Ni subvencije ne vrede: Zašto kupci neće električne automobile?

Dodeljenih 170 miliona dinara je značajno manje od 444 miliona koji su dodeljeni 2023. godine, a hibridna vozila su sada isključena iz podsticaja.

Stručnjak za automobile iz kompanije carVertical tvrdi da ove promene neće efikasno ubrzati prelazak na električna vozila i objašnjava zašto to neće učiniti stvari mnogo drugačijim u Srbiji.

Kako objašnjava Matas Buzelis, šef komunikacija kompanije carVertical, najvažniji razlog sporije prodaje električnih vozila je nedostatak komocije za posedovanje takvog automobila.

"To ima smisla samo za nekoga ko ima sopstvene garaže, parking mesta ili prilaze. Ako vozač nema punjač ili nema načina da napuni automobil tokom radnog vremena, nema motivacije za kupovinu električnog automobila. Uprkos ekonomskim prednostima posedovanja takvog automobila, komocija je mnogo važnija od uštede troškova i pristupačnosti", rekao je Buzelis.

"Ljudi ne žele da se oslanjaju na javne punjače jer oni povećavaju cenu i apsolutno uništavaju komociju, predugo punjenje, a kamoli jednostavnost korišćenja ovih uređaja u poređenju sa punjenjem goriva", dodao je.

Čak i u tako moćnoj ekonomiji kao što je Velika Britanija, ljudi još uvek nisu ubeđeni da pređu na električna vozila, jer oko 40 procenata britanske populacije nema ovakvu vrstu uslova za komotno punjenje svojih automobila.

Ovo je za ljude mnogo važnije od uštede na održavanju automobila jer su električna vozila mnogo bolja od ICE automobila kada je u pitanju njihovo servisiranje.

Da li su električni automobili najodrživija opcija?

Foto: Shutterstock/Buffaloboy

Državni podsticaji za električne automobile su goruća tema. Generalno, električni automobili su skuplji u poređenju sa konvencionalnim hibridima ili običnim automobilima na ICE pogon.

Ali uprkos činjenici da su pristupačni samo ljudima sa većim primanjima, za električne automobile se dobijaju podsticaji, dok za manje moćne i relativno ekonomične automobili se ne dobijaju.

Po mišljenju Buzelisa, ova ideja može izazvati znak za uzbunu kada je u pitanju traženje ravnoteže iz društvene perspektive.

"Ima smisla da vozila koja emituju manje zagađenja budu pristupačnija, ali uopšteno govoreći, najodrživiji automobil je onaj koji je već proizveden i koji će trajati što je duže moguće. Kada bi svi pouzdano vozili svoje automobile 50 godina, bila bi manja potražnja za novim automobilima, a proizvodnja je odgovorna za veliki deo zagađenja", objašnjava automobilski stručnjak.

Čak ni Nemci ne žure da se prebace na električna vozila

Foto:Shutterstock/Evannovostro

Nemačka je najveći proizvođač i izvoznik polovnih automobila u Evropi, ali čak ni vozači u ovoj moćnoj zemlji još nisu previše zainteresovani za električne automobile.

Nemačka vlada je potrošila čak 10 milijardi evra za povećanje prodaje elektrificiranih automobila (BEV i plug-in hibrida), ali su uspeli da imaju samo 2,1 milion takvih vozila, a dugoročni cilj im je da imaju 15 miliona elektrinih vozila do 2030.

Prema rečima Buzelisa, nemačka vlada je odlučila da stegne kaiš i podrži samo prodaju električnih automobila. Kupci plug-in hibrida, baš kao i u Srbiji, ostaju bez podsticaja, jer bi za zemlju moglo biti preskupo da podržava veći broj vozača.

Državni podsticaji se smatraju veoma skupom opcijom za povećanje prodaje, ali imaju mali uticaj na vozni park uopšte.

"To može biti dobro sredstvo za povećanje udela novih električnih vozila, ali će u celom voznom parku i dalje dominirati automobili na benzin i dizel", zaključuje Buzelis.