. Između haube i branika, oko farova, proteže se velika crna maska pa Juke izgleda kao neko stvorenje sa tri para očiju i sa ogromnim nasmejanim ustima.

Između farova za maglu nalazi se maska sa tri velika elipsasta otvora.

Nepravilni oblici nalaze se i na boku auta pa ni vrata nisu ravna već izgledaju kao nabildovani mišić koji svoju najdeblju tačku dostiže kod brave za otvaranje prednjih vrata.

Juke koji vam predstavljam opremljen je Accenta Sport Packom koji podrazumeva zatamnjena zadnja stakla, velike gume dimenzija 215/55 R17 i hromirane detalje, komplet vazdušnih jastuka i sistem pasivne bezbednosti.

Unutra stvari postaju malo standardnije, ali ne toliko da biste se opustili. Između sedišta ne nalazi se neka obična konzola u koju je razmešteno nekoliko držača za čaše i ručica menjača. Duž ovog prostora nalazi se konzola koja izgleda kao rezervoar motocilkla i lakirana je metalik sivom bojom.

Ovaj element unutrašnjosti deluje izuzetno masivno i čvrsto, pa ne treba misliti da će dekoracija biti kratkog veka. Kupci mogu da biraju da li će deo motocikla biti bordo ili sive boje. Odabrana nijansa provlači se i kroz druge elemente enterijera, poput tapacirunga na unutrašnjoj strani vrata i na sedištima.

Sedišta se podešavaju u svim pravcima ali ne i upravljač koji se podešava po visini. Ne kažem da je ta funkcija neophodna na automobilima ali znatno pomaže prilikom pronalaženja dobre pozicije za vožnju.

Kada date kontakt, svi instrumenti će se prvo zakucati do svojih maksimalnih vrednosti pre nego što se vrate na početne. Tek tada se pale ostale lampice i startuje motor. Za levu ruku, na upravljaču predviđene su komande audio uređaja i telefona dok su za desnu predviđene komande tempomata.

Velike komande koje se koriste pritiskanjem na gore ili na dole, a služe za promenu pesme ili radio stanice, štrče iznad površine upravljača dovoljno da biste ih zakačili i upotrebili prilikom skretanja ili prilikom parkiranja. Sa vozačke pozicije primetićete i veliki otvarač za flaše koji služi za otvaranje vrata.

Instrument tabla je standardna i jednostavna bez nekih fensi detalja. Pregledna je i jasna a između analognih brzinomera i obrtomera nalazi se displej na kojem se ispisuju vitalne informacije motora i rezervoara. Zanimljiva je nastrešnica pod koju su stavljeni instrumenti jer na svom vrhu ima otvor.

Da biste listali stavke putnog računara ili podesili intenzitet osvetljenosti instrument table, morate gurnuti ruku kroz obruč upravljača i pritiskati jedno od dva dugmenceta. Ukoliko koristite tempomat, podatak o memorisanoj brzini kretanja sprečiće prikazivanje bilo kog drugog podatka sa putnog računara (prosečna, trenutna potrošnja ili prognoza dometa sa preostalom količinom goriva u rezervoaru).

Na centralnoj konzoli ispod ventilacionih otvora nalazi se Nissanov audio uređaj koji osim diskova i radio talasa reprodukuje muziku sa USBa, vašeg plejera ili preko BlueTuooth konekcije sa vašeg mobilnog telefona. Komandama na upravljaču možete preskakati fajlove koje strimujete a na displeju se uglavnom ispisuju i imena tih fajlova.

Konekcija sa telefonom povlači i listu poziva sa vašeg telefona pa nju možete pregledati preko displeja na centralnoj konzoli. Ova funkcija pojednostavljuje proces telefoniranja tokom vožnje.

Ispod audio uređaja nalazi se rešenje koje do sada nisam video u automobilu. Reč je o sistemu tabova, nalik onima koje možete videti na sajtovima ili na internet browserima. Kako bi smanjili broj dugmića na centralnoj konzoli ispod audio uređaja nalaze se dva velika dugmeta.

Ako pritisnete „Climate“ na displeju će se ispisivati temperatura vazduha u kabini, jačina ventilatora kao i podatak o tome na koje ste ventilacione otvore usmerili vazduh. Levi točkić služi za podešavanje temperature a desni za podešavanje jačine kojom će ventilator raditi.

