Na današnji dan, 17. april

1421 - Vi&scaron;e od 100.000 ljudi udavilo se po&scaron;to je more u Holandiji probilo za&scaron;titne nasipe.1492 - &Scaron;panski (tada Kastilja i Aragon) kraljevski par Fernando V i Izabela I saglasio se da finansira prvo putovanje u Ameriku, odnosno Indiju kako se tada mislilo, &scaron;panskog moreplovca italijanskog porekla Kristifora Kolumba. Dodeljena su mu tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vicekralja zemalja koje osvoji. Obećana mu je i desetina robe koju donese i vlasni&scaron;tvo osmine zemlje koju otkrije.1790 - Umro je Bendžamin Frenklin, pisac, pronalazač, filozof, borac za nezavisnost SAD. Bio je &scaron;tampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko dru&scaron;tvo Pensilvanije i &quot;Akademiju&quot; koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Bio je član Kraljevskog dru&scaron;tva u Londonu. S trećim predsednikom SAD Tomasom Džefersonom napisao je &quot;Deklaraciju nezavisnosti&quot;. Među autorima je Ustava SAD. Istraživao je fenomen elektriciteta, dokazao postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, prona&scaron;ao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.1814 - Rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je zavr&scaron;io u Pe&scaron;ti, a u Beču je usavr&scaron;avao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. do&scaron;ao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike &scaron;kole u Beogradu, čiji je rektor bio &scaron;est puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao &quot;Pančićeva omorika&quot; (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku ba&scaron;tu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, &scaron;umarstva, arheologije. Dela: &quot;Flora Kraljevine Srbije&quot;, &quot;Ptice Srbije&quot;, &quot;Ribe Srbije&quot;.1894 - Rođen je sovjetski državnik Nikita Sergejevič Hru&scaron;čov, &scaron;ef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat &quot;O kultu ličnosti i njegovim posledicama&quot; i započeo proces destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutra&scaron;njoj politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.1916 - Rođena je Sirimavo Bandaranaike, prva žena predsednik vlade u toj zemlji. U istoriju je u&scaron;la postav&scaron;i predsednik vlade &Scaron;ri Lanke (negda&scaron;nji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je &Scaron;ri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih.1919 - Umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom &Scaron;antićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list &quot;Zora&quot;. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpu&scaron;ten je po&scaron;to je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani &quot;Stojan Mutika&scaron;a&quot;, &quot;Majčina Sultanija&quot;, zbirke pripovedaka &quot;U časovima odmora&quot;, &quot;Moji poznanici&quot;, &quot;Brđani&quot;, drame &quot;Zulumćar&quot;, &quot;On&quot;, &quot;Adam-beg&quot;, &quot;Aj&scaron;a&quot;.1924 - Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti, prvak Kraljevine Jugoslavije u plivanju, a posle rata &scaron;ampion države u strelja&scaron;tvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.1929 - Rođen je Nikola Milo&scaron;ević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filolo&scaron;kom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu &quot;Milo&scaron; Crnjanski&quot;. Veoma plodan autor, uvek dru&scaron;tveno aktivan. Glavna dela: &quot;Antropolo&scaron;ki eseji&quot;, &quot;Roman Milo&scaron;a Crnjanskog&quot;, &quot;Negativan junak&quot;, &quot;Ideologija, psihologija i stvarala&scaron;tvo&quot;, &quot;Andrić i Krleža kao antipodi&quot;, &quot;Zidanica na pesku&quot;,&quot;&Scaron;ta Lukač duguje Ničeu&quot;, &quot;Filozofija strukturalizma&quot;, &quot;Dostojevski kao mislilac&quot;, &quot;Marksizam i jezuitizam&quot;, &quot;Psihologija znanja&quot;, &quot;Antinomija marksističkih ideologija&quot; i &quot;Pravoslavlje i demokratija&quot;. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade &quot;Isidora Sekulić&quot; 1982. (koju je odbio da primi).1941 - Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, &scaron;ef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su, u zgradi negda&scaron;njeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeni&scaron;tvo (samo Srbi i Slovenci), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača &quot;Zagreb&quot; koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Ma&scaron;era u Boki.1944 - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu donela odluku o ograničenju diplomatskih veza stranih predstavnika - zabranjeno je oda&scaron;iljanje i primanje &scaron;ifrovanih poruka, a diplomatska po&scaron;ta je otvarana i cenzurisana. To se nije odnosilo samo na