Kina uništava evropsku auto-industriju

Kina je trenutno vodeća sila u proizvodnji baterija za električna vozila (EV), a to je segment koji evropski lideri vide kao vitalni deo budućnosti industrije koja zapošljava nekoliko miliona ljudi na celom kontinentu.

Zbog toga evropski proizvođači masivno sele proizvodnju u Kinu, što je ogroman rizik za "Stari kontinent" koji je dom giganata poput Volkswagena, BMW, Mercedes-Benza, Renaulta...

Pravljenje EV u Kini ima smisla za kompanije jer je tamo i najveći broj kupaca, a na taj način izbegavaju visoke tarife za uvezena vozila. Njihovi proizvodni pogoni su bliži lancu nabavke baterija, koje koštaju oko 40% vrednosti električnog vozila.

Oko dve trećine svetske proizvodnje litijum-jonskih baterija koje se najčešće koriste u automobilima je u Kini. Procenjuje se da Evropa ima samo 1% tržišta.

Kina ima i tu prednost što je najveće svetsko tržište EV automobila, procenjuje se da oko polovine svetske prodaje EV je u Kini, zbog čega najveće svetske kompanije ulažu ogroman novac u pravo u Kinu.

Foto: Getty images

Primera radi, Volkswagen je prošle godine najavio investicije od 12 milijardi dolara u električna vozila samo u Kini, a čak i američki gigant u ovom segmentu industrije Tesla pravi "gigafabriku" u Kini, gde planira proizvodnju 500.000 vozila godišnje. Poređenja radi, Teslina gigafabrika u SAD ima kapacitet od 100.000 jedinica godišnje.

Čak i evropske kompanije koje se bave proizvodnjom baterija investiraju u Kinu, pre nego kod kuće. Holandska firma Lithium Werks već ima dve fabrike u Kini, a planira još jednu u blizini Šangaja vrednu 1,8 milijardi dolara.

Ogromna fabrika će proizvoditi baterije za oko 160.000 automobila godišnje. Čelnik kompanije Kes Kolen je za CNN rekao da Lithium Werks ulaže u Kinu jer je infrastruktura bolja i lakše je dobiti dozvolu za izgradnju fabrike.

"Kineska vlada ima dugoročnu viziju za industriju, Evropa to nema, sve traje mnogo dugo", rekao je Kolen.

Evropska unija pokušava to da promeni, tako je Evropska komisija ove godine predstavila akcioni plan kojim bi trebalo da se ohrabre kompanije da ulažu više u tehnologiju baterija, nudeći više finansiranja.

EK je upozorila da su evropske kompanije u opasnosti da izgube uticaj u lancu sabdevanja i ekoloških standarda ako se ne uključe u taj sektor.

Foto: EPA/ADRIAN BRADSHAW

Najveći "igrači" u ovom delu industrije su kineska firma CATL, japanski Panasonic i južnokorejski Samsung. Panasonic sarađuje sa Teslom, koja proizvodi sopstvene baterije u pravi ogroman pogon u Nevadi kako bi povećao nivo te proizvodnje.

Važan razlog zašto Evropa toliko zaostaje u proizvodnji baterija je što su proizvođači automobila kasno razvili električne automobile.

"Nisu shvatili ozbiljno električna vozila jer im se nisu sviđala", kaže Viktor Irle, koosnivač švedske istraživačke firme EV-Volumes.

Donedavno veliki "igrači" su se koncentrisali na sopstvene resurse u proizvodnji autombila sa pogonom na fosilna goriva.

U međuvremenu, kineska industrija EV je cvetala kroz kompanije poput BYD u koju je uložio milijarder Voren Bafet, te Geely, danas vlasnika Volvoa, Londonskog taksija, Lotusa, i suvlasnika Daimlera.

Kina sada ima toliko električnih automobila da neki stručnjaci upuzoravaju čak i na potencijalnu prezasićenost.

Foto: Getty images

Evropa pokazuje napredak, pa je tako švedski proizvođač baterija Northvolt, koji je osnovao bivši direktor Tesle, obećao izgradnju najveće evropske fabrike litijum-jonskihbaterija u narednih šest godina.

Međutim, neki analitičari već pričaju kako Northvolt ima problem sa finansiranjem projekta. Sve zavisi od Evropske investicione banke, koja je u vlasništvu EU, a kod koje je Northvolt aplicirao za pozajmicu od 455 miliona dolara.

Ali Evropa bi mogla da se susretne i sa drugim preprekama. Kina u poslednjih nekoliko godina ograničava pristup ključnim resurstima u proizvodnji baterija, poput metala litijuma i kobalta.

"Kasno je za evropske kompanije da se ubace među velike proizvođače baterija. Taj voz j već otišao", kaže Gavin Montgomeri, direktor londonske firme Wood Mackenzie koja se bavi istraživanjem globalnog tržišta metala.

Drugi spas vide u pristupu Airbusa u avio-industriji. Airbus je nastao spajanjem nekoliko manjih kompanija i sada je dostojan konkurent američkom gigantu Boeingu.

"Isti korak u sektoru proizvodnje baterija za EV bi mogao da promen igru", zaključuje Montgomeri.