Ako pritisnete „D Mode“ dugme menja se celokupan izgled donjeg panela. Iako je oblik dugmića isti, oni sada služe sasvim drugoj svrsi. Na njima čak ni ne pišu iste stvari koje je vaše oko videlo tokom prethodnog treptaja.

Sada možete podešavati način rada motora, podesiti osvetljenost centralne konzole ili izabrati način funkcionisanja auta. Postoje standardni, sport i eco mod. Bilo koji mod da izaberete, na displeju koji je smešten po mom mišljenju prenisko da bi se redovno posmatrao, prikazivaće vam se informacije o efikasnosti vožnje, obrtnom momentu ili o tome kako G sila deluje na auto.

Najčešće sam vozio u Eco modu. Odziv papučice gasa u tim trenucima jako je slab. Poenta je da dugačak hod pruža mogućnost preciznog doziranja isporuke snage i na taj način štedite gorivo. Klima uređaj takođe možete podesiti da radi slabije u Eco režimu. Potrošnja goriva je oko 8 litara na 100 gradskih kilometara, dok na otvorenom ne troši više od 6.

Normal mod je zapravo pravo lice Juke-a. Sa ovim benzinskim motorom i petobrzinskim menjačem ja generalno nisam bio previše zadovoljan, pre svega jer nije postignuta univerzalnost prilikom upotrebe u različitim uslovima. Po gradu, ova kombinacija je odlična jer u petom stepenu već možete ekonomično voziti 50 na sat.

Krenite prema aerodromu i na 80 km/h u kabini već postaje bučno. Krenite za Budimpeštu i ne zaboravite muzičku kompilaciju kojom ćete nadjačati buku. Brzinu od 120km/h Juke 1,6 postiže na malo preko 4 000 obrataja u petom stepenu prenosa. Šesta brzina bi mu sjajno legla.

Juke sa ovim motorom postoji i u verziji sa CVT menjačem, pa svakako predlažem da se i ta opcija proveri.

Sport mod čini da zavrtite prednje točkove prilikom svakog polaska iz mesta. Nemoguće je pritisnuti papučicu gasa toliko malo da Juke ne poskoči kao oparen. Ipak, kada se približi vrednosti od 80 km/h, buka ponovo privlači najviše pažnje. Mislim da subjektivnom osećaju brzine ovde najviše doprinosi pojačan nivo buke i više cimanja tokom vožnje. Potrošnja se po gradu diže na 10,5 litara.

Retrovizor radi u oba smera :)

Juke je jako zabavan za vožnju van grada. Vozio sam se krivudavim putevima kroz Šumadiju veoma efikasno u Sport modu (ne govorimo o ekstremnoj vožnji). Kroz mnoge krivine možete prolaziti istom brzinom kojom vozite i na pravcu. Auto je veoma stabilan, ne naginje se i uliva pouzdanje vozaču.

Mislim da kratki odnosi u menjaču odgovaraju ovakvim putevima i veoma zabavnoj, tečnoj vožnji. Upravljač je dobro odmeren i potrebno ga je malo pomerati da bi automobil pratio vašu zamisao. Korekcija pravca u sred krivine se odvija bez stresa. Kočnice su u stanju da veoma efikasno zaustave Jukea.

Zapremina prtljažnika: 251l

Ko planira da sa Jukeom često putuje, predlažem da proveri opciju sa veoma štedljivim 1.5 dci motorom i 110 KS koji u svakom od 6 stepeni isporučuje lepe performanse.

Juke nudi manje mesta na zadnjoj klupi nego što na prvi pogled izgleda ali niko mi se nije žalio da je bilo neudobno tokom putovanja. Prtljažnik je dovoljno velik da primi 4 mala kofera i dva ranca.

Između poda prtljažnika i rezervnog točka nalazi se međusprat koji nije male zapremine i takođe može biti iskorišćen za prtljag.

Polica koja deli prtljažnik od kabine je platnena i može se lako skinuti sa petih vrata. Sve što neko stavi na policu tokom vožnje biće iskipovano nazad u kabinu jer se ona podiže zajedno sa vratima.

Nissan Juke je, prvenstveno svojim izgledom, obezbedio mesto u automobilskoj istoriji a bez sumnje razdvojio konzervativne od avangardnih ljubitelja automobila.

Upoznajte se sa svim tehničkim karakteristikama Nissana Juke.

Pogledajte kompletan cenovnik.

Više fotografija Nissan Jukea pogledajte u našoj Galeriji