Daewoo Tacuma 1.6 SE

Daewoo Tacuma nastala je kao reakcija korejskih inženjera na pojavu Renaulta Megana Scenika koji je 1996. godine stvorio sasvim novi segment na tržištu automobila – kompaktni MPV (višenamensko vozilo).

Jedna od ključnih karakteristika ovog segmenta je puno tovarnog i putnog prostora po povoljnoj ceni. Dakle, ciljano je na parove sa decom koji ne mogu priuštiti Renault Espace ili neki drugi skuplji auto.

Scenik je odmah proglašen Autom godine u Evropi.

Kada je vest o Renaultovom „punom pogotku“ doprla do Koreje, menadžment Daewooa morao je brzo da odreaguje.

Po uzoru na francuze koji su odabrali platformu već postojećeg auta da bi dobili Scenika, korejci su otvorili katalog svojih proizvoda i počeli da listaju.

Izbor je pao na Nubiru koja je modifikovana u mali kombi na koju je potpis stavio čuveni dizajnerski studio Pininfarina. Proizvod se na tržištu pojavio 2000. godine.

Tacuma koju smo imali na testu, pre Srbije vožena je u Italiji. Tamo je prešla 115 000 km. Opremljena je benzinskim motorom od 1600 kubika snage 105 konja, dva Air Baga, klima uređajem, ABSom, toniranim staklima i 5 velikih držača za čaše.U autu se nalazi Clarion audio uređaj sa 4 zvučnika. Sve to košta 6950 evra.

Opšte stanje u kojem se nalazi auto je zadovoljavajuće. Na karoseriji ne postoje oštećenja, ne vide se tragovi ranijih havarisanja, češanja na parkinzima ili neustupanja prava prvenstva prolaza drugim vozačima. Ipak, nije da vas ne čekaju investicije u ovaj auto – ono što se odmah vidi da su mu potrebne nove gume. Izgleda da je prethodni vlasnik gume kupovao usput, kako je nailazio na vulkanizerske radnje – uglavnom su različitih proizvođača.

Prošlo je skoro osam godina kako se Tacuma pojavila u javnosti. Godine koje su protekle nisu učinile da Tacuma postane srećniji ili prijatniji prizor za oči.

Sa koje god strane da sam pokušao da sagledam ovaj auto, pronašao sam deo ili detalj kojem nisam pronašao opravdanje za postojanje. Auto je najteže gledati s preda i sa boka.

Prednjim delom Tacume dominira plastična maska hladnjaka koja se proteže skoro čitavom širinom i služi kao izgovor za podizanje farova visoko iznad branika. Maska se od sredine spušta prema ivicama auta. Zbog ovakvog prednjeg dela Tacuma izgleda kao da je jako, jako tužna.

Donja linija bočnih stakala počinje uzlaznu putanju odmah iza prednjih vrata i svoj vrh dostiže iza C stuba, blizu stop svetala. Tu se oštro prelama tako da postaje gornja ivica bočnih stakala. Ovakvo rešenje primenjeno je upravo na Sceniku ali znatno elegantnije i uspešnije.

Tacuma, na prvu loptu, ne nagoveštava ni radost ni uspešnost koju nosi njeno ime.

Prekidaè za ukljuèivanje farova i pokazivaèa pravca zaklanja pogled na potenciometre za podešavanje osvetljenja kontrolne table i visine farova. Noæu je prilièno teško podešavati ove elemente

Da biste ušli u ovog Daewooa moraćete na staromodan način ključem da otključate bravu. Centralna brava postoji, ali daljinskog otključavanja nema.

Unutrašnjost Tacume znatno je prijatnija od njene spoljašnjosti.

Enterijerom dominiraju crna i čudna mešavina sivo-braon boje. Prostor ispred vozača i suvozača napravljen je od tvrde i izdržljive plastike, na kojoj nema ogrebotina pukotina ili oštećenja. U prvim trenucima boravka u autu obuzima vas jak Deja Vu osećaj, a tek onda shvatate da su to ipak samo delovi unutrašnjosti koje ste već videli vozeći se u Opel Astrama.

