Rangiranje automobilskih brendova u Britaniji

Ukoliko, pak, stvari zadržimo na terenu racionalnog, postavlja se pitanje koji bi to izvor podataka mogao da nam posluži kao merodavan? To svakako nisu priče tipa "rekla-kazala" koje se često oslanjaju na predrasude, pojedinačna iskustva, priče pristrasnih prodavaca ili prepričavanja koja su odjek prohujalih vremena. Ma koliko nam to teško palo, legendarna druga generacija Golfa nikako nije merodavna za ocenu njegovog aktuelnog petog naraštaja.

japanski Lexus ostavlja najbolji utisak kod korisnika u Ujedinjenom Kraljevstvu

Ono što nama treba, jeste ozbiljno sprovedeno istraživanje sprovedeno na velikom broju uzoraka. Na ovaj način dopustili bi teoriji velikih brojeva da radi u pravcu vernog prikaza svih mana i vrlina pojedinih modela. Kao potencijalne kupce, interesuje nas mišljenje kompetentnih stručnjaka ali, možda još i više, onih u čijoj se koži možemo i sami naći, dakle, korisnika vozila. Sada već imamo obrise onoga šta tražimo, no da li nam tako nešto stoji na raspolaganju?

Sama činjenica da je ova problematika od vitalnog  interesa za same proizvođače, ukazuje na to da se opširna istraživanja svakako sprovode. Do pre desetak godina ovi su rezultati bili strogo vlasništvo onog ko je finansirao njihovu izradu, no danas stvari izlaze iz ovog klišea. Koristeći moći interneta sve veći broj konsalting agencija teži da ostvari uticaj putem publikovanja rezultata svojih istraživanja. Iz tog razloga razgibali smo prste, natočili osvežavajuće napitke u poveće čaše i krenuli u potragu za sajtovima koji sadrže interesantne podatke koji su rezultat predanog sakupljačkog rada. Namera nam je da vam kroz seriju tekstova prezentujemo rang liste do kojih smo došli, i da ih kroz prizmu našeg podneblja prodiskutujemo.

Škoda je i velike ostavila iza sebe kada je zadovoljstvo britanskih korisnika u pitanju

JD Power i sarasnici, konsalting firma koja pruža "nezavisne i nepristrasne" informacije o mišljenju potrošača. Sa sedištem u u Kaliforniji i svojih 750 analitičara širom sveta ova firma ima globalno prisustvo. Svoje istraživačke projekte oni realizuju u Evropi, Aziji, Americi, Australiji... Ono na šta su posebno ponosni jeste permanentni monitoring mišljenja kupaca i korisnika automobila.

Evo ukratko elemenata njihovog istraživanja. Svaki korisnik vozila koji učestvuje u projektu dobija upitnik koji sadrži preko 70 pitanja o tome šta mu se kod vozila dopada, odnosno, ne dopada. Na pitanja se odgovara upisivanjem broja od 1 do 10, i to tako da je 10 najviša ocena. Oblasti koje se vrednuju su razvrstane u osam grupa: mehanički problemi, problemi u kabini, problemi na spoljašnjosti vozila, vozne performanse, unutrašnjost vozila, spoljašnjost vozila, dilerska i servisna usluga, te troškovi upotrebe vozila. Prikupljeni podaci se statistički obrađuju i formira se "indeks zadovoljstva" čija je svrha da omogući jednostavno rangiranje kako proizvođača, tako i njihovih modela u različitim kategorijama.

zbog negovanog imidža od francuskih vozila se mnogo oèekuje

Vreme je da pređemo na rang listu proizvođača, a ovoga puta učinićemo to za englesko tržište jer Englezi važe za dobre poznavaoce automobila, imaju novca za njihovu kupovinu, a pri tom više nemaju svoju autoindustriju kojoj bi dugovali vernost. Takvu tvrdnju potkrepljuje i nizak plasman domicidnih brendova poput MG Rover-a i Land Rovera.

U prvih 5, svoj put su našla čak 3 japanska proizvođača automobila. Ovo i nije neko iznenađenje ukoliko u obzir uzemo da je prvoplasirani Lexus ekskluzivni brend koji je osnovala Toyota kao pandam Mercedesu. Ono što na prvi mah iznenađuje, jeste visok plasman češke Škode na drugu poziciju ispred Honde i same Toyote koja slovi za lidera po pitanju pouzdanosti. Mnogima se ovakav saldo možda i ne bi učinio čudnim jer se poslovanje Škode već neko vreme odvija pod okriljem Volkswagen-a, ali kako onda objasniti daleko slabiji plasman matične firme koja je deo svog oreola uspešnosti prenela u bivšu zemlju istočnog bloka?

crtom u crnoj boji predstavljena je proceèna vrednost indeksa zadovoljstva

Razlog očigledno leži u manjim očekivanjima kupaca koji su za osetno nižu cenu očekivali i osetno niži kvalitet. «Jeftini Volkswagen», kako Škodu teže da predstave njeni vešti promoteri, ima daleko lakši zadatak od svojih renomiranih konkurenata koji moraju da opravdaju svoju mukom sticanu reputaciju. Pri tom se od Škode ne očekuje da svoje proizvode agregatira najnovijim čudima tehnike i da ulaže enormna sredstva u istraživanja. Od nje kupci očekuju pristojnu pouzdanost, korektnost u pogonu i komfor koji se očima vidi. Kada tome dodamo dobro postavljenu strategiju tržišnog nastupa, uspeh nikako nije slučajan.

Na petoj i šestoj poziciji našli su se BMW i Mini što indikuje da je BMW postavio visoke standarde u proizvodni proces i da svojim kupcima pruža upravo ono što od njega očekuju. Mazda, Volvo i Jaguar su opet bolje plasirani od Forda koji ih poseduje, pa se postavlja pitanje da li je uzrok tome rast očekivanja kupaca ili pak, fokusiranje matičnog proizvođača na podizanje sestrinskih brendova? Na kraju, broj velikih talenata i umova ipak je ograničen resurs čijim prebacivanjem iz jedne firme u drugu dolazi do narušavanja konstalacije snaga.

Primetimo još i da samo dno tabele zauzimaju mahom italijanski i engleski brendovi. Francuski proizvođači automobila su plasirani tek stepenik više, pa je prilično jasno da je privlačan izgled modela postavio previsoke standarde pred fabrike. Dakle: izlog prodaje, a zaljubljenost je prolazna.

u privlaènost vozila ulaze performanse, dizajn, komfor; u troškove gorivo, osiguranje, servisi, popravke...

Za kraj sledi zaključak: stanje na tabeli dobrim delom pokazuje koliko su pojedini proizvođači uspeli da svojim automobilima opravdaju očekivanja kupaca, odnosno, koliko su blizu prišli slici koju su kod kupaca formirali svojim marketinškim aktivnostima. Izneverena očekivanja kupci su svakako surovo kaznili, pa otuda i slab plasman nekih firmi koje se snažno oslanjaju na dizajn i reklamu. Kako «indeks zadovoljstva» koji je JD Power kreirao radi jednostavne komparacije, nije uzeo u obzir cenu vozila i obim postignute prodaje, njegov zadatak jeste da pokaže koliko ćete biti zadovoljni sa vozilom nakon što ga kupite i predstavlja daleko više emotivnu projekciju nego tehničku. Na kraju krajeva, svi smo mi samo putnici kroz život u potrazi za srećom.