171 tanker naglo promenio pravac: Armada kreće ka SAD

Sukob na Bliskom istoku ulazi u 47. dan od početka američko-izraelskih napada na Iran, a uprkos povremenim najavama o uspešnim pregovorima i mogućem smirivanju sukoba, situacija ostaje izrazito nestabilna.

Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih svetskih pomorskih ruta za transport nafte, i dalje nije u potpunosti otvoren za normalan saobraćaj. Iako su najavljeni privremeni prekidi vatre i diplomatski pokušaji rešavanja krize, saobraćaj kroz moreuz ostaje ograničen, uz kontinuiranu kontrolu Irana nad tim strateškim prolazom.

Jedan od uočljivih fenomena poslednjih dana jeste nagli porast broja tankera koji se kreću ka Sjedinjenim Američkim Državama. Kako piše analitička kompanija Windward, čak 171 tanker trenutno je na putu ka SAD, dok je uobičajeni mesečni prosek oko 110.

Reč je o, kako navode analitičari, svojevrsnoj "armadi tankera" koja dolazi po američku naftu kako bi se nadoknadili globalni manjkovi energije.

• Veliki broj tankera ide ka SAD; Oglasio se Tramp – evo šta se dešava

Istovremeno, američki izvoz nafte raste, procenjuje se da će dostići oko 5,2 miliona barela dnevno, što je značajan porast u odnosu na prethodne mesece, prenosi Večernji list.

Talas tankera ide po naftu

Kako je izjavio istraživač tržišta nafte Rori Džonston, "veoma je zanimljivo videti talas praznih tankera koji dolaze u SAD po preko potrebnu naftu za tržišta pogođena situacijom u Ormuzu".

Kako prenose strani mediji, stotine brodova (oko 732) čekaju prolazak kroz moreuz, dok mnogi biraju alternativne rute oko Afrike, što produžava transport i do 15 dana.

Ovaj fenomen direktno je povezan sa poremećajima u snabdevanju energijom, naročito u Evropi i Aziji, gde su pojedine države već bile prinuđene da donose vanredne mere. U tom kontekstu, kako navode strani mediji, Nemačka uvodi hitne mere snabdevanja gorivom, dok su Filipini proglasili nacionalnu energetsku krizu.

EPA-EFE/YAHYA ARHAB

Ključni uzrok ovih poremećaja leži u zatvaranju Ormuskog moreuza od strane Irana kao odgovoru na vojne napade SAD i Izraela. Taj prolaz, kroz koji je pre sukoba prolazilo oko 20% svetske nafte, danas je gotovo potpuno blokiran ili pod strogom kontrolom.

Zbog bezbednosnih pretnji i miniranja morskih ruta, saobraćaj je drastično smanjen, a mnogi brodovi uopšte ne pokušavaju prolazak. Uprkos najavama o primirju, stvarna situacija pokazuje da je saobraćaj i dalje ograničen. Kako ističu stručnjaci, čak i tokom formalnih prekida vatre, brodarske kompanije izbegavaju to područje zbog visokog rizika.

"Cene nafte određuje strah"

Posledice ovakvog razvoja događaja odmah su vidljive na tržištu energenata. Cene nafte beleže značajan rast, pri čemu je američka referentna nafta (WTI) dostigla gotovo 100 dolara po barelu.

Shutterstock/QQMinh88

Međutim, osim objektivnih poremećaja u snabdevanju, važnu ulogu igra i percepcija nesigurnosti.

Kako ističe Anabel Govi, "cene nafte ne određuju ponuda i potražnja, već strah", čime se naglašava psihološka dimenzija tržišta u uslovima geopolitičkih kriza.

U takvom kontekstu Sjedinjene Američke Države sve više preuzimaju ulogu ključnog snabdevača svetskog tržišta energijom. Američke rafinerije, naročito na obali Meksičkog zaliva, rade gotovo punim kapacitetom, što omogućava značajno povećanje izvoza.

Kako navode analitičari za Rojters, američke rafinerije imaju važnu prednost jer nisu u velikoj meri zavisne od nafte sa Bliskog istoka, što im omogućava stabilno poslovanje i povećanje izvoza u trenutku kada druge regije beleže pad proizvodnje. Očekuje se da će američki izvoz nafte dostići više od 5 miliona barela dnevno, čime SAD dodatno učvršćuje svoju poziciju na globalnom tržištu.

Kako piše američki senator Čarls Švertner na svom Fejsbuk profilu, "tankeri preplavljuju 'Američki zaliv', ukrcavajući sirovu naftu iz Teksasa i rafinisane proizvode namenjene Evropi i Aziji. Izvoz američke sirove nafte iz Meksičkog zaliva sada je na putu da u maju dostigne rekordnih 5 miliona barela dnevno. Od početka, Tramp je igrao '4D šah' uklanjajući neprijateljsku kontrolu nad Venecuelom, suprotstavljajući se Kini u Panamskom kanalu i promovišući energetske politike koje su stvorile ogromne proizvodne kapacitete. Sada se čini da je ono što je Iran smatrao svojom 'zlatnom kartom uticaja' pretvorio u stratešku zamku koja ubrzava izolaciju režima", stoji u objavi.

Američki predsednik Donald Tramp već je i ranije najavljivao ovu situaciju, nazivajući je dokazom američke energetske dominacije, ističući da "strani kupci glasaju svojim brodovima" te da američka energija predstavlja stabilnost i nezavisnost od Bliskog istoka.

Sličan narativ dolazi i iz političkih krugova u SAD, gde se aktuelna situacija tumači kao strateška pobeda koja smanjuje uticaj Irana i jača geopolitičku poziciju Amerike, naročito u kontekstu globalne energetske bezbednosti.