Tacuma je MPV tako sedite nekoliko santimetara više nego u običnom autu, što povoljno utiče na preglednost dešavanja u saobraćaju. Vozačko sedište se može podešavati i po visini. Volan takođe. Sedišta su udobna i iste su sivo-braon boje kao i komandna tabla.

Jako je lako pronaći udobnu poziciju za vožnju. Ostaje da vidimo da li će vožnja biti dovoljno udobna da bismo sa uma smetnuli činjenicu da se nalazimo u jednom od najhrabrije dizajnirajniranih automobila koje kod nas možete kupiti.

Kontrolni zvuk koji se pojavi čim „date“ kontakt prilično je iritantan. Bing-bing-bing se čuje dokle god Tacuma ne proveri sve svoje sisteme.

U prvim kilometrima vožnje po širokim novobeogradskim bulevarima Tacuma nam otkriva da je u ovakvim uslovima izuzetno tiha, prijatna i laka za upravljanje. Najviše pohvala ide motoru i preciznom menjaču jer izuzetno lako stižete do petog stepena prenosa i 80km/h a da to ni ne primećujete.

Kada saberete povoljan položaj za upravljačem sa lakoćom vožnje po gradu i jako dobru zvučnu izolaciju lako ćete pomisliti da Daewoo Tacuma može biti Best Buy među polovnjacima. Vožnja kroz grad je zaista kao pesma... sve dok ne naletite na rupu.

U tom trenutku će vam se učiniti kao da je neko prekinuo vašu pesmu grubo zagrebavši iglom po gramofonskoj ploči.

Naletanje na šaht ili rupu detaljno se prenosi od gume, preko točka, svih elementata oslanjanja i upravljanja, dok oni propadaju kroz ponor prosečne beogradske ulice, sve do volana koji u tim trenucima želi da se istrgne iz vaših ruku. Ovakvo ponašanje propraćeno je zveckanjem svih plastičnih elemenata unutrašnjosti čiji su šrafovi i matice popustili tokom stotinak hiljada pređenih kilometara.

Kako bismo pobegli od zamki koje kriju gradske ulice izašli smo na autoput. Dok nežno ubrzavate ponovo se susrećete sa zaista prefinjenim osobinama auta – nizak nivo buke koju stvaraja motor, lako menjanje stepeni prenosa, sveukupan osećaj glatkog kretanja asfaltom uz gotovo panoramski pogled na okolinu oko vas. Sve ovo divno funkcioniše do brzine od 110 km/h.

Ako se vozite brzinom od 120 km/h motor se vrti na 4500 obrtaja pri čemu se stvara buka koju biste očekivali u automobilima znatno starije proizvodnje. Ovde se vetar i motor udružuju protiv putnika što vam, na primer, tokom puta na godišnji odmor u Grčku nikako neće prijati – vi ćete biti razdražljiviji i umorniji a vaše malo dete biće plačljivije što će sveukupno smanjiti kvalitet vašeg putovanja.

Združene buke vetra i motora mogu vam doneti još jedno neprijatno iznenađenje. Vetar koji se čuje tokom brze vožnje znači da se vaš auto nerado probija kroz vazduh koji dišemo, što dalje znači da aerodinamika nije bila velika briga prilikom projektovanja. Zbog ovoga će motor morati vrednije da radi da bi udovoljio vašim prohtevima za brzinom što će dovesti do većeg nivoa buke, lošijih performansi i više potrošnje goriva.

Vožnja autoputem u dužini od 100 kilometara, prema onome što je skala za gorivo pokazala, odnela je trećinu rezervoara.

Prosečna potošnja benzinana na testu iznosila je 12 litara po gradu, u kombinovanoj vožnji 9 litara.

Obradovaće vas sitnice poput držača za naočare koji se elegantno otvara iz „neba“ auta. Ipak, u fiokici za naočare nalazi se jedan osigurač za koji morate zakačiti vaše naočate inače nećete moći da je zatvorite. Možete pokušati, ali oštetićete naočare.

Obavljanje ovog zadatka tokom vožnje nikako nije jednostavno.

Izdvajamo i pregrade za odlaganje sitnica, mapa, i igračkica od kojih su najzanimljivije one koje se nalaze u podu pod vašim nogama ili ispod vozačkog sedišta.