predstavni&scaron;tva Sovjetskog Saveza, SAD i britanskih dominiona, osim Irske. Potez bez presedana u međunarodnom pravu i praksi povučen je radi očuvanja ratnih tajni, posebno otvaranja drugog fronta u Evropi. Mere su ukinute posle uspe&scaron;nog iskrcavanja saveznika u Francuskoj u avgustu 1944.1946 - Poslednji francuski vojnici napustili su Siriju, do tada francusku mandatnu teritoriju, koja je stekla nezavisnost.1961 - Uz obilatu podr&scaron;ku SAD, kubanski kontrarevolucionari iskrcali su se u &quot;Zaliv svinja&quot; u nameri da sru&scaron;e vlast Fidela Kastra. Kubanske snage brzo su ih razbile, pa je predsedniku SAD Džonu Kenediju ostalo samo da prizna poraz i odgovornost svoje vlade. U trodnevnim borbama ubijeno je stotinak i zarobljeno vi&scaron;e od 1.000 napadača.1969 - Aleksander Dubček podneo je ostavku na položaj &scaron;efa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio Gustav Husak.1971 - Egipat, Sirija i Libija potpisali su ugovor o konfederaciji, ali je ta tvorevina ubrzo propala, poput drugih sličnih arapskih asocijacija.1975 - &quot;Crveni Kmeri&quot; su zauzeli glavni grad Kambodže Pnom Pen i ubrzo otpočeli revolucionarni teror.1975 - Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakri&scaron;nan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939. potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Nastojao je da ukaže na značajan doprinos nasleđa Indije kulturi čovečanstva. Dela: &quot;Indijska filozofija&quot;, &quot;Istočna religija i misao Zapada&quot;, &quot;Religija i dru&scaron;tvo&quot;, &quot;Kalki, ili budućnost civilizacije&quot;, &quot;Istorija Istočne i Zapadne filozofije&quot;.1977 - Žene su u Lihten&scaron;tajnu prvi put glasale.1983 - Sa teritorije Indije uspe&scaron;no je lansiran ve&scaron;tački satelit. Prvi indijski satelit izbačen je sovjetskom raketom u orbitu oko Zemlje sa kosmodroma Bajkonur 19. aprila 1975.1989 - Poljski sindikat &quot;Solidarnost&quot; legalizovan je posle sedmogodi&scaron;nje zabrane.1992 - Iz Pala je počelo emitovanje programa radio stanice Republike Srpske - Studija S. Prethodno su Radio Sarajevo zaposele muslimanske snage Alije Izetbegovića.1993 - Umro je turski državnik Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989.1997 - Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Zavr&scaron;io je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi &scaron;ef vojne obave&scaron;tajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.1999 - Održana je tradicionalna međunarodna maratonska trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije, Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i SAD. U trci rekreativaca pod sloganom &quot;Trči iz zadovoljstva, ne od bombi&quot; učestvovalo je oko 15.000 ljudi.2002 - Biv&scaron;i gerilski vođa Ksanana Gusmao progla&scaron;en je pobednikom prvih predsedničkih izbora u Istočnom Timoru.2003 - Umro je ruski filmski režiser Emil Lotjanu, autor klasičnih dela ruskog filma kao &scaron;to su &quot;Cigani lete u nebo&quot;, &quot;Moja nežna, umiljata zver&quot; i &quot;Ana Pavlova&quot;, posvećen jednoj od najvećih ruskih balerina. Za film &quot;Cigani lete u nebo&quot; nagrađen je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San Sebastijanu.2004 - Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el Rantisi ubijen je u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo vozilo. Rantisi je postao vođa po&scaron;to je mesec dana ranije, takođe u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider tog terorističkog islamističkog pokreta &scaron;eik Ahmed Jasin.2014 - Preminuo je Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski pisac, nobelovac. Omiljeni latinoamerički autor, dosezao je milionske tiraže &scaron;irom sveta. Dela: &quot;Pukovniku nema ko da pi&scaron;e&quot;, &quot;Sto godina samoće&quot;, &quot;Jesen patrijarha&quot;, &quot;Ljubav u doba kolere&quot;, &quot;Hronika najavljene smrti&quot;, &quot;O ljubavi i drugim demonima&quot;.2022 - Preminuo je Radu Lupu, pijanista. Svirao je kao &scaron;estogodi&scaron;njak a sa dvanaest je javno nastupao predstavljajući sopstvene kompozicije. &Scaron;kolovao se u rodnoj Rumuniji i na konzervatorijumu u Moskvi. Izvodio je muziku Betovena, Mocarta, Bramsa, &Scaron;uberta, &Scaron;umana, Bartoka, Debisija, Eneskua, Janačeka. &Scaron;ezdesetih je osvojio najprestižnije međunarodne pijanističke nagrade, Van Klabern, Žorž Enesku, Lids. Svirao je sa vodećim orkestrima &scaron;irom sveta od njujor&scaron;ke do berlinske filharmonije. Dobitnik je priznanja Franko Abijati 1989. Edisonovu nagradu za nosač zvuka sa tri ključna &Scaron;umanova klavirska rada dobio je 1995. Osvojio je nagradu Gremi 1996, za album dve &Scaron;ubertove sonate. Priznanje Arturo Benedeti dobio je 2006.

Na današnji dan, 17. april

0 Komentari