Politička eksplozija bez presedana; Šah-mat, Si

Politička eksplozija bez presedana. Prevoze naftu koja službeno ne postoji, u ime države koja je službeno ne prodaje, a završava na tržištima država koje je službeno ne kupuju. 

Roba: iranska sirova nafta. Kupac: Narodna Republika Kina, a godišnji iznos transakcija prema neoficijelnim (jedino mogućim) procenama iznosi oko 30 milijardi dolara. Možda više.

Ova relativno dobro poznata priča o tome kako se izvrdavaju međunarodne sankcije dobila je na težini jer baca novo svetlo na predlog Donalda Trampa da se odloži sastanak s predsednikom NR Kine. Ima daleko ozbiljniju pozadinu od teze da je Trampu u osnovi u ovom trenutku neprijatno zbog niza proklizavanja u domaćoj i spoljnoj politici, pa bi radije birao neki drugi trenutak za skupljanje političkih poena. 

U Pekingu bi odlaganje sastanka lako moglo da se protumači kao direktna pretnja bezbednosti snabdevanja NR Kine, a ne kao pokušaj šefa MAGA pokreta da se malo igra skrivača.

Odlaganje…

Tramp je u ponedeljak novinarima rekao da su SAD zatražile odlaganje planirane posete Kini za "otprilike mesec dana", a kao razlog je naveden rat sa Iranom.

"Vodimo rat. Mislim da je važno da budem ovde", rekao je američki predsednik.

Poseta je bila zakazana za period od 31. marta do 2. aprila, što bi bila prva poseta američkog predsednika Kini od posete iz 2017. godine. 

Takvi, retki strateški susreti na vrhu, po pravilu se ne odlažu, podseća Drljača, koji se potom pita – šta se zapravo onda dešava?

Dan ranije, u intervjuu za Fajnenšel tajms, Tramp je bio nešto precizniji, ali zapravo mnogo provokativniji prema Kini nego što se to činilo. Poseta je u toj varijanti Trampovih narativa trebalo da se odloži ako Kina ne pomogne da se otvori Ormuski moreuz.

Klasični Trampov transakcioni kapitalizam: pomozite nam s moreuzom, pa onda pričamo. 

Ministar finansija SAD Skot Besent morao je za nekoliko sati da smiri konotacije Trampove poruke.

"Predsednik jednostavno želi da ostane i koordiniše ratne napore", rekao je Besent.

Međunarodna javnost, čini se, potcenjuje političku težinu odlaganja sastanaka Trampa sa Sijem jer je NR Kina ta koja ima akutan, konkretan problem, a Komunistička partija Kine "ne cvili javno" o najozbiljnijim bezbednosnim izazovima.

Blokada Ormuskog moreuza direktan je udarac u nos kineskoj energetskoj sigurnosti –  nešto što KP Kine teško može da prihvati kao uvod u bilo kakve konstruktivne dogovore. 

Tramp, zanimljivo, uporno ponavlja da Amerika iz regiona dobija manje od jedan posto nafte, kao da poručuje da u Iranu SAD ne vide izazov energetske sigurnosti.

S druge strane, oko polovine kineskog uvoza nafte i gotovo trećina uvoza prirodnog gasa prolaze tim moreuzom.

Takođe, Kina ne može javno da traži otvaranje moreuza jer bi to značilo legitimizovanje američkog rata koji je službeno osudila kao "kršenje međunarodnog prava". 

Si u ovom trenutku nije taj koji može da bojkotuje sastanak s Trampom, jer je on taj koji žurno mora da nađe rešenje za stabilizaciju snabdevanja kineske industrije ključnim energentom – naftom.

Zato se postavlja pitanje da li je Trampova najava odlaganja možda ‘cimanje‘ krupnijih ustupaka Pekinga pre "last minute" odluke o putovanju i konačnog dogovora? 

Ako nije, možda imamo pretvaranje kritične mase nagomilanog političkog haosa u političko-bezbednosnu eksploziju bez presedana od II svetskog rata do danas.