Držači za čaše se, najverovatnije po direktivi iz GMa, mogu naći u svakom ćošku enterijera. Ima ih ukupno pet: dva su u centralnom grebenu ispod komandi klima uređaja, jedan je između prednjih sedišta i dva se smeštena u naslone za ruke na zadnjim sedištima.

To znači da ako se u autu nalazi pet putnika nećemo moći da koristimo svih pet držača za čaše jer će nasloni za ruke na zadnjim sedištima biti podignuti što nam ostavlja mesta za tri čaše.

Ono što će putnici na zadnjoj klupi mnogo više ceniti od držača čaša jeste ogromno prostranstvo koje im je na raspolaganju. Na zadnjem sedištu mogu se komotno smestiti Divac i O’Neal tako da im kolena ne budu ni blizu naslona prednjih sedišta a glave ne udaraju u krov. Nasloni su deljivi 50:50, tako da možete kombinovati broj putnika i vrstu tereta koji prevozite.

Gepek je zapremine 325 litara sa podignutim naslonima zadnje klupe sa mogućnošću proširenja na 1320 litara kada su sedišta oborena. U gepeku se nalaze praktične pregradice za sitniji alat i flašice.

Poklopac gepeka se podiže visoko i na taj način štiti vašu glavu od dodatnog lupanja, ali je na testiranom modelu imao je običaj da na svom putu potpunog otvaranja velikom brzinom pojuri prema vama pre nego što stignete da napravite korak nazad.

Testiranu Tacumu u Beoafrici možete kupiti za 6950 evra. Da biste je registrovali potrebno je da izdvojite još 1500 dinara za tehnički pregled, 1200 dinara za tablice i 16970 dinara za osiguranje i porez.

Tokom testa otkiri smo da je neophodno zameniti polen filtere u ventilacionom sistemu što će vas koštati 2303 dinara sa sve ugradnjom. Takođe, utvrdili smo da bi trebalo zameniti i prednju levu sponu što istresti još 4539 dinara iz vašeg novčanika.

U Chevroletovom servisu, u kojem ćete popravljati Tacumu rekli su nam da su ovo tipični problemi za ovaj model. Pored ovih delova, često se kvari i dihtung dekla na glavi motora. Popravka ne košta preko 3000 dinara.

Dakle, pripremite još 26 512 dinara kao biste vozali besprekoran primerak Daewoo Tacume.

Neophodno je zameniti sve četiri gume na ovom autu. Ako želite da kupite malo skuplji set guma, npr. Goodyear Vector 195/60/14, pripremite 34 500 dinara. Ekonomik varijanta kupovine guma izaćiće vas 21 000 dinara za set Sava Intensa 195/60/14.

Ako niste pripadnik Tacuma Fan Cluba koji je zaljubljen u ovaj model i od uvek želite da ga poseduje, već pripadate grupi koja traži što praktičniji, što veći, EURO 4 polovnjak do 7000 evra, verovatno ćete se predomišljati po pitanju kupovine polovne Tacume. Šta nudi Daewoo Tacuma?

Dosta upotrebljivog putnog i tovarnog prostora kojim nije teško manevrisati po gradu, pouzdan je i veran sluga koji vas neće ostaviti na drumu. Cena je relativno prihvatljiva.

Sa druge strane treba živeti sa spoljašnjim izgledom auta. Loše se nosi sa rupama na putu, prilično je bučan i puno troši na auto putu. Svi rivali na tržištu odavno su ga prestigli.

Priredili smo vam alternativni zadnji deo Tacume. Primenom mirnijih linija na boku vozila dobilo bi se rešenje koje bi autu obezbedilo dugotrajniji dizajn

Bolje nemojte misliti šta je u glavama prolaznika kada vas posmatraju dok vozite Tacumu.

Dok sam sedeo u Tacumi na semaforu kod hotela Moskva čekajući zeleno svetlo da se uključim na Terazije primetio sam pešake na prelazu kako odmeravaju auto, gledaju probne tablice, odmeravaju mene.

U tim trenucima osetio sam snažnu potebu da mašem rukama i vičem iz kola: „Ne, ne, nisam ja kupio ovaj auto, ja ga samo testiram!!!“