Na današnji dan, 17. april

1421 - Više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

1492 - Španski (tada Kastilja i Aragon) kraljevski par Fernando V i Izabela I saglasio se da finansira prvo putovanje u Ameriku, odnosno Indiju kako se tada mislilo, španskog moreplovca italijanskog porekla Kristifora Kolumba. Dodeljena su mu tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vicekralja zemalja koje osvoji. Obećana mu je i desetina robe koju donese i vlasništvo osmine zemlje koju otkrije.

1790 - Umro je Bendžamin Frenklin, pisac, pronalazač, filozof, borac za nezavisnost SAD. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i "Akademiju" koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Bio je član Kraljevskog društva u Londonu. S trećim predsednikom SAD Tomasom Džefersonom napisao je "Deklaraciju nezavisnosti". Među autorima je Ustava SAD. Istraživao je fenomen elektriciteta, dokazao postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.

1814 - Rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

1894 - Rođen je sovjetski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutrašnjoj politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.

1916 - Rođena je Sirimavo Bandaranaike, prva žena predsednik vlade u toj zemlji. U istoriju je ušla postavši predsednik vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih.

1919 - Umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list "Zora". Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Majčina Sultanija", zbirke pripovedaka "U časovima odmora", "Moji poznanici", "Brđani", drame "Zulumćar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

1924 - Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti, prvak Kraljevine Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

1929 - Rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu "Miloš Crnjanski". Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: "Antropološki eseji", "Roman Miloša Crnjanskog", "Negativan junak", "Ideologija, psihologija i stvaralaštvo", "Andrić i Krleža kao antipodi", "Zidanica na pesku","Šta Lukač duguje Ničeu", "Filozofija strukturalizma", "Dostojevski kao mislilac", "Marksizam i jezuitizam", "Psihologija znanja", "Antinomija marksističkih ideologija" i "Pravoslavlje i demokratija". Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade "Isidora Sekulić" 1982. (koju je odbio da primi).

1941 - Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su, u zgradi negdašnjeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi i Slovenci), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača "Zagreb" koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

1944 - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu donela odluku o ograničenju diplomatskih veza stranih predstavnika - zabranjeno je odašiljanje i primanje šifrovanih poruka, a diplomatska pošta je otvarana i cenzurisana. To se nije odnosilo samo na predstavništva Sovjetskog Saveza, SAD i britanskih dominiona, osim Irske. Potez bez presedana u međunarodnom pravu i praksi povučen je radi očuvanja ratnih tajni, posebno otvaranja drugog fronta u Evropi. Mere su ukinute posle uspešnog iskrcavanja saveznika u Francuskoj u avgustu 1944.

1946 - Poslednji francuski vojnici napustili su Siriju, do tada francusku mandatnu teritoriju, koja je stekla nezavisnost.

1961 - Uz obilatu podršku SAD, kubanski kontrarevolucionari iskrcali su se u "Zaliv svinja" u nameri da sruše vlast Fidela Kastra. Kubanske snage brzo su ih razbile, pa je predsedniku SAD Džonu Kenediju ostalo samo da prizna poraz i odgovornost svoje vlade. U trodnevnim borbama ubijeno je stotinak i zarobljeno više od 1.000 napadača.

1969 - Aleksander Dubček podneo je ostavku na položaj šefa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio Gustav Husak.

1971 - Egipat, Sirija i Libija potpisali su ugovor o konfederaciji, ali je ta tvorevina ubrzo propala, poput drugih sličnih arapskih asocijacija.

1975 - "Crveni Kmeri" su zauzeli glavni grad Kambodže Pnom Pen i ubrzo otpočeli revolucionarni teror.

1975 - Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939. potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Nastojao je da ukaže na značajan doprinos nasleđa Indije kulturi čovečanstva. Dela: "Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Religija i društvo", "Kalki, ili budućnost civilizacije", "Istorija Istočne i Zapadne filozofije".

1977 - Žene su u Lihtenštajnu prvi put glasale.

1983 - Sa teritorije Indije uspešno je lansiran veštački satelit. Prvi indijski satelit izbačen je sovjetskom raketom u orbitu oko Zemlje sa kosmodroma Bajkonur 19. aprila 1975.

1989 - Poljski sindikat "Solidarnost" legalizovan je posle sedmogodišnje zabrane.

1992 - Iz Pala je počelo emitovanje programa radio stanice Republike Srpske - Studija S. Prethodno su Radio Sarajevo zaposele muslimanske snage Alije Izetbegovića.

1993 - Umro je turski državnik Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989.

1997 - Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.

1999 - Održana je tradicionalna međunarodna maratonska trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije, Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i SAD. U trci rekreativaca pod sloganom "Trči iz zadovoljstva, ne od bombi" učestvovalo je oko 15.000 ljudi.

2002 - Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmao proglašen je pobednikom prvih predsedničkih izbora u Istočnom Timoru.

2003 - Umro je ruski filmski režiser Emil Lotjanu, autor klasičnih dela ruskog filma kao što su "Cigani lete u nebo", "Moja nežna, umiljata zver" i "Ana Pavlova", posvećen jednoj od najvećih ruskih balerina. Za film "Cigani lete u nebo" nagrađen je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San Sebastijanu.

2004 - Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el Rantisi ubijen je u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo vozilo. Rantisi je postao vođa pošto je mesec dana ranije, takođe u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider tog terorističkog islamističkog pokreta šeik Ahmed Jasin.

2014 - Preminuo je Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski pisac, nobelovac. Omiljeni latinoamerički autor, dosezao je milionske tiraže širom sveta. Dela: "Pukovniku nema ko da piše", "Sto godina samoće", "Jesen patrijarha", "Ljubav u doba kolere", "Hronika najavljene smrti", "O ljubavi i drugim demonima".

2022 - Preminuo je Radu Lupu, pijanista. Svirao je kao šestogodišnjak a sa dvanaest je javno nastupao predstavljajući sopstvene kompozicije. Školovao se u rodnoj Rumuniji i na konzervatorijumu u Moskvi. Izvodio je muziku Betovena, Mocarta, Bramsa, Šuberta, Šumana, Bartoka, Debisija, Eneskua, Janačeka. Šezdesetih je osvojio najprestižnije međunarodne pijanističke nagrade, Van Klabern, Žorž Enesku, Lids. Svirao je sa vodećim orkestrima širom sveta od njujorške do berlinske filharmonije. Dobitnik je priznanja Franko Abijati 1989. Edisonovu nagradu za nosač zvuka sa tri ključna Šumanova klavirska rada dobio je 1995. Osvojio je nagradu Gremi 1996, za album dve Šubertove sonate. Priznanje Arturo Benedeti dobio je 2006.